Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Загађење од индустријских активности може негативно утицати како на људе, тако и на животну средину. Кроз свеобухватан приступ – који предвиђа Директива о индустријским емисијама – Европска унија има за циљ да осигура висок ниво заштите људског здравља и животне средине, уз истовремено јачање иновација и конкурентности. Директива утврђује главне принципе за издавање дозвола и контролу постројења на основу интегрисаног приступа и примене најбољих расположивих техника за постизање високог нивоа заштите животне средине, узимајући у обзир трошкове и користи.
Загађење ваздуха и/или воде у вези са емисијама из постројења у енергетском сектору представља главни извор загађења за једанаест држава чланица ЕУ (Бугарска, Чешка Република, Естонија, Финска, Грчка, Република Ирска, Португалија, Румунија, Словачка). За седам земаља, емисије из сектора интензивног узгоја живине и свиња представљају највећи део емисија.
Политика заштите воде у ЕУ има значајан потенцијал за ублажавање климатских промена, под условом да се сада предузму делотворне мере. Комисија је закључила да су се знање и извештавање о Оквирној директиви о водама значајно побољшали. Она је узела у обзир резултате ЕУ конференције о водама из 2018. године у Бечу, која је омогућила свим заинтересованим странама и државама чланицама да обезбеде информације о примени ЕУ законодавства о водама.
На основу друге генерације планова држава чланица за управљања речним сливовима, Комисија је оценила усклађеност са циљевима Оквирне директиве о водама и закључила да се она постепено повећава. Међутим, пут ка потпуној усклађености са циљевима Оквирне директиве о водама до 2027. године, у овој фази изгледа као тешко остварив.
Државе чланице ће имати користи од веће укључености свих релевантних актера на тржишту и цивилног друштва како би осигурале ефикасније спровођење начела загађивач плаћа. Иако је одређени број држава чланица предузео добре мере, укључујући инвестиције, побољшање квалитета воде ће и даље захтевати одређено време за многе речне сливове. Док је већина подземних вода постигла добар статус, мање од половине површинских вода је у добром стању. Градске отпадне воде се још увек не третирају као што би требало. Напредак зависи од тога да ли државе чланице дају приоритет инвестицијама за градска постројења за пречишћавање отпадних вода. Загађење воде од нитрата узроковано интензивном пољопривредном праксом смањило се у Европи у последње две деценије. Међутим, упркос овом позитивном општем тренду, загађење нитратима и даље изазивају проблеме у многим државама чланицама, будући да се притисак пољопривреде на квалитет воде још увек повећава у неким областима.
Луксембург и Португалија су постигле задовољавајући ниво усклађености са захтевима Директиве о третману градских отпадних вода, упркос потешкоћама у прошлости. То су добри примери како одлучне јавне инвестиције које се баве питањима усклађености могу смањити еколошке ризике и заштитити грађане у свакодневном животу.
Прописи о регистрацији, евалуацији, ауторизацији и ограничавању хемикалија (REACH) као и прописи о класификацији, обележавању и паковању супстанци и смеша (CLP), представљају најважније прописе у овој области. Јун 2018. године, био је крајњи рок за регистрацију последње серије супстанци према REACH-у, тј. оне произведене или увезене у једној тони или више. То значи да је ова Директива тек у потпуности почела да се примењује 2018. године.
Италија користи мрежу Европске комисије за предузетништво у циљу побољшања свести о улогама и обавезама у оквиру REACH-а, што представља посебан изазов с обзиром на велики број микро и малих и средњих предузећа у хемијском сектору у овој земљи. Холандска влада припрема Националну агенду за безбедност хемикалија, иницијативу осмишљену да промовише безбедне материјале и производе који могу да замене опасне хемикалије.
Финансијски подстицаји и економски инструменти нуде ефикасан начин за остваривање циљева политике заштите животне средине. Извештаји држава чланица пружају нам увид у анализу пореза на животну средину, постепено укидање субвенција које штете животној средини и зелене јавне набавке. Наменско финансирање је често неопходно за постизање еколошких циљева. Таква средства могу доћи из ЕУ, али и из националних јавних фондова, као и из кредита Европске инвестиционе банке и националних банака.
Однос пореза на животну средину према БДП-у варира од 1,7% до 4%. Неколико држава чланица увело је порезе везане за животну средину у 2017. години. Међутим, пореске олакшице за приватну употребу службених аутомобила и даље постоје у појединим државама чланицама, што отежава напредак у решавању загушења у саобраћају и загађења ваздуха. У неким државама чланицама постоји проблем са ефективним коришћењем фондова ЕУ, понекад узрокованим недовољним капацитетима администрација.
Аустрија је успоставила платформу и службу за помоћ како би олакшала размену искустава између службеника који се баве зеленим јавним набавкама на различитим нивоима власти. Пољска има накнаду за отпадне воде, чији се приход користи за улагања у заштиту животне средине. У Шведској су 2018. године уведени порези на хемикалије, ваздушни саобраћај као и систем индексације еколошких пореза. Хрватска има накнаду за јавну корист од шума, која захтева од компанија да финансијски доприносе управљању шумама.
ЕУ је посвећена јачању закона у области политике заштите животне средине и њиховој примени на глобалном нивоу, између осталог и подршком процесу глобалног Пакта за животну средину, који је усвојила Генерална скупштина Уједињених нација (УН) у мају 2018. године. Париски споразум о климатским променама од пресудног је значаја, те Комисија и државе чланице активно раде на његовој потпуној имплементацији. Поред тога, као део својих међународних обавеза и у светлу глобалне природе еколошких изазова, ЕУ је посвећена заштити животне средине и у партнерским земљама кроз механизме међународне сарадње и развоја.
Добра имплементација политике заштите животне средине у ЕУ је од суштинског значаја за постизање циљева одрживог развоја договорених 2015. године. То се посебно односи на циљеве заштите водених екосистема од загађења и одрживог коришћења воде, одрживе потрошње и производње, заштите морских екосистема. Да би се ухватили у коштац са недостацима у спровођењу политике заштите животне средине ЕУ, кључно је имати ефикасне институције и побољшати кохерентност политика, као и стимулисати сарадњу са више заинтересованих страна. Циљеви одрживог развоја, такође, стимулишу интеграцију јер повезују политику заштите животне средине, социјалну и економску политику, у кохерентан оквир. Многе државе чланице још увек треба да потпишу и ратификују, један или више мултилатералних споразума о заштити животне средине.
Квалитет јавне управе држава чланица има значајан утицај на резултате јавних политика у ЕУ. Према студији из 2018. године, квалитет јавних услуга у некој држави корелира са степеном поверења у јавну управу. Преглед спровођења политике заштите животне средине за 2017. годину идентификовао је низ заједничких узрока недостатака у имплементацији у вези са управљањем.
Што се тиче напретка који је остварен од 2017. године, важни су стандарди за транспарентност, учешће јавности и приступ правосуђу који су постављени Архуском конвенцијом, али они још нису у потпуности остварени широм ЕУ. Уредба о управљању енергетском унијом и климатским акцијама ступила је на снагу у децембру 2018. године и значајно ће ојачати интеграцију између енергетске, климатске и политике заштите животне средине, посебно са обавезом држава чланица да припреме националне енергетске и климатске планове.
Повећана транспарентност јасно доприноси успешнијој имплементацији. Државе чланице требало би да више искористе дигиталне могућности како би побољшале транспарентност информисања јавности о стварном стању животне средине на локалном, односно, регионалном нивоу. Упркос општем тренду напретка, државе чланице и даље морају да побољшају приступ информацијама о животној средини, посебно просторним подацима и услугама (Директива о приступу информацијама о животној средини и Директива о јавном сектору).
Остваривање циљева које поставља политика заштите животне средине ЕУ не зависи само од примене закона, већ захтева и да се питања заштите животне средине интегрише у друге политике што се може илустровати примером Заједничке пољопривредне политике. Ова политика може значајно допринети еколошким и климатским циљевима, као што су заустављање губитка биодиверзитета, смањење деградације земљишта и тла, осигурање квалитета воде, смањење емисија амонијака, те управљање и смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште. Недавне реформе Заједничке пољопривредне политике донеле су обећавајуће промене у смислу побољшања усклађености.
Политика и закони које доносе различити органи у различитим секторима требало би да буду кохерентни и засновани на заједничкој логици, научним доказима и доброј употреби доступних технологија. Поред тога, међусекторски састанци на политичком нивоу (нпр. заједнички састанци формација Савета) и заједнички пројектни тимови пружају средства за идентификацију, анализу и решавање проблема слабе интеграције. Учење од колега („вршњака”) показало се као важан инструмент у побољшању спровођења политике заштите животне средине. Инструмент ТAIEX-EIR Peer to Peer добро је прихваћен од стране националних органа који спроводе политику заштите животне средине. Током 2018. године, све државе чланице биле су укључене у најмање један такав пројекат (19 пројеката је извршено током 2018. године).
У неколико држава чланица приметан је недовољан број запослених у сектору заштите животне средине и овај недостатак капацитета и ресурса утиче на њихову способност да спроведу ову политику. Интеграција еколошких циљева са другим циљевима често је слаба и то има негативне ефекте и на спровођење. Боља интеграција ових циљева у фази креирања политике од суштинског је значаја за успех сваке од релевантних области политике. Тренутни напредак у стварној имплементацији је сувише спор и боља интеграција може бити кључна за промене. Ситуација се може побољшати, само ако се брига о животној средини узме у обзир приликом креирања јавних политика са значајним утицајем на животну средину, као што су енергетика, транспорт и пољопривреда.
Извештаји држава чланица су јасно указали да неефикасност јавне управе представља још један важан узрок за лошу имплементацију. Комисија се већ бави квалитетом јавне управе и управљања у контексту Европског семестра, кроз структурне и инвестиционе фондове, програм подршке структурним реформама и посебне инструменте.
Имплементација политике заштите животне средине зависи од активног ангажовања великог броја заинтересованих страна, јавних и приватних, од доносилаца одлука до грађана, предузећа и индустрије. Такав широк спектар заинтересованих страна може се активирати само уколико им се релевантне информације учине доступним. Транспарентност информација релевантних за животну средину надилази законске обавезе: то је предуслов за ефикасну сарадњу.
Остави коментар