Аутор: Стеван Стојков

Популарност друштвених мрежа је неоспорна. Оне су освојиле нашу пажњу и окупирале нам слободно време. Број њихових корисника се од 2017. године константно повећава, а сасвим је извесно да ће се тај тренд наставити и у будућности. Према предвиђањима, број корисника друштвених мрежа ће и убудуће да расте и то по просечној годишњој стопи раста од 3,7% за период од 2023. до 2025. године.

Студија коју је прошле године спровео Smart Insights је открила да је више од половине глобалне популације активно на друштвеним мрежама. Прецизније речено, током 2022. године приближно 4,62 милијарде људи је користило друштвене мреже. Резултати поменуте студије су показали и колико су корисници дневно проводили времена на друштвеним мрежама – у просеку 2 сата и 27 минута.

За кратак временски период друштвене мреже су престале да буду само „дигитални алат” који нам олакшава повезивање и остајање у контакту са пријатељима и члановима породице. Оне су постале токсичне по ментално здравље људи. Токсичност друштвених мрежа је, како то с правом истиче аналитичар Жељко Ињац, готово опипљива.

„Простор који је требао да послужи за упознавање, дискусије, размену информација, едукацију, постао је гладијаторска арена с једним јединим циљем – задовољења ега и напумпавања личне нарцисоидности”. Негативним ефектима коришћења друштвених мрежа нарочито су подложни млађи корисници (адолесценти), који их, у односу на остале старосне категорије корисника, најчешће користе и уједно проводе и највише времена на њима.

У жељи да скрене пажњу јавности на чињеницу да тинејџери широм света имају тенденцију прекомерног коришћења дигиталних технологија, Common Sense Media је указала на алармантан податак да амерички тинејџери проводе у просеку 7 сати и 22 минута дневно претражујући различите друштвене медије.

Све већа забринутост због утицаја друштвених мрежа на ментално здравље младих људи и деце довела је до увођења нових правила њиховог коришћења. Наиме, крајем марта гувернер америчке савезне државе Јуте, Спенсер Кокс, саопштио је да је потписао два законска акта којима се штите млади људи у овој савезној држави.

Сходно усвојеним новим правилима, родитељи или старатељи ће морати да дају јасну сагласност пре него што деца направе налоге на апликацијама попут Фејсбука, Инстаграма или ТикТока. Такође, њима се уводи и забрана коришћења друштвених мрежа за децу између 22:30 до 6:30 наредног дана, осим ако родитељи не одобре употребу платформи и у том периоду.

Примарни циљ ових закона, који ће ступити на снагу 1. марта 2024. године, заштита је младих људи и деце од платформи друштвених мрежа које буде зависност. На основу ових законских решења компанијама у чијем су власништву друштвене мреже неће бити дозвољено да прикупљају податке о деци, нити да усмеравају рекламе ка њима. Поред тога, она ће олакшати покретање судских процеса против друштвених платформи за штету које су нанеле менталном здрављу адолесцената.

Без имало сумње, против ових прописа компаније власнице друштвених мрежа ће се борити свим правним средствима, јер би пример Јуте могле да следе и друге америчке савезне државе, као и државе широм света, што би у многоме могло да угрози њихове профите.

Иако се често истиче како је коришћење друштвених мрежа бесплатно, то није у потпуности тачно. Корисници својим „дигиталним отиском” – подацима које о себи остављају на мрежама и временом које проводе на њима, плаћају своје присуство на њима. Стога је власницима друштвених мрежа у интересу да корисници што више свог времена проводе на њима.

Сведоци смо сталне борбе Фејсбука, Инстаграма, Твитера за сваки додатни секунд који ће корисници провести на њиховој платформи. Међутим, управо је прекомерна употреба друштвених мрежа уско повезана са великим бројем негативних ефеката на физичко и ментално здравље људи који их користе.

Усамљеност, анксиозност, депресија, ниско самопоштовање, поремећени обрасци спавања, смањена физичка активност, лоше оцене или мањи радни учинак – само су неке од негативних последица које ствара прекомерна употреба или зависност од друштвених мрежа.

Зависност од друштвених мрежа је честа, али и „врућа тема” у научним истраживањима последњих година. Иако прекомерна употреба друштвених медија још увек није препозната као клинички поремећај, многи истраживачи се слажу да друштвени медији код неких људи могу изазвати зависност. Штавише, резултати појединих студија сугеришу да би се класификација зависности од друштвених медија ускоро могла догодити.

Студија пословне школе „Booth” Универзитета у Чикагу је показала да је жеља појединца да провери своју страницу на друштвеним мрежама „једно од најјачих искушења у модерном друштву”. Наиме, истраживачи су открили да је жеља за провером друштвених медија код испитаника била вишег интензитета од жеље за пушењем или пићем.

Поред доказа који указују на то да неки појединци могу развити зависност од друштвених медија која није различита од зависности од алкохола или дрога (зависност од супстанци), не мањка ни аргумената који прекомерну употребу друштвених мрежа сврставају у групу зависности од понашања (коцкање, зависност од видео игрица, хране, порнографије и др.).

Будући да тренутно не постоје клинички дијагностички критеријуми за зависност од друштвених медија, немогуће је навести њену јединствену и општеприхваћену дефиницију. Ипак, било да се ради о зависности од супстанци или од понашања, стручњаци из ове области се слажу у једном: најважнија ствар коју треба имати на уму је „цена” сваког понашања појединца које се наставља упркос упорним негативним последицама по његово функционисање.

Овим угаоним каменом сваке дефиниције зависности послужићемо се и ми, те ћемо рећи да зависност од друштвених мрежа представља употребу друштвених мрежа коју појединац тешко може контролисати и која негативно утиче на његову способност да функционише у свакодневном животу.

Дакле, зависност од друштвених мрежа се односи на понашање које карактерише трошење превише времена и труда на друштвене мреже, као и претерана забринутост за активности које се дешавају на њима. Како појединац постаје „опседнут” друштвеним мрежама? Шта доводи до тога да се навика коришћења друштвених мрежа полако претвара у зависност од њих? И да ли су за настанак зависности од друштвених мрежа криви само њихови корисници?

Годинама уназад у друштву влада мишљење да су ови медији намерно дизајнирани да стварају и одржавају зависност. Оно није без основа. Друштвене мреже јесу дизајниране тако да својим изгледом, садржајем и могућностима које нуде, привлаче и одржавају пажњу својих корисника. Њихов дизајн држи кориснике заробљене у замци коју стручњаци називају допаминском „петљом повратних информација”.

Било да су у питању текстуалне објаве, фотографије или кратки видео записи, друштвене мреже својим корисницима нуде садржај величине залогаја што олакшава његово конзумирање. По правилу, оне аутоматски предлажу сличан садржај, а на многим друштвеним мрежама слични видео записи почињу аутоматски да се пуштају, смањујући тако могућност кориснику да прекине своје уживање на њима.

Овакав начин испоруке и одабира садржаја корисницима није случајан. Дизајнерима друштвених мрежа добро је познато да останак на платформи зависи од количине садржаја који је корисник већ погледао, њихове сличности и начина на који их је гледао, тј. да ли је био прекидан док их је гледао или не. Већа је вероватноћа да ће корисници остати заглављени на мрежи ако гледају много садржаја заредом, ако гледају више делова сличног садржаја и ако нису прекидани док га гледају.

Шта ће корисници видети и којим редоследом, одређују алгоритми друштвених мрежа. Будући да су они кључни за њихов успех, друштвене мреже их обично сматрају пословном тајном. Међутим, није тајна да су они развијени како би се олакшала манипулација корисницима стварањем лажних перцепција и зависности.

У својој књизи Digital Madness: How Social Media Is Driving Our Mental Health Crisis-and How to Restore Our Sanity, психолог Николас Кардарас је објаснио да људи који стоје иза Фејсбука и Инстаграма (исто важи и за већину других друштвених мрежа), не само да су дизајнирали своје платформе тако да изазивају зависност, већ су их и задржали таквим, чак и усред све већег броја доказа да прекомерна употреба друштвених медија има негативан утицај на ментално и физичко благостање људи.

Део дизајна који такође игра велику улогу у развијању зависности од друштвених мрежа су обавештења – нотификације. Обавештења сама по себи не би представљала проблем, али креатори друштвених мрежа су се побринули да она буду упарена са позитивним информацијама о: новим лајковима, коментарима, праћењима…

Креирана на тај начин, обавештења која апликације друштвених мрежа шаљу својим корисницима снажно утичу на њихов мозак и могу створити стимулативне ефекте, баш како то чине дрога или коцка. Због тога, по приспећу обавештења највећи број корисника одмах проверава шта се то „ново и важно” десило на друштвеним мрежама.

Упркос томе што им је добро познато да су друштвене мреже дизајниране да се „закаче” на њихов мозак и да провођење превише времена на мрежама може узроковати низ проблема у њиховим животима, корисници им се изнова и изнова враћају. Један од разлога зашто се то дешава крије се у окружењу.

Друштвена средина представља један од фактора зависности од друштвених мрежа, јер је данас комуникација путем интернета постала „обавезна”. Дигитално доба је довело до великих и значајних промена у начину успостављања и одржавања социјалних интеракција, као и вредновања сопствене личности. Ове промене су посебно утицале на омладину. Данашњи тинејџери су прве генерације које нису искусиле живот пре интернета.

Људи воле и радо користе друштвене мреже, јер им оне омогућавају да на лак начин задовоље две основне друштвене потребе: потребу за припадањем и самопредстављањем. Као моћно средство комуникације, оне су омогућиле људима да им практично цео дигитални свет буде на дохват руке.

Друштвене мреже пружају могућност својим корисницима да лако пронађу, а затим и да се друже са особама сличног мишљења. Дајући им осећај колективне моћи, кроз формирање група корисника око одређене заједничке теме, оне су оснажиле појединце да деле своје ставове и учиниле да се њихов глас чује. Такође, оне својим корисницима пружају јединствену могућност контроле како себе представљају другима.

Друштвене мреже дозвољавају корисницима да се представе другима баш онако како они желе. За разлику од комуникације лицем у лице, комуникација преко друштвених мрежа корисницима оставља велики простор за самопрезентацију, тј. управљање утиском. Узмимо за пример Инстаграм. На ову друштвену мрежу нећемо поставити било коју своју фотографију, већ ћемо одабрати ону на којој смо „баш добро испали”.

Највећи број корисника друштвених мрежа се управо тако понаша. У жељи да се другима представе у најбољем светлу и како би добили што више „лајкова”, корисници веома често манипулишу својим објавама на мрежама. Зарад популарности на друштвеним мрежама поједини корисници чак и подржавају нешто у шта, у ствараном животу, не верују.

Разлог зашто се људи тако понашају налази се у њиховом мозгу. Људски мозак воли допамин. Он подиже наше расположење, мотивацију, па чак и пажњу. Друштвене мреже подстичу ослобађање неуротрансмитера допамина. Позитивни коментари и „лајкови” на наше објаве на друштвеним мрежама представљају стимуланс, а ослобађање допамина реакцију на њих – и то снажну реакцију.

Налет допамина у мозак до којег доведу друштвене мреже је, како су то истраживања показала, на високом нивоу – сличном ономе који људи осећају када се коцкају или користе дрогу. Он код људи ствара осећај важности и задовољства, а истраживачи са Харварда су открили да се ослобађање допамина може посматрати и као друштвена награда. Међутим, позитивна осећања која се доживљавају током коришћења друштвених мрежа су само привремена. Када допамина нестане, људи се враћају друштвеним мрежама „по још”.

Што су више награђивани, људи ће више времена желети да проводе на друштвеним мрежама. Један од фактора зависности од друштвених мрежа представља и чињеница да су центри награђивања у мозгу најактивнији када људи говоре о себи. За разлику од стварног живота у којем према проценама људи говоре о себи око 30-40% времена, у виртуалном окружењу, тј. на друштвеним мрежама од укупног времена које проведу на њима људи чак 80% говоре о себи.

За релативно мали труд, друштвене мреже корисницима пружају велику количину тренутних награда у виду пажње, прихватања и одобравања од стране других корисника. И мада у почетку њихова употреба изгледа безопасно, она временом може постати проблематична, нарочито ако се на друштвене мреже гледа као на важне механизме за ублажавање стреса, депресије или усамљености.

Категорија корисника, која је посебно у опасности да постане зависна од њих и трпи последице због тога, јесу адолесценти – деца и тинејџери. Студија објављена у часопису Америчког медицинског удружења (ЈАМА) открила је да тинејџери који користе друштвене мреже више од три сата дневно могу бити изложени повећаном ризику од проблема са менталним здрављем.

Адолесценција се дефинише као прелазни период између детињства и одраслог доба. Мада постоје разлике међу културама, она приближно траје од десете до двадесет и друге године. У овој развојној фази смањује се утицај родитеља, а вршњаци постају најважнија референтна група. Бити прихваћен или одбачен од стране вршњака је у овом добу веома важно и осетљиво питање.

У животима данашње омладине, интернет и друштвени медији играју изузетно важну улогу. Три аспекта медијске изложености адолесцената која имају посебну важност су:

– друштвено прихватање или одбацивање,

– утицај вршњака на слику о себи и самоперцепцију,

– улога емоција при коришћењу медија.

Исто као и у стварном животу, деца и тинејџери су веома осетљиви на прихватање или одбијање на друштвеним мрежама. Прихватање на мрежама се потврђује лајковима, позитивним коментарима, растом броја виртуелних пријатеља. Позитиван осећај друштвеног прихватања представља снажно појачање у коришћењу друштвених мрежа.

С друге стране, одбацивање путем друштвених мрежа од стране вршњака, негативни коментари на рачун физичког изгледа, материјалног статуса и слично, осим што може изазвати бес, као емоционални одговор на медијски садржај, може резултовати и далеко тежим последицама као што су депресија, анксиозност, недостатак сна, па чак и самоповређивање.

Прекомерна употреба друштвених мрежа, такмичење за пажњу и лајкове много је проблематичнија код деце и тинејџера јер се њихов мозак и друштвене вештине још увек развијају. Према речима стручњака из ове области, Ненси де Ангелис: „Претерана употреба друштвених медија заправо може да преокрене мозак малог детета или тинејџера да стално тражи тренутно задовољство, што доводи до опсесивног, компулзивног и зависничког понашања”.

Податак да тинејџери који проводе између 5 и 7 сати дневно у виртуелном окружењу имају двоструко веће шансе да пате од симптома депресије у поређењу са њиховим вршњацима који користе своје паметне телефоне само један сат дневно. Ово показује да последице приступачности интернету, друштвеним мрежама и мобилној технологији могу бити озбиљније, него што се очекивало.

Време проведено у виртуелном свету утиче на све нас. Списак негативних последица прекомерне употребе друштвених мрежа није занемарљив. Неке од њих су:

– анксиозност,

– депресија,

– страх од пропуштања,

– ниско самопоштовање,

– осећај изолације и усамљености,

– изложеност малтретирању путем интернета,

– поремећај нормалног сна и навика у исхрани,

– смањена физичка активност,

– игнорисање „стварног света”,

– лош учинак на послу или у школи,

– развијање искривљеног осећаја за стварност,

– доживљавање симптома повлачења када особа није на друштвеним мрежама.

Наравно да у коришћењу интернета и друштвених мрежа нема ништа лоше, међутим веома је важно не сметнути са ума да их треба користити умерено. Граница између редовног коришћења друштвених мрежа и зависности од њих постоји, али је она танка и лако може да се пређе. Како да сазнамо да ли проводимо превише времена на друштвеним мрежама?

Бергенска скала зависности од друштвених медија (BSMAS) представља један од најчешће коришћених инструмената за процену нивоа зависности појединаца од друштвених медија. Развијена је на основу Бергенске скале зависности од Фејсбука (BFAS). Реч је о краткој анкети која је широко прихваћена од стране психолошке заједнице и која се често користи у психолошким истраживањима. Јасна је и појединци могу сами да је користе.

Састоји се од шест ставки које процењују ниво преокупације, повлачења, толеранције и негативних последица повезаних са коришћењем друштвених мрежа појединца. Те ставке – тврдње су:

Проводите много времена размишљајући о друштвеним мрежама или планирајући како да их користите;
Осећате потребу да све више користите друштвене мреже;
Користите друштвене мреже да бисте заборавили на личне проблеме;
Безуспешно сте покушали да смањите употребу друштвених мрежа;
Постајете немирни или узнемирени ако вам је забрањено коришћење друштвених мрежа;
Толико користите друштвене мреже да је то имало негативан утицај на ваш посао/студије.

Ове ставке се мере у односу на 5 стандардних одговора: „веома ретко”, „ретко”, „понекад”, „често”, „веома често”. Оцене сваке ставке се сабирају како би се добио коначан резултат, који се креће у границама од 6 до 30 бодова. Према истраживачима, уколико најмање 4 од 6 тврдњи оцените са „често” и/или „веома често” то је дефинитивно показатељ зависности.

Формални критеријуми за испуњавање Бергенске скале зависности од друштвених медија не постоје. Она се препоручује свим појединцима који редовно користе друштвене мреже и који могу бити забринути због свог нивоа њихове употребе.

***

Друштвене мреже су све присутније у нашој свакодневици. Навика њиховог коришћења неће код корисника по аутоматизму развити истинску зависност од њих. Међутим, треба бити опрезан и умерено их користити. Иако зависност од друштвених мрежа може изгледати бенигније од зависности од дроге или коцке, она и те како може изазвати веома штетне дугорочне последице по ментално и физичко здравље људи.

Извори:

https://www.kcns.org.rs/agora/toksicnost-drustvenih-mreza/

https://www.kcns.org.rs/agora/kako-drustveni-mediji-uticu-na-nase-mentalno-zdravlje/

https://socialmediavictims.org/social-media-addiction/

https://www.addictionhelp.com/social-media-addiction/

https://www.addictioncenter.com/drugs/social-media-addiction/

https://www.leehealth.org/health-and-wellness/healthy-news-blog/mental-health/are-you-addicted-to-social-media

https://theconversation.com/social-media-addiction-disrupts-the-sleep-moods-and-social-activities-of-teens-and-young-adults-198221

https://hbr.org/2022/11/our-social-media-addiction

https://psychscenehub.com/psychinsights/social-networking-addiction/

https://www.jeffersonhealth.org/your-health/living-well/the-addictiveness-of-social-media-how-teens-get-hooked

https://truelist.co/blog/social-media-addiction-statistics/