У оквиру програма Музичке редакције Културног центра Новог Сада биће одржан концерт „Прошле су многе љубави“ вокалног солисте Миодрага Мише Близанца и тамбурашког оркестра „Бриле“ из Беочина. Концерт ће се одржати у недељу 10. марта 2024. године у Културном центру Новог Сада у клубу „Трибина младих“ са почетком у 19.00 часова. Публика ће имати прилику да ужива у јединственом звуку тамбурашких песама.

Улаз је слободан!

Добро дошли!

Миодраг Близанац оснивач је и музички руководилац хора ИСОН. Дугогодишњи музички стваралац, од малена присутан у разним видовима музичке културе града Новог Сада. Завршио је нижу музичку школу, одсек хармонике код проф. Бате Бугарина, а соло певање је учио код проф. Призренке Петковић . Од малена је поред оца свештеника протојереја-ставрофора Душана Близанца (1945–2010), врхунског познаваоца црквеног појања, једног од набољих лирских тенора који је својим гласом обогаћивао свачију душу и испуњавао срца верника лепотом пјенија и велељепијем својих богослужења, активно појао и учествовао у црквено-верском животу Новог Сада, Епархије Бачке и СПЦ.

Учествовао је на неколико значајнијих пројеката од којих је један награђен Вуковом наградом за допринос очувања црквеног појања у Србији.

Као хорски певач и солиста наступао на бројним фестивалима са хоровима Музичке омладине Новог Сада, хоровима АКУД „Светозар Марковић” и АКУД „Соња Маринковић”, са Првим београдским певачким друштвом и хоровима „Свети Стефан Дечански” и „Свети Георгије” из Новог Сада у којима је учествовао и као оснивач. Био је један од учесника обнављања два најстарија српска хора у историји Србије: хора Јединство из Котора (1847) и Црквеног православног хора у Сарајеву (1851).

У Србији и Европи је певао као солиста на наступима Верског добротворног старатељства за децу и омладину са седиштем у Београду (Берлин, Беч, Штугарт, Сент-Андреја, Будимпешта, Париз, Ријека, Трст, Софија, Солун, Атина..).

Последњих 15 година ради као професор историје у ШОСО „Милан Петровић” у Новом Саду, где је зачео идеју и основао мешовити инклузивни хор ИСОН деце са инвалидитетом и деце са посебним потребама. Остварио је са хором више од 900 наступа за 9 година постојања. Оснивач је драмско-рецитаторске трупе при школи „Театар добрих вибрација”, која је на аматерским смотрама театара и драмских трупа освајала значајне награде и признања. Театар постоји десет година.

Вокални је солиста РТВ Војводине.

Побеђивао је неколико пута од 2005. до данас на фестивалима ЗЛАТНА ТАМБУРИЦА и ЗЛАТНЕ СТРУНЕ у Новом Саду , на Пљеваљском фестивалу тамбуре, Бањалучком фестивалу тамбуре, Светском фестивалу тамбурашке музике на Петроварадинској тврђави и Тамбурица Фест у Дероњама. Промотер је старих војвођанских песама Шајкашке на пројекту Покрајине Војводине и Града Новог Сада ,,250 година Шајкашког батаљона“.

Песме по којима ћемо га препознати су: Чурушка звона, Овде сам рођен, Ружа од сатена, Да још једном видим Војводину, Упрегнућу коње беле, Пролази она, Она не зна, она не зна, Енга кумовска, Љубица, Тврђава без зида, Дивље гуске и многе друге. Интерпретатор је староградских изворних и народних песама Војводине и Србије.

Последњих година доста ради са свјим бендом ,,Тајне ноћних нота“ са којим наступа на многим местима широм региона.

Награђиван је многим наградама за допринос култури и музици у земљи и ван ње: 2013. године на Духовским свечаностима на Калемегдану у Цркви Св. Петке примио је новооформљену Плакету за изузетан допринос ширењу вере и културе Србије – Духовску Повељу (Повељу му је доделио на предлог Катихетског одбора и Синода Српске православне цркве протојереј-ставрофор Драгомир Сандо, декан теолошког Факултета у Београду, у име Његове светости патријарха српског Иринеја); 2010. примио је награду за изузетан допринос афирмацији своје општине Жабаљ и места Чуруг на пољу  музике и културе. Добитник је престижне награде породице Јакшић ,,Бешчанске Њаке“ за изузетан допринос културно-музичком стваралаштву Србије. 2005. је учествовао у остварењу музичког дела пројекта САНУ редовног професора на Музиколошком институту у Београду академика др Данице Петровић који је награђен Вуковом наградом Србије. 1991. године добио је плакету манастира Шишатовац. Исте године примио је награду Града Новог Сада из области културе за организовање првог послератног Светосавског бала, прве градске школске славе и Академије, прославе Светог Саве, организујући све субјекте града школског и академског нивоа (обданишта, вртића, основних и средњих школа Новог Сада, глумаца СНП, фолклораша и првака опере, Кола српских сестара, занатлија, појединаца и свих политичких чинилаца града; те године је устројио и каснију националну награду Града Новог Сада ,,Белог Анђела“.

Културно уметничко друштво „Бриле” из Беочина основано је 1944. године. Име је добило по народном хероју из Стејановаца Стевану Петровићу, који је имао надимак Бриле, а погинуо је надомак Беочина. У оквиру друштва које броји око 200 чланова ради аматерско позориште, фолклорни ансамбл, књижевни клуб, хор и тамбурашки оркестар.

Тамбурашка секција је једна од најстаријих секција у друштву и својим радом настоји да очува дугу традицију свирања на тамбури на овим просторима, изводећи народне песме и игре из Војводине и других крајева, обраде забавних песама, евергрина, као и класичне композиције светске музичке литературе писане за тамбуру. Све чланове тамбурашког оркестра, без обзира на узраст,  зближила је љубав  према тамбури и жеља да се умилни звук тамбуре даље и јаче чује.

Тамбурашки оркестар КУД „Бриле” имао је наступе широм земље и иностранства и добитник је значајних награда и признања.

Уметнички руководиоци оркестра су Бранко и Петар Ракић.

Фото: приватна архива