Аутор: др Александра Колаковић, виши научни сарадник
Трећа званична државна посета Француској Си Ђинпинга, председника Кине, након прошлогодишње веома важне посете Емануела Макрона, француског председника Кини, показатељ је пре свега успостављања континуитета динамичних и развијенијих односа две државе, као и евро-кинеских односа у којима Француска има посебну и комплексну улогу. Очекивања од ове посете нису само усмерена на решавање евро-кинеских тензија око електричних возила и државних субвенција, већ су пре свега усмерена ка ратовима и сукобима у Украјини и на Блиском истоку. За француско-кинеске односе битно је и питање Далеког истока и Пацифика, као и настојања Француске да оснажи позицију Европе, ојача аутономију и балансирање на линији САД – Кина. Обележавање 60. годишњице дипломатских односа две државе које се провлачи као лајт мотив посете, дакле, само је један од елемената који чине ову посету битном. Још је Шарл де Гол поставио Француску као перманентни „канал комуникације” Запада са Кином што је била њена важна улога у доба Хладног рата. Развој међународних односа је учинио и да је Емануел Макрон препознао и прихватио, наравно, модификовао у складу са актуалним догађајима, појавама и процесима, француско-кинеске комуникације и сарадње. Стога је и прва посета кинеског лидера Европи након пандемије корона вируса и у време када се обележава 75 година од стварања Народне Републике Кине започела не случајно у Француској, а наставила се на „ободима ЕУ” у Србији и Мађарској, што показује стратешко усмерење кинеске европске политике.
Француска и Кина су у претходном периоду, посебно од 2019. године и друге посете кинеског председника, а потом и посете француског председника Кини 2023. године, реализовале сарадњу у пољима ваздухопловства и нуклеарне енергије, као и на тржиштима трећих страна. Отворени су и културни центри, а кроз сарадњу Кине и Француске дошло је и до закључивања Париског споразума о климатским променама и Глобалног оквира за биодиверзитет Кунминг-Монтреал, чиме је остварен напредак у спровођењу глобалне климатске агенде. Оно што је у темељима даљег развоја односа две државе јесте и школовање кинеских студената на француским универзитетима и школовање француских студената у Кини, који су међу најбројнијима међу страним студентима. Посета је прилика и да Кина још једном демонстрира свој напредак и развој од сиромашне земље ка другој економији света и земљи која је 2023. године забележила економски раст од 5,2 %. За Емануела Макрона је поред економског оквира посете и решавања француско-европско-кинеских проблема у сектору трговине и нелојалне конкуренције, фокус и ка кинеским утицајима на рат у Украјини и сукоб у Гази, као и креирању даље комуникације, али и балансирања у контексту САД – Кина.
Кина перципира Макрона као лидера Европе, а он наравно прихвата тај оквир перцепције и стога је састанак осим француске димензије, проширен на европску доласком Урсуле фон дер Лајен. Иако, постоје тумачења након састанка, да је присуство европских званичника ослабило Макронову позицију и перцепцију предводника Европе, ипак се због многоструко развијених контаката и веза Француске и Кине, које имају и историјску, а у новије време и економско-политичку компоненту, може говорити да ће и у будућности бити од великог значаја комуникација између Си Ђинпинга и Емануела Макрона. Такође, не сме се губити из вида, да је Макрон посебно од 2019. године наглашавао независност појединих интереса Европе у односу на САД, као и потребу самосталног деловања у разним аспектима укључујући и сектор безбедности. Ово не значи прекид са НАТО-ом или дефинитивно удаљавање од САД, али је развој сарадње са Кином простор јачања капацитета Француске, Европе, па и личних капацитета Емануела Макрона у време прекомпоновања и мултиполарности. Комплексност међународних односа који карактеришу ратови и сукоби у први план ставили су питања нарушене безбедности, економије и трговине, даљег развоја, климатских промена и употребе нових технологија, што чине ову посету Си Ђинпинга Француској веома битном за будућност.
Пред посету Француској, један од водећих медија „Ле Фигаро” објавио је 5. маја ауторски чланак кинеског председника Си Ђинпинга под насловом Напредовање духа који је водио успостављање кинеско-француских дипломатских односа, заједнички рад за глобални мир и развој. У првом делу текста наглашава кинеску фасцинираност француским филозофима, писцима и уметницима, значај француске помоћи у оснивању Поморске академије пре више од 150 година, стипендирања кинеских студената од стране француске владе, подсећајући да: Неки од ових младих патриота су дали изузетан допринос оснивању и развоју Нове Кине. Овај кратак историјски осврт сведочи у прилог чињеници да је Француска Шарла де Гола била прва западна земља која је пре шездесет година ступила у формалне дипломатске односе са Кином и да је то од значаја када се валоризују односи две државе и креирају представе о њима. Главни део текста носи три поруке кинеског председника, а кључне речи су дијалог и сарадња. Кина ће радити са Француском на преношењу духа који је водио успостављању њихових дипломатских веза, надоградњи на прошла достигнућа и отварању нових видика за кинеско-француске односе пише Си Ђинпинг и подсећа да су у претходном периоду Француска и Кина преузеле вођство у успостављању свеобухватног стратешког партнерства и покретања институционалног стратешког дијалога у односима Кине са западним земљама. Нагласио је кинески председник и да је историја најбољи учитељ, а свет у коме живимо описао као оним „далеко од мира” и „са мноштвом ризика”, као и да је Кина спремна да ради са Француском у циљу креирања свеобухватног стратешког партнерства с циљем пружања новог доприноса јачој сарадњи глобалне заједнице. У тексту, а касније и током разговора два председника најавио је и ново отварање Кине према свету и продубљивање сарадње са Француском и другим државама.
Европско-кинески дијалог је на основу изјава Емануела Макрона потребнији као никада пре, што је наставак проактивне француске политике према Кини још од 2019. године, као и прошлогодишње посете француског председника Кини. Координација са Кином у време великих криза у Украјини и на Блиском истоку је одлучујућа – наглашава Емануел Макрон, повезујући будућност Европе са способношћу да наставимо да развијамо односе са Кином на избалансиран начин. Пред посету Владимира Путина Кини, француски председник и Урсула фон дер Лајен, испред Европске комисије јасно истичу очекивања да ће Кина извршити притисак на Русију „да прекине рат против Украјине”. Наравно, истакнута је и важна улога Си Ђипинга у „деескалацији неодговорних нуклеарних претњи Русије”. Ипак, остају отворена питања фер трговине јер Европска унија нема способност како је дер Лајенова рекла да апсорбује прекомерну производњу кинеске индустријске робе која преплављује европско тржиште. Са кинеске стране је најављено да ће ојачати комуникацију и координацију са Француском „како би се одржао светски мир и стабилност”. Очекивања Француске и Европе су и овом приликом изражена у контексту конструктивне улоге Кине у украјинској и блискоисточној кризи, а посебно одвраћања од нуклеарног сукоба и обнављања мира. Став Кине је да иако постоје проблеми у одређеним областима Кина и ЕУ треба да остану посвећене партнерству, као и да Европска унија остаје приоритет кинеске спољне политике.
Питања „фер трговине”, а посебно електричних возила, чинила су уз ова геополитичка питања, важан оквир дискусије током посете кинеског председника. А где би поред глобалног управљања, политичких и безбедносних питања могле да сарађују Француска и Кина у будућности? То су области нукеларне енергије, иновација и зелене агенде, трансфера знања, вештачке интелигенције, инвестиција у различитм секторима, а посебно транспорту, телекомуникацијама, пољопривреди и медицини. По доласку у Француску, председник Кине је рекао да развој кинеско-француских веза убризгава стабилност и позитивну енергију турбулентном свету, а у сличном тону је и завршио посету нагласивши да су Европа и Француска битан фактор кинеске модернизације. Иако удаљене и различитих система, ове државе су у прошлости константно развијале економске и културне, као и политичке односе, а шездесета годишњица доноси изазове деловања у измењеном систему међународних односа и мултиполарности. Француски интереси у Пацифику додатно утичу на француску заинтересованост и потребу да се развијају односи две државе, а посебно у периоду ривалстава и нових технологија које битно мењају свет какав смо до сада познавали.
Остави коментар