Политика заштите животне средине – случај Словеније

Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић

Словенија има богато природно окружење са највећим уделом копнене површине покривене Натура 2000 подручјима од свих држава чланица Европске уније. Једна је од најшумовитијих земаља у ЕУ, али су њене шуме, можда чак и изненађујуће за нас који то посматрамо из Србије будући да када пролазимо кроз Словенију природни шумски пејзажи изгледају сјајно, али према званичним показатељима словеначке шуме су у лошем статусу очуваности. Словенија се налази у самом врху земаља чланица ЕУ по броју пчелара. Туризам у Словенији, укључујући одрживи туризам и сродне активности, кључни је привредни сектор. Политика заштите животне средине дала је неке добре резултате, али и даље постоје празнине у имплементацији због развојних притисака који негативно утичу на стање природних станишта и врста.

Словенија је 2022. године рециклирала 59,3% свог комуналног отпада, чиме је већ испунила циљ ЕУ за рециклажу комуналног отпада од 55% до 2025. годину и на добром је путу да испуни циљ ЕУ за рециклажу од 60% за 2030. годину. Емисије кључних загађивача ваздуха у Словенији су последњих година значајно смањене, док је раст БДП-а настављен. Последњих година у Словенији се бележи стални пораст стопе циркуларне употребе материјала. Ово су све области у којима је у Словенији доста тога доброг урађено у погледу политике заштите животне средине.

Треба поменути и главне изазове са којима се суочава Словенија у политици заштите животне средине. Они се односе на биодиверзитет и третман комуналних отпадних вода. Притисци пољопривреде, урбаног развоја, промене водног режима, шумарства и експлоатације других ресурса доприносе погоршању статуса очувања станишта и врста. Такође, нису дефинисани довољно прецизни циљеви очувања који су специфични за сва Натура 2000 подручја. С тим у вези, на многим локалитетима касни спровођење неопходних мера заштите. Још један од изазова је то што Словенија није постигла усклађеност са Директивом о пречишћавању градских отпадних вода иако су релевантне дерогације (одложена примена прописа) које су договорене приликом преговора о приступању ЕУ истекле.

Један од примера добре праксе у Словенији је јединствена платформа за издавање еколошких дозвола која поједностављује, усклађује и обједињује многе дозволе. „Интегрисани пројекат LIFE за побољшано управљање Натура 2000 подручјима у Словенији” има за циљ да унапреди управљање мрежом Натура 2000 у сарадњи са различитим секторима и заинтересованим странама. Словенија је поставила сателитски систем осматрања водотока што представља други пример добре праксе у оквиру њене политике заштите животне средине.

У претходним Извештајима о спровођењу политике заштите животне средине у државама чланицама ЕУ, Комисија је идентификовала следеће акције које Словенија треба да реализује:

a) постављање свих мера очувања и спровођење њихове примене на Натура 2000 локацијама;

б) интегрисање мера заштите природе у друге секторе, добијањем подршке неких секторских актера, посебно у сектору пољопривреде;

 в) смањење емисије загађивача ваздуха смањењем саобраћајних гужви и сагоревања фосилних горива, као и подржавањем ефикасног и чистог даљинског грејања;

г) побољшање пречишћавања градских отпадних вода путем одговарајућих инвестиција за испуњавање приступних обавеза земље (које су истекле крајем 2015. године).

Словенија тренутно нема националну Стратегију за биодиверзитет и природу која би одражавала обавезе и акције из Стратегије ЕУ за биодиверзитет. До 2021. године, 37,9% националног копненог подручја Словеније било је покривено Натуром 2000 (покривеност ЕУ износи 18,5%), са посебним заштићеним подручјима (СПА) класификованим према Директиви о птицама које покривају 25% (покривеност ЕУ је 12,8%) и локацијама од значаја за заједницу (СЦИ) према Директиви о стаништима које покривају 32,7% (покривеност ЕУ 14,2%) словеначке територије. Иако се мрежа Натура 2000 на копну може сматрати завршеном, још увек постоји празнина у класификацији морских заштићених подручја у словеначким морским водама која је тренутно предмет поступка за кршење права (infrigement procedure). Узимајући у обзир и Натура 2000 и друга национално одређена заштићена подручја, Словенија законски штити 40,5% својих копнених подручја (ЕУ-27 покривеност 26,4%) и 5,2% својих морских подручја (ЕУ-27 покривеност 10,7%).

Међутим, постоје и кашњења у спровођењу неопходних мера заштите за многe локалитетe. Све мере очувања за сва Натура 2000 подручја треба да буду ојачане и у потпуности спроведене, користећи оквир приоритетних акција. Што се тиче финансирања ЕУ, практично нема средстава за биодиверзитет у националном плану за опоравак и отпорност. Према томе, тај мањак треба надокнадити из других фондова ЕУ (посебно из фондова заједничке пољопривредне и кохезионе политике) као и из националних извора. У интегрисању мера заштите природе у друге секторе, није било напретка. Ово је допринело погоршању статуса очуваности станишта и врста. О утицају пољопривредних пракси на станишта травњака и повезаних врста, птица и лептира посебно, Комисија је покренула још један поступак за повреду права против Словеније 2019. године због њеног неуспеха да се позабави штетним пољопривредним праксама унутар и изван Натура 2000 подручја. Приоритет је прилагођавање пољопривредних пракси на локалитетима где статус очувања станишта и/или врста опада услед пољопривредних активности. Интеграција мера очувања природе у друге секторе и даље остаје разлог за забринутост.

По питању квалитета ваздуха постоји напредак. Емисије кључних загађивача ваздуха у Словенији су последњих година значајно смањене, док је раст БДП-а настављен. Словенија очекује да ће испунити своје обавезе у погледу смањења емисија за све загађиваче ваздуха обухваћене Директивом о националним обавезама за смањење емисија за период 2020–2029, а за већину загађивача након 2030. године. Међутим, пројекције не показују испуњавање обавезе смањења емисија за ПМ 2,5 после 2030. године. Што се тиче финансирања ЕУ, скоро четвртина националног плана за опоравак и отпорност је намењена одрживој енергији и транспорту за које се очекује да ће имати користи за квалитет ваздуха, укључујући и смањење нивоа честица ПМ 2,5. Квалитет ваздуха у Словенији и даље изазива забринутост. Међутим, чини се да је тренд позитивнији у поређењу са претходним годинама. Најновије доступне годишње процене Европске агенције за животну средину указују на то да се у Словенији деси око 1.400 превремених смрти сваке године што се може приписати концентрацији финих честица; 90 превремених смрти сваке године које се могу приписати превеликим концентрацијама озона; и 40 превремених смрти које се могу приписати превеликим концентрацијама азот-диоксида. У поређењу са просеком ЕУ-27, Словенија има лошије резултате у погледу финих честица и озона, али боље за концентрације азот-диоксида.

У 2020. години нису регистрована прекорачења изнад граничних вредности ЕУ утврђених Директивом о квалитету амбијенталног ваздуха. Међутим, за неколико зона квалитета ваздуха, циљне вредности концентрације озона нису испуњене. Упорна кршења услова за квалитет ваздуха, која имају озбиљне негативне ефекте на здравље и животну средину, прати Европска комисија кроз процедуре за кршење (углавном за прекорачења ПМ10 и NО₂) које покривају све заинтересоване државе чланице, укључујући Словенију за прекорачења граничних вредности за честице ПМ10. Циљ је да се уведу одговарајуће мере како би се све зоне квалитета ваздуха брзо ускладиле са захтевима ЕУ. Судски поступак против Словеније због дневних прекорачења вредности ПМ10 траје још од 2012. године.

Упркос одређеном напретку постигнутом последњих година у сектору отпадних вода, Словенија тек треба да у потпуности постигне усклађеност са Директивом о третману градских отпадних вода. Словенија је под процедуром за кршење права јер неке агломерације са популацијом од преко 10.000 нису у складу са захтевима Директиве. Поступак може довести до новчаних казни. Ситуација са мањим агломерацијама (преко 2.000 становника) такође је незадовољавајућа. Развој и модернизација неопходне инфраструктуре за све агломерације, као што је предвиђено Директивом о третману градских отпадних вода, тек треба да се заврши.

На основу извештавања за други круг усвојених Планова за управљање речним сливовима (RBMP) и података објављених 2020. године, 58,4% свих површинских водних тела у Словенији је постигло добар еколошки статус (само 3,2% површинских водних тела има непознат статус), док само 0,6% има добар хемијски статус. Што се тиче подземних вода, 14,3% подземних водних тела није постигло добар хемијски статус, док је 100% њих у добром квантитативном стању.

Словеначко финансирање инвестиција у области животне средине износило је 1,76% БДП-а (просек у ЕУ: 0,7% БДП-а) у периоду 2014–2020, од чега је преко 80% долазило из домаћих извора. С друге стране, потребе земље за улагање у животну средину за период 2021–2027. процењују се на најмање 2,06% БДП-а, што указује на потребу за додатним финансирањем (или недостатак у финансирању) од 0,3% БДП-а у поређењу са периодом 2014–2020. Што се тиче еколошки штетних субвенција, Словенија је издвојила више од просека ЕУ ових субвенција за фосилна горива, што је знатно више од субвенција додељених обновљивој енергији. Међутим, ово није позитивна пракса јер не подстиче зеленије инвестиције.

Стопа кружне (секундарне) употребе материјала у Словенији порасла је са 8,5% 2016. на 12,3% 2020. године, приближавајући се просеку ЕУ од 12,8% и показује снажну и позитивну динамику. Продуктивност ресурса изражава колико ефикасно привреда користи материјалне ресурсе за производњу богатства. Побољшање продуктивности ресурса може помоћи да се минимизирају негативни утицаји на животну средину и смањи зависност од нестабилних тржишта сировина. Словенија је 2020. године произвела 1,54 евра по кг утрошеног материјала. Ово ставља продуктивност ресурса у Словенији знатно испод просека ЕУ од 2,09 евра по кг. У мају 2018. објављена је „Мапа пута ка кружној економији у Словенији”. Овим документом поставља се могући пут којим би Словенија могла да постане лидер на пољу циркуларне економије у региону. „Мапа пута” идентификује четири приоритетна сектора, даје препоруке Влади и идентификује најбоље праксе.

Након опадајућег тренда, производња комуналног отпада у Словенији је поново почела да расте последњих година. Године 2020. износила је 487 кг/годишње/становнику (у поређењу са 449 кг/год/становнику 2015. године), иако је и даље нешто испод просека ЕУ (505 кг/год/становнику).

Словенија је током протекле деценије остварила спор, али сталан напредак у повећању стопе рециклаже и преусмеравању комуналног отпада са депонија. Стопа рециклаже комуналног отпада у 2020. години износила је 59,3%. Ово је знатно изнад просека ЕУ-27 од 47,8% за 2020. годину. Тиме се Словенија сврстала међу осам држава чланица (Немачка, Аустрија, Холандија, Белгија, Данска, Луксембург и Италија), које су постигле стопе рециклаже од 50%. Још увек постоји проблем са неколико дивљих депонија које тек треба да буду затворене. Остају отворена два прекршајна случаја, један који се односи на локацију Буковжлак у близини Фабрике цинка у Цељу и други који се односи на депонију Сухадоле (последња преостала из групе дивљих депонија). Словенија се може суочити са казнама због горе наведених прекршаја.

Приоритетне акције у области политике управљања отпадом у Словенији у наредном периоду су:

1. Увести нове политике, укључујући економске инструменте, промовисати превенцију и учинити поновну употребу и рециклирање економски привлачнијим; и/или имплементирати политике које су већ на снази.
2. Осигурати постојање плана управљања отпадом у складу са ревидираном Оквирном директивом о отпаду.
3. Затворити и санирати, што је пре могуће, преостале нелегалне депоније како би се избегле оптужбе из процедура за кршење.