Аутор: проф др Растислав Стојсављевић
Бачка Топола је варошица у Севернобачком округу. Налази се на магистралном путу између Суботице и Новог Сада, недалеко од међународног ауто-пута. Трагови овог насеља потичу из праисторије. Историјски документи говоре о сталном насељу током средњег века, док се савремено насеље формира средином XVIII века. Простор општине Бачка Топола по попису из 1745. године показује неколико десетина породица. Године 1750. Краљевска комора из Беча започела је колонизацију ових простора. Насељено је 200 мађарских и словачких породица. Аустријски цар је 1800. године Тополу поклонио као посед немачком барону Палу Краију. Његови потомци владаће овом варошицом као својим поседом до револуције 1848. године. Почетком 1806. године Топола је од круне добила ранг вашаришта са три вашара годишње. Године 1828. је у Тополи било 835 кућа, са 1008 породица или 3933 одрасле особе. У време револуције, у јесен 1848. године, у Тополи је владала колера, а потом у лето 1850. године. Колера се опет појавила 1855. године. Доласком Јаноша Хаџија у варошицу развија се здравство али и друштвени живот. Литература о Бачкој Тополи од средине XVIII до почетка XX века није обимна. Постоји неколико значајних дела о животу Јаноша Хаџија и здравству у Бачкој Тополи. Значајна су и дела о градитељским подухватима у Бачкој Тополи, као и њеним географским карактеристикама.
Јанош Хаџи се родио 5. 4. 1851. године у граду Сентешу у данашњој јужној Мађарској. Отац му се звао Ђерђ Хаџи, а деда Јанош Хаџи Клими. Очева линија имала је грчко порекло које се у ове крајеве доселило средином XVIII века из данашње Грчке. То се поклапа и са планским колонизацијама мађарских и словачких породица у делове јужне Мађарске, па самим тим и Бачке Тополе. Јаношева мајка звала се Марија Јовановић. Пореклом је из једне српске православне породице из Ходмезевашархеља.
Отац му је умро када је имао свега двадесет и две године. Јанош је тада био студент завршне године медицинског факултета у Будимпешти. Као студент је био марљив и вредан. Предавали су му најпознатији мађарски професори медицине тога доба као што су Карољ Бољо, Густав Шајтауер, Лајош Гебхард и други. Током 1873. године Јанош је био ангажован на борби против болести колере у општинама Сегвар и Магоч. Епидемија је достигла стравичне размере. Ово није прва епидемија која је задесила ове просторе у модерној историји. Епидемија куге посебно је харала јужним крајевима Хабзбуршке монархије крајем XVIII века, али и у Кнежевини Србији 1830-их година.
Јанош је студије завршио у мају 1874. године и постао доктор медицине. Током 1876. године служио је војску у Кошицама, данашњој Пољској, и добио чин резервног војног лекара у XX царском и краљевском војном гарнизону. После одслужења војног рока, др Хаџи је радио у I хируршком одељењу јавне болнице Светог Рока у Пешти где је проучавао методе лечења венеричних болести. Крајем маја 1878. године оженио се Жофијом Андраши у грчко-источној мађарској црквеној општини у Будимпешти.
У тренутку женидбе већ је знао да је добио нови посао у варошици Тополи, у срцу бачке равнице. Возом до Суботице а потом запрежним колима др Јанош Хаџи је са својом супругом стигао у Бачку Тополу. Новом клиничком лекару се свидела мала варошица на обалама реке Криваје. У долини између Дунава и Тисе, налазила се као и сада на раскрсници путева, када су и миграције кроз њу биле интензивне. За вредног лекара Хаџија се брзо прочуло. Број пацијената који је код њега долазио из других крајева је превазишао број оних из варошице. Ординација му је била у кући Арпо, преко пута данашње поште, где је дуго стајала и његова биста после његове смрти.
И поред његових највећих напора, јавила се потреба да се у Бачкој Тополи прошири здравствена нега и подигне на виши ниво. Као члан Општинског представништва, доктор Хаџи је дао идеју о изградњи болнице. Општина је изгласала 200 форинти донације како би градња почела. Др Хаџи је лично купио неколико кућа у тадашњој улици Лајоша Кошута (садашња Маршала Тита) и наменио их за негу болесника током 1887. године. Као заслугу за предан рад, град Бачка Топола је доктору Хаџију подигла плату на 850 форинти, што је била једна од већих лекарских плата у том делу Аустроугарске. Тада је др Хаџи већ имао неколико асистената, међу осталима др Јаноша Вара и др Вилмоша Донословича. Тако др Донослович сведочи да је др Хаџи понедељком радио ортопедске операције, уторком и суботом пластичне операције ока, док је средом и недељом радио разне хируршке захвате. Према неким подацима годишње је просечно прегледао и до 10.000 људи.
Др Хаџи имао је искуства и у ратним дешавањима. Године 1878. Аустроугарска монархија је окупирала Босну и Херцеговину. Неколико месеци је радио као војни лекар у околини Бијељине. Када се вратио у Бачку Тополу живео је скромним животом. У његовој кући није било великих прослава. Лекарске услуге није наплаћивао сиромашним становницима. Сведочио је епидемијама тифуса, шарлаха и дифтерије током 1897. и 1898. године. Доктор Хаџи је посебну бригу посвећивао народном здрављу. На његову иницијативу у варошици крећу да се копају јавни и приватни бунари. Био је на челу епидемиолошког одбора који је регулисао кретање и понашање становништва током харања заразних болести као и регулисање начина копања бунара.
Доктор Хаџи је и један од најзаслужнијих за исушивање мочварног терена око реке Криваје. Она се пружала, као и данас, западним ободом градског насеља, између доњег и горњег колског пута, код тзв. Јухасовог моста. Наведени мочварни делови били су расадници јата комараца који су ширили заразне болести. Прво на свом имању, а потом дуж целог овог дела, др Хаџи је насуо земљу и засадио руже. Око реке су асфалтиране улице, уништавани грмови и жбуње. Мочварни крај препун комараца је убрзо нестао. Осим ових санитетских радова, др Хаџи се борио за оснивање Грађанске школе у насељу као и за увођење електричног осветљења.
Успех је утолико већи уколико имамо виду колико медицинских операција је др Хаџи извршио у периоду 1889‒1901. године. Према подацима из часописа Győgyászat, он је у овом периоду извршио 1841 операцију на очима, 5133 опште хируршке операције, 2232 операције хроничних упала зглобова, 345 гинеколошких операција.
Године 1898. основана је жупанијска подружница Савеза лекара. Први председник удружења био је др Јожеф Рењи. Ипак као најпознатији лекар у региону, др Јанош Хаџи је преузео функцију председника Савеза лекара годину дана касније.
У последњој деценији XIX века наставио је да доприноси свакодневном животу варошице. Под његовим утицајем изграђена је калдрма од Калварије, најзападнијег и највишег дела града до железничке станице, која се налази у источном индустријском делу. Важна година била је 1893. када је кроз Бачку Тополу прошла железничка пруга Будимпешта–Земун. Под утицајем др Хаџија Бачка Топола је учествовала са 25.000 форинти. Сви ти успеси, препоручили су га да буде кандидат среза Врбас, под који је спадала Бачка Топола, за посланика у парламенту у Будимпешти. Међутим, ове изборе је изгубио од кандидата Агоштона Пулског. Осам година касније на новим изборима за парламент, др Хаџи је победио врбашког адвоката Лајоша Кармана. У Бачкој Тополи му је приређен величанствен дочек. Ипак, на овој функцији се кратко задржао. Услед напорних година рада, здравље му је било трајно нарушено. Преминуо је 13. јула 1903. године у суботу, у подне. Сахрањен је два дана касније. На свим градским институцијама истакнуте су црне заставе.
Као што смо већ напоменули, бројни грађевински радови су урађени за време боравка и рада др Хаџија у Бачкој Тополи. Године 1885. на његову иницијативу основано је Добровољно ватрогасно друштво. Доктор Хаџи је био његов први заповедник. Две године касније, под његовим утицајем, основано је Самостално позоришно друштво. У слично време, проласком пруге кроз источни део града, формиране су две циглане у власништву породица Бодрог и Чифчак. Године 1885. саграђена је Самостанска школа са забавиштем. Девет година касније изграђена је прва месна кланица у граду.
Развој привреде у граду је пратио и развој здравства. Први подаци о здравству у Бачкој Тополи јављају се 1826. године помињањем хирурга Бенчика Матеа. Он је живео у Малом Иђошу, а варошицу је обилазио неколико пута недељно. Први лекар за кога се зна да је радио у Бачкој Тополи звао се Карољ Никелсбурдер. У граду је боравио и радио око 1850. године. У то време је у варошици постојала и апотека. Доктора Никелсбурдера наследио је др Кох Мор, кога је наследио др Хаџи. После смрти доктора Хаџија у Бачку Тополу долазе два лекара, Ђуза Фењи и Виктор Рењи. Од 1912. године у граду почиње да ради др Јене Хаџи, син чувеног бачкотополског лекара.
После првог светског рата, поготово после 1921/22. године и Прве аграрне реформе, велики број насељеника се досељава на простор општине Бачка Топола са простора Босне и Херцеговине, Црне Горе и Далмације. Оснивају се колонистичка насеља, број становника у општини расте, самим тим се јавља потреба за бољом здравственом негом. У овом периоду уз сина др Хаџија у Бачкој Тополи раде и лекари Брандрис Калман, Јожеф Виг, Милош Алексић и други, укупно 12 лекара у периоду између два светска рата.
После ослобођења 1945. године у Бачкој Тополи су радила три лекара: Александар Шијачић, Ђула Нарај и Ласло Пухалак. На иницијативу Антифашистичког фронта жена оснива се породилиште у Бачкој Тополи. Од 1959. године породилиште је део комплекса зграда у оквиру Дома здравља. У задњих десетак година породилиште у Бачкој Тополи више не постоји.
Првог новембра 1952. године оснива се Дом здравља. Међутим, све до 1968. године не постоји јединствена здравствена заштита у општини, већ посебних 11 здравствених станица. Осим у Бачкој Тополи, ове станице су се налазиле у Бајши, Старој Моравици, Пачиру, Новом Орахову и Гунарошу. Поред финансијских и административних проблема, у Дому здравља приметан је мањак лекара. У годинама које долазе њихов број се повећавао, али не у пуној мери. Тако 1963. године у Дому здравља постоји 12 лекара опште праксе и три специјалисте. У току 1979. године број лекара опште праксе је 19, а специјалиста је 18. Свега годину дана раније, 1978. године, изграђен је нови Дом здравља на садашњој локацији. Објекат је пројектовао Ђерђ Тамаши. Дом здравља је понео име Јаноша Хаџија. У њему су организоване радне јединице. Не рачунајући амбуланте на територији града, постојале су и здравствене јединице на подручју сеоских општинских насеља. У оквиру радне јединице Стара Моравица су се налазиле амбуланте у Старој Моравици, Пачиру и Криваји, као и апотеке у наведеним местима. У оквиру радне јединице Бајша–Панонија налазиле су се амбуланте и апотекарске станице у та два места. У оквиру радне јединице Гунарош радиле су амбуланте и апотекарске станице на Победи, у Његошеву и Гунарошу. У Новом Орахову радила је амбуланта и апотекарска станица. Данас се број амбуланти и апотекарских станица смањио. Остале су да раде оне у Старој Моравици, Пачиру, Бајши, Гунарошу и Новом Орахову. Смањивањем броја становника општине у сеоским срединама број амбуланти и апотекарских станица је неизвестан у будућности. Њихов број ће у годинама које долазе бити неопходан из разлога старења становништва којима је све чешће потребна медицинска нега.
Објективно говорећи, данашње здравство у Бачкој Тополи није на оном нивоу каквом је др Јанош Хаџи желео да буде. Не улазећи у стручност и пожртвовање лекара и медицинског особља, инфраструктура, начин улагања у здравство на подручју општине морао би бити на вишем нивоу. Приметан је мањак лекарског особља и финансијских средстава како би број здравствених јединица био већи и тиме здравствена нега била доступнија, пре свега старијем становништву у сеоским срединама.
Живот и дело Јаноша Хаџија остаће забележени златним словима у историји Бачке Топола. Живећи у време прогреса и ослобођења здравствене и научне мисли, др Хаџи није био само лекар. Он је био и визионар који је покушавао да малу варошицу подигне на ниво већих градова, да људима омогући што квалитетнији и лакши живот. Живео је и радио у Бачкој Тополи у мирнодопском периоду. И данас, скоро 120 година после његове смрти и после бројних ратних вихора који су прошли кроз Бачку Тополу, његова дела и визије су видљиви на сваком кораку ове мале бачке варошице. Доктор Јанош Хаџи није само испуњавао Хипократову заклетву, он је и живео у складу са њеним начелима.
Остави коментар