Зелене странке у Европи током пандемије ковид 19

Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић

Број представника Зелених стално расте у националним парламентима широм Европске уније (можемо рећи да њихов број расте ван ЕУ – широм Европе). Такође, недавно је повећан број посланика Зелених у Европском парламенту (на изборима за Европски парламент 2019. године група Зелени/Европска слободна алијанса (ЕСА) освојила је 74 места, 20 места више него 2014. године). Након завршетка Брегзита, Зелени представљају пету највећу снагу у Европском парламенту са близу 70 од 705 чланова. Сајт Europe Elects открио је да су Зелени/ЕСА забележили нагли пораст на европским изборима широм Европске уније – са око 7,5% 2014. године на 11,7% 2019. години. Број европских грађана који гласају за Зелене/ЕСА у реалном броју се скоро удвостручио – са 12,1 милиона гласова 2014. године повећао се на 23,3 милиона 2019. године. Група Зелени/ЕСА састоји се од различитих транснационалних партија, али Зелени у Европској партији зелених (ЕПЗ) доминантна су формација: 18 милиона гласова за Зелене/ЕСА потиче од традиционалних Зелених партија, 3 милиона гласова дошло је од прогресивних регионалистичких партија Европске слободне алијансе, док је милион гласова потекло од разних Пиратских партија, а само пола милиона ових гласова дошло је из Покрета европских федералиста (Volt Europa).

Током пандемије болести ковид 19 од марта 2020. до септембра 2021. године, можемо приметити наставак успона Зелених. Последња потврда ове тврдње долази након резултата немачких парламентарних избора одржаних на јесен 2021. године, на којима су Зелени освојили око 15 одсто гласова. Зелене партије данас добијају висок ниво подршке у многим земљама, посебно у следећим демографским групама: високообразовани, богати, млади, етничке мањине и урбана средња класа.

Многи избори у Европи на свим административним нивоима имали су „зелене таласе“ – повећан удео гласова који би Зелени добили на изборима. Током 2020. године, на националном нивоу, две зелене политичке партије имале су рекордну подршку на изборима, а након избора оне су учествовале и у формирању владе у својим државама. То су Зелена партија у Републици Ирској и Уједињена реформска акција – УРА у Црној Гори.

Зелена странка у Републици Ирској постигла је рекордан резултат од 7,1% или 12 од 160 места на националним изборима одржаним 8. фебруара 2020. године, што је овој партији омогућило да добије позив за учешће у влади коју би формирала заједно са странкама десног центра Fianna Fáil (Коалиција Обнови Европу) и Fine Gael (Европска народна партија). Сходно томе, откако су Зелени пристали на коалицију, подршка странци у анкетама опала је на свега 4%.

УРА (Уједињена реформска акција – Грађански покрет Уједињена реформска акција) пратила је сличну путању у Црној Гори. Чланица Европске зелене партије (ЕПЗ) освојила је 5,5 одсто гласова, односно 4 од 81 места у једнодомном црногорском парламенту. То је био први пут да се УРА кандидовала са посебном листом од оснивања 2015. године. Након тога УРА је ушла у владу са национално-конзервативним политичким партијама и политичким партијама десног центра. Успех је изузетан јер је то један од најзначајнијих резултата за чланицу Европске партије зелених ван ЕУ у југосточној Европи током последњих неколико година.

У многим источноевропским земљама Зелени су успели да остваре повољне резултате као део коалиција и заједничких изборних листа. Хрватска коалиција „Зелено-лева коалиција“ освојила је 7% на републичким изборима одржаним 5. јула 2020. године, што – кад се преведе у мандате – значи да је освојила 7 мандата. То је изузетан резултат за једну лево-зелену коалицију на Балкану. Хрватска је посткомунистичка земља где се зелене и социјално прогресивне левичарске странке обично боре да уђу у парламент. Зелено-лева странка Можемо предводи ову коалицију. Странка је основана релативно недавно – фебруара 2019. године и, према речима генералног секретара Европске партије Зелених Мар Гарсије, има пријатељске односе са њеном организацијом.

На парламентарним изборима у Хрватској 2020. зелено-леву коалицију чинило је шест странака зелене политике и политике левице: Можемо! (5 мандата), Нова левица (1 мандат), Загреб је НАШ!, За град, Зелена алтернатива ОраХ, Радничка фронта (1 мандат). Крајем 2020. године Радничка фронта изашла је из коалиције, да би се недуго затим у зелено-леву платформу за локалне изборе укључила локална странка из Дубровника Срђ је град.

Чланица Европске зелене партије (ЕГП) Демократска обнова Македоније (ДОМ) придружила се коалицији Можемо, листи коју су предводиле социјалдемократе премијера Зорана Заева на националним изборима у Северној Македонији одржаним 2020. године. То је македонској партији зелених донело мању заступљеност, припало им је свега 2 места од 120 у једнодомном македонском парламенту.

У првом кругу националних избора у Грузији 31. октобра 2020., чланица ЕПЗ-а Sakartvelo’s Mtsvsneta Partia (Зелена партија Грузије) освојила је разочаравајућих 0,1% гласова и ниједан посланички мандат. Странка је претходно ушла у парламент 2012. године са 6 посланика на заједничкој листи којом је доминирала партија левог центра Грузијски сан.

У Румунији Partidul Verde (Партија зелених) освојила је 0,4% гласова за горњи и доњи дом парламента. Ова партија је у прошлости улазила у парламент на заједничким листама, али је одлучила да се кандидује независно на изборима у децембру 2020. године.

Како се наводи на сајту Европске партије зелених, она нема конститутивних чланова у Литванији, Србији и Словачкој, где су такође одржани парламентарни избори 2020. године. Одсуство Европске партије зелених на свим овим изборима и њен лош резултат у Румунији и Грузији показују да ће прећи још је дуг пут док се Зелени не етаблирају као политичка снага на коју треба рачунати у источној и југоисточној Европи.

На регионалном нивоу, странке чланице Европске партије зелених постигле су запажене историјске резултате у Хамбургу (познат као GRÜNE или Алијанса 90/Зелени 24%), Базел-Штаду (Зелена партија Швајцарске 17%), Бечу (Зелени – Зелена алтернатива 15 %), Јури (ГПС11%), Тургау (ГПС 11%) и Аргау (ГПС 10%).

На локалном нивоу, зелени талас захватио је немачке и француске градове 2020. године, а градоначелници су изабрани из редова зелених у Ахену (независно уз подршку GRÜNE), Ансију (независно уз подршку француског члана Европске партије зелених ЕЕЛВ), Безансону (ЕЕЛВ), Бону (GRÜNE), Бордоу (ЕЕЛВ), Лиону (ЕЕЛВ), Марсеју (ЕЕЛВ), Стразбуру (ЕЕЛВ), Туру (ЕЕЛВ).

Изборна година 2021. у Европи почела је председничким изборима у Португалу 24. јануара, где је чланица Европске партије зелених Partido Ecologista Os Verdes подржала Жоаа Фереиру. Фереира је члан португалске Комунистичке партије. Кандидат је елиминисан у првом кругу са 4,3 одсто гласова, што је био бољи исход него на изборима 2016. године, када је кандидат ЦДУ добио 3,9 одсто гласова. Убрзо након тога, Зелени су имали још једно отрежњујуће искуство на Иберијском полуострву. Catalunya en Comú у шпанском региону Каталоније ушла је у изборни савез са левичарским Подемосом. На регионалним изборима 14. фебруара њихов удео гласова је пао за 0,6 поена у поређењу са претходним изборима.

Регионални избори у средњој Европи донели су боље вести за Зелене: у швајцарским кантонима Вале и Солотурн, удео гласова у регионалном парламенту GRÜNE коалиције скочио је са 6,7% на 9,1% и 7,5% на 10,8%.

Избори за национални парламент 4. априла 2021. године уздрмали су Бугарску до сржи, трансформишући њен партијски систем у корист Зелених. Зелена партија ушла је у изборни савез Демократска Бугарска, који је први пут у својој историји освојио мандат за Зелене у парламенту. У два ванредна изборна циклуса која су уследила у Бугарској, 11. јула и 14. новембра, Зелени су поново ушли у национални парламент, најпре са четири, а затим са два места у парламенту. Демократска Бугарска придружила се националној коалиционој влади, а представник Зелених, Борислав Сандов, постао је заменик премијера и министар за животну средину и воде.

Зелени су постигли своје најбоље резултате у историји на парламентарним изборима у Шкотској и Велсу, са 8,1% (у односу на 6,6% у 2016.) и 4,4% (3% у 2016.) на регионалним изборима. Зелени су се придружили шкотској Влади три месеца након избора.

Француски Зелени Europe Écologie Les Verts (ЕЕЛВ) 30. маја 2021. по први пут су остварили резултате од преко 15%, на допунским изборима за национални парламент за 3. округ Индре и Лоара (16,2%) и 15. округ Париза (18,5%).

Томислав Томашевић из зелено-леве коалиције победио је на изборима за градоначелника Загреба у мају 2021. године. Са 45,08 одсто гласова, Томашевић је оставио далеко иза другопласираног ривала Мирослава Шкору, који је добио подршку 12,18 одсто Загрепчана. Загреб се тако приближио многим европским градовима који имају градоначелника који долази из редова Зелених.

Најпознатији изборни догађај у Европи 2021. години били су савезни избори у Немачкој. Немачки Зелени водили су странку до најбољег изборног резултата у својој историји освојивши 14,8 одсто, односно, 118 од 736 места у националном парламенту – Бундестагу. Рекордни резултати немачких Зелених на националном нивоу упарени су са горким победама на регионалном нивоу. На регионалним изборима у Берлину Зелени нису успели да освоје пол позицију за градоначелника, али су освојили рекордни резултат од 18,9%.

Крај 2021. године донео је мешовите резултате за европске Зелене. Чешки члан Европске партије зелених Strana zelených освојио је 1% на изборима одржаним 8. и 9. октобра, у односу на 1,5% колико су освојили 2017. године. На локалним изборима за Градско веће Копенхагена одржаним 16. новембра, чланици Европске партије зелених Socialistisk Folkeparti порасла је популарност са 8,3% у 2017. на 11%.

Чланови Европске партије зелених нису учествовали на националним парламентарним изборима у Албанији (април 2021. године), нити на националним парламентарним изборима у Русији (септембар 2021. године).

После парламентарних избора одржаних у Србији 3. априла 2022. године зелене опције оствариле су добар резултат. Зелено-лева коалиција МОРАМО је на парламентарним изборима освојила 13 мандата (4,7%), док је на локалним изборима за град Београд освојила 10,8%.

Што се Европе тиче, зелене странке повећале су свој удео гласова у 13 европских земаља на националним изборима током 2020. и 2021. године. У седам од тих земаља – Аустрији, Белгији, Финској, Ирској, Немачкој, Луксембургу и Шведској – зелене странке имају удео у власти у коалиционим владама. Док су други мањи политички покрети изгубили подршку током пандемије болести ковид 19, Зелени су, уз неколико изузетака, углавном могли да задрже висок ниво подршке бирача. Иако су „зелене“ теме, попут заштите животне средине и социјалног либерализма, биле у сенци дискусија о пандемији, европски гласачи нису напуштали Зелене. Успешне приче коју су оствариле УРА у Црној Гори, ДОМ у Северној Македонији и Алијанса зелене-левице у Хрватској, затим зелено-леве коалиције МОРАМО у Србији, дају наду осталим зеленим партијама југоисточне Европе да могу да очекују бољи резултат у будућности.