Аутор: Предраг Рајић, геополитички аналитичар
Балкан је чвориште светских друмова. Вековима су овај део света походиле различите војске и завојевачи. Империје су овде остављале трагове сопствене културе и Балкан је данас смеса најразличитијих утицаја оријенталног и европског, истока и запада. Ти утицаји су шаролики. И добри и лоши. Нажалост, током последње деценије претходног века искусили смо више лошег него доброг. Време је да се крене даље, на добрим основама и ка стварању позитивног искуства.
У филму Балканска правила покојни Данило Бата Стојковић изговара чувену реченицу: „Ови простори су шкрти када треба да изнедре човека даровитог, са визијом, способног да види један век унапред. Страда се стихијски, примитивно. И сви страдамо. Ах, Балкан!“
У начелу, ово је тачан суд. Но и ти шкрти предели, знају да роде човека даровитог, са визијом, спремног да види макар један век унапред. Управо то је наш председник Александар Вучић. Човек који генијално анализира геополитичке токове и попут највећег маестра међу кормиларима води овај наш српски брод, кроз узбуркане светске океане.
Године 2012. Србија је била пред банкротом. Просечна плата нам је била на нивоу на ком је данас минимална месечна зарада, а ниво незапослености три пута виши него ли прошле године. Култура сећања није постојала, о националној политици се није водило ни најмање рачуна, а комплетно бреме борбе за уздизање духа српства пало је на Српску православну цркву.
Београд није био српска, него искључиво југословенска престоница. Држава је била дисфункционална, а земља запуштена. Данас видимо Србију као регионалног лидера, уважену и поштовану на свим светским меридијанима. Уздигнуту, усправну и смелу. На понос свих својих грађана ма ког опредељења били и на славу свих Срба, ма где они живели.
Само таква, уздигнута Србија, могла је да пружи руку пријатељства околним народима и њиховим лидерима. Та рука је прихваћена у Тирани и Скопљу. Надамо се ускоро и у Подгорици и у Сарајеву. Постигли смо много за кратко време и већ се показало колико визија једног човека, Александра Вучића, може да промени стварност набоље. Балкан не мора бити само раскршће завојевача, он може бити и чвориште добрих идеја.
Шта је заправо Отворени Балкан?
Планови су објављени 10. октобра 2019. у Новом Саду, граду мира, толеранције, суживота, вредних људи и добрих идеја. Граду чији је Културни центар на челу са Бојаном Панаотовићем, организацијом изванредних панел-дискусија о регионалној сарадњи и стабилности, дао најбољи увод у политичко остварење једне ванвременске визије.
Одржана су потом два састанка, један 11. новембра 2019. у Охриду, а други 12. децембра 2019. у Драчу. Република Србија, Република Албанија, Република Северна Македонија, прогласиле су да формирају јединствено тржиште од 12 милиона људи до краја 2020. године. Председник Србије, председници влада Албаније и Северне Македоније су 11. новембра 2019. године на самиту у Охриду договорили стварање привредне зоне, која би додатно унапредила политичке и привредне односе, као и јачала културне везе међу народима.
Било је предвиђено да се први састанак одржи у јануару или фебруару 2020. године у Београду. Међутим, због пандемије ковида 19, састанак је одложен.
Самит лидера Отвореног Балкана одржан је 2. септембра 2022. године у Београду. Србија, Северна Македонија и Албанија потписале су више споразума о размени прехрамбених производа, енергије, кинематографије, као и о сарадњи у ванредним ситуацијама. Оне су такође договориле даљу сарадњу и ублажавање тензија у региону Балкана. Самиту су присуствовали и председник Владе Црне Горе Дритан Абазовић и председавајући Савета министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија, који су изразили жељу да се ове земље придруже иницијативи.
Намере Отвореног Балкана су да, између осталог, пружи веће могућности за трговину, размену студената и подстакне интеграцију у ЕУ у државама чланицама. Грађанима држава чланица потребна је само лична карта за посету другим државама чланицама, штедећи време на граничним прелазима. Тиме припрема земље да постану чланице Европске уније.
Сврха је бржи проток робе и капитала између држава чланица, а тиме би се сваке године уштедело више милиона сати бржим преласком граница између ове три земље. Процена Светске банке јесте да ће се уштедети 3,2 милијарде долара, од чега би Србија, према речима председника Вучића, уштедела најмање 1,5 милијарди долара.[1]
Вучић, Рама и Заев учествовали су 29. јула 2021. на форуму за регионалну привредну сарадњу у Скопљу, где су потписали споразуме о кретању робе, приступу тржишту рада и сарадњи у заштити од катастрофа. Договорено је узајамно прихватање диплома и квалификација за посао, што чини радну снагу флексибилнијом и доступнијом, а на тај начин привлачи више инвестиција. У оквиру иницијативе, одржан је и регионални привредни форум на коме је учествовало око 350 предузећа, углавном из ове три земље, али и из ширег региона.
Због заједничког интереса за развој локалних привреда, на иницијативу председника Србије Александра Вучића, три балканска лидера потписала су споразуме да 1. јануара 2023. године, без ограничења, отворе своје граничне прелазе за своје грађане и производе.
- Директори пошта Србије и Северне Македоније, Зоран Ђорђевић и Јани Макрадули, потписали су 2. августа 2021. године у Београду Протокол о пословној сарадњи;
- Наредбом председника Србије Александра Вучића, четири хеликоптера Министарства унутрашњих послова Србије упућена су 3. августа 2022. године у помоћ колегама из Министарства унутрашњих послова Северне Македоније за гашење пожара у Северној Македонији;
- Министарка трговине, туризма и телекомуникација Србије Татјана Матић разговарала је 12. маја 2022. године у Тирани са албанском министарком туризма и животне средине Мирелом Кумбаро о сарадњи у оквиру иницијативе Отворени Балкан, с акцентом на уклањању баријера и постизању договора у области туризма.
Отворени Балкан нема границе. Развијаће се и даље. Идеје су бесконачне када воде ка добром циљу. Да ли ће му приступити и Црна Гора и Босна и Херцеговина, зависи од политичког става у тамошњим престоницама. Сви аргументи су на страни интереса грађана ове две земље у смислу приступања иницијативи.
Премијер Дритан Абазовић на ту тему говори веома трезвено. Па има ли ико више потребе за сезонском радном снагом лети него Црна Гора? Постоји ли битнији економски партнер Црној Гори од Србије? Важно је у први план стављати теме које људе спајају, а не оне које људе деле, а управо Отворени Балкан и показује ту моћ инклузије.
Пројекат Отворени Балкан је веома компатибилан са европским интеграцијама. Европска Унија је економски најмоћнији блок на свету. Реч је о делу планете који је најбоље место за живот деценијама уназад и биће то и током 21. века. Она је и скуп принципа и вредности које почивају на праву појединца, на праву групе, на владавини права, демократским политичким принципима и слободном тржишту. Свакако да је реч о највећем пројекту мира који је икада креиран. Он је довео до тога да Немачка и Француска данас живе у миру, слози и просперитету, а до пре само осамдесетак година ове две државе су водиле крваве ратове који су однели милионе живота.
Зашто по угледу на ЕУ и Отворени Балкан не би могао да заживи? Зашто уколико је то процес који подржавају и ЕУ и САД? Зашто и ми на Балкану не бисмо створили атмосферу у којој нико никоме не дира у идентитет, али сви заједно баштинимо културу дијалога и заједништва? Дакле, баш онако како то данас чине државе чланице ЕУ.
Управо то је олакшица ка остварењу нашег стратешког циља – пуноправног чланства у Европској Унији. Подршка визији мира, суживота, сарадње, једини је исправан став који води ка бољем животу за сву нашу децу.
[1] https://www.rferl.org/amp/serbia-macedonia-open-balkans/31384360.html#aoh=16277336248243&_ct=1627735176495&referrer=https://www.google.com&_tf=%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80:%20%251$s
Остави коментар