Изложба Зорана Тодовића „ИКОНЕ” биће отворена у понедељак 15. маја у 19 часова у Малом ликовном салону. Изложба се може погледати до 26. маја.

Најновија изложба Зорана Тодовића у Малом ликовном салону, новосадској публици приказује графичке листове настале у последње три године. На зиду је изложено шест графика, израђених техником дигиталне штампе, док стварни фокус поставке јесте загонетна квадратна Црна кутија постављена у простору. Графичко истраживање Зорана Тодовића полази од елементарног геометријског облика – квадрата, а радовима је уметник симболично дао име Иконе, присећајући се Маљевичевог Црног квадрата изложеног у самом углу просторије на Последњој футуристичкој изложби слика 0.10. Форму квадрата Тодовић је истраживао још 1984. године у серији графика израђених у техници линогравуре (Галерија Колачевог народног универзитета, Београд) и у оквиру изложбе Београдски зид, формирајући тада монументалну временско-просторну инсталацију. Инсталација је била сачињена од фрагмената новинске хартије, која је квадратима бесконачно понављаним у правилном растеру прекривала читаве зидове галерије београдског Графичког колектива.

Сваки графички лист од шест изложених графика квадратног је облика, а унутар њега централно је позиционирана површина изведена из квадрата штампана у чистим основним и изведеним бојама. Уметник је фасциниран управо оним бојама које је 1666. године Исак Њутн угледао када се светлосни зрак преламањем кроз стаклену призму преобразио у чудесни спектар боја. Иако је Њутн тада експериментално доказао да црна и бела нису део спектра, Тодовић их имплементира као важне чиниоце свог графичког истраживања, придружујући им и смеђи тон, настао мешавином комплементарних парова. Када посетилац отвори Црну кутију, унутар ње наилази на Белу кутију, у којој је похрањена серија од девет малих графичких листова. Ове графике су штампане на ручно израђеном папиру, а спој структуре овог папира и дигиталне штампе резултирао је вибрантном штампаном површином. Листањем графичких отисака посматрач наилази на поједине перфориране графике. Перфорација квадратног или правоугаоног облика на површини графичког листа, нуди могућност добијања нових полихромних композиција, упуштањем у игру преклапања различитих графика. Могуће је направити стотине комбинација, јер се сваки лист, с обзиром да је квадратног облика, може позиционирати дуж једне од своје четири странице, а затим упаривати са било којим од преосталих осам отисака. Још занимљивију солуцију представља посматрање стварног света кроз ово перфорирано поље. На тај начин сваки случајни исечак стварности привремено може постати део композиције, а самом посматрачу је понуђена апсолутна слобода да управља процесом кадрирања те стварности. Ова могућност креирања нове композиције са елементима фрагментиране стварности још једном доводи овај рад у везу са Београдским зидом. У другом смислу, оно што је на малим графикама перфорацијом папира реализовано као квадрат, на великим отисцима постаје одсуство бојене штампане површине у виду племените и невине белине папира. То имагинарно неодштампано квадратно поље декомпонује облик квадрата стварајући нови полигонални геометријски облик.

Ови узбудљиви графички експерименти призивају у сећање Алберсова истраживања. Међутим, док Алберс доследно уписује квадрате унутар квадрата, позиционирајући их уз доњу ивицу, Тодовић се бави поделом квадратне површине по хоризонталној и вертикалној оси на једнаке половине, а затим на све мање јединице – квадратне или правоугаоне. Пресецима вертикалних и хоризонталних линија успоставља се чврста али утопијска равнотежа. Визуелно усаглашавање малих и великих квадрата резултира квадратном формом која их обједињује, и притом бива уписана у оквире квадратног папира. На сваком отиску успоставља се аутентичан однос „беле“ површине папира и специфичне хроматске конфигурације геометријских поља. Иако је приказани квадрат очигледно дводимензионалан, те се све одиграва у склопу једног плана, одређена обојена поља иступају напред са циљем да упију поглед посматрача и да га преплаве. Истраживање дејства просторног потенцијала боје унутар дводимензионалне композиције још једном потврђује да боје могу да се повуку у дубину или искораче напред, у зависности од међусобне интеракције са суседним бојама. Уметник нам овим поступком показује да дељењем површине боја не губи своју снагу. Бојена површина ма колико била мала, и даље има моћ да успостави однос са другом бојом као и са позадином, док око заведено полихромијом самозадовољно упија колорит. (Јасна Гулан Ружић)

Зоран Тодовић (Горњи Милановац, 1958). Завршио Факултет примењених уметности (1983), а магистрирао на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду (1985). Студијски боравио у Паризу 1990. године. Редовни професор Академије уметности Универзитета у Новом Саду.

Добитник је више међународних и домаћих награда и признања (Гранд Приџ Варна, Велики печат графичког колектива, Награда београдског Октобарског салона, Политикина награда за ликовну уметност, Златна игла УЛУС-а, The Pollock-Krasner Foundation – Grant…).

Од 2010. године поред самосталних наступа излаже заједничке пројекте са Ваном Урошевић.