Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
У извештају о Спровођењу еколошког законодавства ЕУ (Environmental Implementation Review – EIR) за 2022. годину, наводи се који су то главни изазови са којима се суочава Бугарска на том пољу. У њему се најпре каже да нема значајног напретка у обезбеђивању усклађености са захтевима закона ЕУ о комуналним отпадним водама. Наиме, 70% комуналних отпадних вода у Бугарској не испуњава услове за адекватан третман пре испуштања. Упркос томе што се производња комуналног отпада и даље држи испод просека ЕУ, Бугарска остаје једна од држава чланица са највећом стопом одлагања ове врсте отпада (61% у поређењу са просеком ЕУ од 24%). Бугарска још увек није применила национално законодавство о обрачуну накнада за сакупљање отпада. Иако Бугарска напредује у одређивању посебних подручја очувања, још увек треба да успостави специфичне циљеве очувања и мере за сва подручја Натура 2000.
Главни напредак у односу на раније извештаје забележен је у следећим областима:
- План за управљање отпадом у периоду 2021–2028. усвојен је у јуну 2021.
- стално унапређивање имплементације INSPIRE директиве (INSPIRE je скраћеница од Инфраструктура за просторне информације у Европи),
- у напредној је фази процеса транзиције ка кружној економији, али ипак мора да усвоји и примени свеобухватни програм ка том циљу.
Треба поменути и одређене примере добре праксе које су забележене у Бугарској:
- од 2019. предузела хитне мере да исправи случајеве нетачне транспозиције појединих директива о животној средини;
- приметна су значајна побољшања енергетске ефикасности зграда, затим, изградња станица за пуњење електричне енергије, као и улагања у електрифицирани јавни превоз у граду Бургасу;
- предузела потребне инвестиције (38,1 милион евра) у санацији земљишта.
Главни изазови идентификовани у претходним Извештајима у вези са спровођењем политике и закона ЕУ о животној средини од стране Бугарске били су:
1. потреба за побољшањем квалитета ваздуха;
2. потреба да се обезбеди одговарајуће сакупљање и третман градских отпадних вода;
3. потреба за правилном имплементацијом законодавства о заштити природе.
Упркос одређеном напретку у спровођењу мера које се баве загађењем ваздуха, то је и даље један од великих проблема у Бугарској. Наиме, Бугарска је једна од држава чланица ЕУ са највећим бројем смртних случајева повезаних са загађењем, бројем изгубљених година живота у вези са загађењем ваздуха и степеном изложености градског становништва микрочестицама. Није било значајног напретка у обезбеђивању усклађености са захтевима закона ЕУ о комуналним отпадним водама.
Управљање отпадом и даље представља изазов, упркос томе што производња комуналног отпада остаје испод просека ЕУ. Нема напретка по принципу „загађивач плаћа”, ако се упореди са претходним Извештајима из 2017. и 2019. године. Бугарска наставља да одлаже почетак примене другачијег обрачуна накнада за одвоз отпада. Спровођење закона о заштити природе, такође, остаје изазов. Бугарска напредује када је у питању одређивање посебних области очувања (SAC). Међутим, тек треба да успостави неопходне циљеве и мере очувања за све Натура 2000 локације. Иако је одавно припремљен, свеобухватни програм политике циркуларне економије тек треба да буде усвојен и примењен у Бугарској.
Политичка нестабилност током већег дела 2021. није помогла у решавању изазова са којима се Бугарска суочава у многим сферама, укључујући и животну средину. Коалициони споразум, који су потписале странке које су формирале Владу у децембру 2021. године, први је општи политички документ владајућих партија са експлицитним и детаљним обавезама о животној средини.
Од европских структурних и инвестиционих фондова, Бугарска је добила 1.667,5 милиона евра за покривање директних инвестиција у животну средину у периоду 2014–2020, а потрошила је мање од једне трећине – 505 милиона евра. Највише средстава потрошено је на водопривреду 285,7 милиона евра; за ублажавање и прилагођавање климатским променама, управљању ризицима – 60,9 милиона евра; биодиверзитет и природу – 55 милиона евра; за управљање отпадом – 49 милиона евра; за квалитет ваздуха – 16,2 милиона евра – све је то далеко испод планираних издвајања. На санацију земљишта Бугарска је потрошила 38,1 милион евра, што је нешто више од првобитно опредељеног износа. Процењује се да је укупно финансирање животне средине у периоду од 2014. до 2020. достигло 1,91% БДП-а, док су инвестиционе потребе за период 2021–2027. најмање 2,98% БДП-а, што указује на значајан финансијски јаз (преко 1,07% БДП-а). Бугарска треба да добије 6,27 милијарди евра из Европског плана за опоравак (2021–2026) и 9,77 милијарди евра.
Кружна (секундарна) употреба материјала у Бугарској износила је 4,3% у 2016. и 2,6% у 2020. години, што је знатно ниже од просека ЕУ који износи 12,8%. То нам показује пад употребе секундарног материјала последњих година. Комисија подстиче државе чланице да усвоје и спроводе националне/регионалне стратегије кружне економије које покривају цео животни циклус производа зато што су такве стратегије један од најефикаснијих начина за напредак ка кружној економији.
Национални развојни програм „Бугарска 2030” усвојен је 2. децембра 2020. године. То је стратешки оквир, који одређује визију и опште циљеве развојних политика у свим секторима државне управе. Главни циљ приоритета „зелена и одржива Бугарска” је повећање продуктивности ресурса. Фокус је на преласку са депоније на превенцију, поновну употребу, рециклажу и обнављање отпада. Рационално и одговорно коришћење отпада биће основни предуслов за унапређење животне средине и постизање одрживог економског раста. Бугарска није усвојила секторске стратегије за текстил и пластику и није ажурирала свој стратешки план за грађевински отпад и отпад од рушења за период 2011–2020. И поред тога, национални развојни програм „Бугарска 2030” укључује иницијативе усмерене на ове секторе. Стратегија и акциони план за прелазак на кружну економију 2021–2027. израђени су у јуну 2021. Ово је први корак да се развије свеобухватни програм политике кружне економије који показује одређени напредак у спровођењу препорука из Извештаја за 2019. годину. План управљања отпадом 2021–2028. усвојен је такође у јуну 2021. Овај план треба да игра кључну улогу у постизању ресурсно ефикасног и одрживог управљања отпадом.
Количина насталог комуналног отпада је добар показатељ ефикасности мера превенције. Не постоји јасан тренд стварања комуналног отпада у Бугарској. Тренутно се дошло на 407 кг годишње по становнику у поређењу са просеком ЕУ од 496 кг годишње по становнику. У 2018. години одлагање отпада на депоније се стабилизовало на нешто изнад 60% произведеног отпада, док је компостирање драматично пало са скоро 8% у 2017. на мање од 2% у 2018. години. Бугарска остаје једна од држава чланица са највећом стопом одлагања отпада на депонијама (61% у 2018. у поређењу са просеком ЕУ од 24%). Штавише, на основу информација доступних Комисији, постоје и дивље депоније у Бугарској и представљају озбиљне ризике по здравље људи, али истовремено представљају ризике и за животну средину. Студије и истраге које је покренула Европска комисија откриле су да на великом броју депонија отпад не подлеже третману који укључује адекватан одабир токова отпада и стабилизацију органског отпада.
У новембру 2021. Комисија је покренула поступак за кршење закона против Бугарске због непоштовања Директиве о депонијама и Оквирне директиве о отпаду. Након благог повећања стопе рециклаже комуналног отпада у 2017. години, Бугарска се 2018. вратила на ниво из 2016. године – 32%, услед значајног смањења процента компостирања. Ова стопа је знатно испод просека ЕУ који износи 46%.
Директиве ЕУ о стаништима и птицама су кључни законодавни алати за постизање циљева Стратегије ЕУ о биодиверзитету за 2030. и представљају темељ законодавства ЕУ које има за циљ очување дивљих животиња, природних станишта и екосистема у ЕУ. Припремљена је нова Стратегија биодиверзитета за Бугарску која је прошла кроз јавну расправу. Натура 2000, највећа координирана мрежа заштићених подручја на свету, представља кључни инструмент за постизање циљева из Директиве о птицама и стаништима. Бугарска има 92 типа станишта и 209 врста обухваћених Директивом о стаништима. Поред тога, Бугарска има 184 врсте птица које су наведене у Анексу 1 Директиве о птицама и 126 птица селица.
У 2021. години, 34,9% територије Бугарске било је покривено мрежом Натура 2000 (просек у ЕУ 18,5%). Посебна заштићена подручја, класификована према Директиви о птицама, покривају 23,1% (просек у ЕУ 12,8%), док посебне области очувања – према Директиви о стаништима покривају 30,3% (просек ЕУ 14,2%). Бугарска треба да успостави ефикасне управљачке структуре за мрежу Натура 2000, са довољним административним и финансијским капацитетима. Такође, треба да се позабави недостацима у спровођењу Директиве о природи (посебно у одобрењу планова и пројеката) и интеграцији политике у друге секторске политике.
ЕУ је развила свеобухватан пакет закона о чистом ваздуху, који поставља стандарде квалитета ваздуха и обавезе за смањење емисија по држави чланици за одређени број загађивача. Истовремено, квалитет ваздуха у Бугарској и даље изазива озбиљну забринутост. Најновије доступне годишње процене (за 2019. годину) Европске агенције за животну средину указују на око 10.600 превремених смрти које се могу приписати концентрацији честица ПМ10 и 1.120 који се могу приписати концентрацији азот-диоксида. Емисије кључних загађивача ваздуха су значајно смањене у Бугарској током последњих година. Међутим, Бугарска још није ратификовала Протокол о тешким металима и Протокол о постојаним органским загађивачима у оквиру Конвенције о ваздуху који је донела Економска комисија Уједињених нација за Европу.
За 2020. годину, стопе изнад граничних вредности постављених Директивом о квалитету амбијенталног ваздуха регистроване су за сумпор-диоксид (SО2) у једној зони квалитета ваздуха и за честице (ПМ10) у пет зона квалитета ваздуха. Упорна кршења стандарда квалитета ваздуха, која имају озбиљне негативне ефекте на здравље и животну средину прати Европска комисија кроз процедуре за кршење тзв. Infringement procedure које покривају све државе чланице, укључујући Бугарску (за ПМ10 честице и SО2). За прекорачења граничних вредности ПМ10, Суд правде Европске уније донео је пресуду против Бугарске којом се потврђује њена неусаглашеност са Директивом 2008/50/ЕЗ. Бугарска није предузела неопходне мере за извршење пресуде у разумном року и Комисија се по други пут обратила Суду правде ЕУ, предлажући финансијске казне. Комисија је, такође, упутила Бугарску на Суд правде ЕУ због сталних прекорачења граничних вредности SО2 у југоисточној зони, где се налазе четири највеће термоелектране у Бугарској.
Оквирна директива о водама је камен темељац водне политике ЕУ у 21. веку. До марта 2022. године, државе чланице морале су да доставе Комисији трећу генерацију планова управљања речним сливовима који се захтевају према овој Директиви. Бугарска није предала на време овај план. На основу извештаја објављеног 2020. године, у Бугарској 46,1% свих површинских водних тела има добар еколошки статус, а само 33,7% има добар хемијски статус (63,7% има непознат хемијски статус). Када је реч о подземним водама, 34,3% није успело да постигне добар хемијски статус.
Бугарска је усвојила свој интегрисани национални енергетски и климатски план за период 2021–2030. Пут декарбонизације Бугарске до дугорочне климатске неутралности још увек је нејасан. Она још увек није поднела своју националну дугорочну стратегију. Крајем 2019. Бугарска је усвојила своју прву Стратегију прилагођавања климатским променама и Акциони план до 2030. године.
Између 1990. и 2020. године, укупне емисије гасова са ефектом стаклене баште су се смањиле за 50%. Интензитет емисије гасова са ефектом стаклене баште смањен је за више од једне петине између 2015. и 2020. године, али је и даље око четири пута већи од просека ЕУ. Бугарска је и даље енергетски најинтензивнија економија у Европској унији, а угаљ је и даље главни извор енергије. Бугарска би требало да повећа коришћење обновљивих извора енергије, како у производњи електричне енергије, тако и у сектору грејања и хлађења.
Остави коментар