Аутор: др Александра Колаковић, виши научни сарадник
Иако је још остало три године до краја мандата Емануела Макрона, поред протеста са којима се борио у току оба мандата, можемо бити сигурни да је Европа једна од области која ће заокупљати пажњу истраживача и јавности када се буде оцењивао учинак његове политичке каријере. Потреба да се Француска више ангажује у реформи Европске уније, уз тенденцију изједначавања Француске и Европе, прецизније Европске уније, наглашена је још 2017. године када се кренуло у поход на председнички мандат. Од чувеног и надахнутог говора на Сорбони тада, до новог говора 25. априла 2024. године, за који је рекао и да је „рандеву са историјом” јер би „Европа могла да умре”, ако посматрамо хронолошки није прошао већи број година, али су убрзани и сложени политички, економски и друштвени процеси и кризе окупирали свет данашњице што је резултирало потребом за новим сагледавањем европске перспективе. Европска унија се суочила и са последицама нелегалних миграција и Брегзита, санитарне здравствене корона и економско-енергентске кризе, раста деснице, као и са безбедносном претњом због рата у Украјини и сукоба у Гази. Међународни односи су у овом периоду ушли у процес трансформација што је пред нове европске изборе утицало да Емануел Макрон, који се позиционира не само као лидер Француске већ и Европе, организује Сорбону 2.
Иако се Европска унија сусреће и са неким старим проблемима, поред нових, као наднационални оквир који се мења и развија, први поменути говор на најстаријем универзитету у Француској имао је више карактер представљања и промоције Емануела Макрона у походу на Јелисејску палату, стога се он суштински разликује од другог. Макрон се у том говору представио и као неко ко жели да мења и реформише Европу и показао аспирације да буде лидер. Његове касније изјаве о стратешкој аутономији, тзв. „европској војсци” и „Стратешком компасу ЕУ”, као и период председавања Француске саветом министара Европске уније од јануара до јуна 2022. године, имали су одјек не само у Француској и Европи, већ су посматране и у ширем контексту ослабљених позиција Европске уније и рата у Украјини. Стога је други говор Емануела Макрона на Сорбони потребно посматрати у контексту његове ојачане позиције након реизбора за председника и важних избора за Европски парламент, који су се одржали почетком јуна 2024, а који за разлику од оних из 2019. године немају само оквир климатских и еколошких проблема и миграција, мада су оне и даље веома значајне, када се гласачи у чланицама Европске уније одлучују коме да укажу поверење и дају глас.
Парадигма суштинских интеграција и јачање европског заједништва пред важне изборе 2024. године истакнуте су у новом говору председника Француске на Сорбони. Осим што је позвао на више европских интеграција, посебно је потенцирао сектор економије и одбране, што је у складу са свим кризним моментима Европске уније од којих су бројни и даље актуелни. Заједничка комерцијална индустрија и европска одбрамбена стратегија поново су у првом плану програма за „нову Европу” Емануела Макрона. Да је потребна „јака Европа” није ништа ново, али је неопходно разумети концепт за који се Макрон залаже пред изборе за Европски парламент. Просперитет Европе Maкрон види у заштити привреде и индустрије, као и у јачању њене конкурентности, посебно имајући у виду Сједињене Америчке Државе и Кину, дакле, не само у њеном развоју што је очекивано. Отуда је позвао на систем „европских преференција” у пет битних области, које се под налетом технологије убрзано развијају. Још је у председничкој кампањи за други мандат помињао значај вештачке интелигенције, квантне технологије, свемирске технологије, биотехнологије и нове енергије, а сада их је „извезао” у европски простор као кључне за нову етапу. Али од тренутка пандемије, а посебно од првих недеља након руске агресије на Украјину, изградили смо, током самита у Версају, праву стратегију аутономије. Да, ова стратешка аутономија о којој смо тада говорили, претпостављајући овај концепт као Европљани је овај избор да станемо на крај нашим стратешким зависностима у кључним секторима, од полупроводника до критичних сировина. Усвојени су европски текстови, усвојена су политика улагања, безбедности и пресељења, што је било без преседана у нашој савременој историји. Европа је већ седам година почела да излази из ове, ако могу да кажем, технолошке и индустријске наивности – нагласио је француски председник. Француске иницијативе до сада водиле су се заједничким индустријским и технолошким политикама Европске уније, а Макронови најближи сарадници поред наведених истичу и измењени поглед на европске споразуме о слободној трговини како би се заштитила европска привреда.
У говору о Европи понавља и већ раније речено: Очигледно је да је европски стуб у оквиру НАТО-а који градимо, у чије вредности смо уверили све наше партнере последњих година, од суштинског је значаја. Али морамо дати садржај ономе што је та кредибилна одбрана Европе, што је сам услов за поновну изградњу заједничког безбедносног оквира. Европа мора да зна да брани оно што јој је драго, са својим савезницима, кад год су спремни да то учине уз нас, а по потреби и сами. Када је реч о одбрани јасно је да су догађаји од фебруара 2022. године изнова покренули дискусије о европском одбрамбеном ракетном штиту, иако је Шолцова политика подразумевала присуство америчких партнера. У говору није експлицитно наведено да је потребан штит, али да јесте неопходно повећање војних способности Европске уније. Макрон у сваком обраћању, па и на Сорбони, посебно наглашава да је кључно да Русија не добије рат у Украјини, што је у складу са првом реакцијом Француске, њеном традиционалном улогом арбитра и повезивањем питања европске безбедности и Украјине, које су кључне у сагледавању актуелних одредишта спољне политике Француске и Европске уније. Чињеница је да Француска од фебруара 2022. године иницира уједињену европску подршку Украјини. Као важан део говора потребно је имати у виду да је рекао и да је доба када је Европа куповала енергију и ђубрива од Русије, произведене у Кини, делегирала своју безбедност Сједињеним Америчким Државама завршено. Кључна чињеница која покреће нове визије Европе Емануела Макрона је рат на европском тлу, који води сила са нуклеарним оружјем. Стога, Макрон иде и даље, његове визије Европе обухватају солидарност, јединство и суверенитет. Иако је Европа усвајањем Версајске агенде стекла суверенитет у областима енергетике, одбране, дигиталне технологије, здравства, хране, истраживања и иновација, а поставила је и амбициозне климатске циљеве о неутралности угљеника до 2050. године, а оно што је очекује у наредном периоду су велике трансформације на три нивоа. Када је реч о геополитичком и безбедносном мисли се о суочавању са генералним пренаоружавањем света, али са тим су повезани и ризици заостајања за глобалном конкуренцијом, као и довођење у питање актуелног демократског, хуманистичког и либералног модела. Француска је у претходном периоду удвостручила буџет за одбрану, а у плану је други закон о војном програмирању, но ипак Емануел Макрон, имајући у виду кинеско-америчке тензије које су довеле до повећања потрошње на оружје и технолошке иновације и јачање регионалних сила, „буђење” Француске и Европе види као „преспоро” и „преслабо”.
Противници Емануела Макрона наглашавају да није свој план за Европу из 2017. године остварио, а ово се пре свега огледа у буџету еврозоне и јачој пореској сарадњи. Ипак, Макрон наводи више подручја где је остварен напредак. Француски опозициони политичари му замерају преусмеравање фокуса са Француске на Европску унију, док европски партнери не показују велике иницијативе, а посебно не пласирају нове идеје. Перцепције су да је далеко и од Де Гола и од Шумана, али у тренуцима када је евроскептицизам у порасту, за даљи развој европске идеје и њених вредности, потребне су и нове идеје. Истичући у први план идеју вишег европског суверентета, која је била кључна и у говору из 2017. године, Макрон показује и свој политички таланат у смислу да се бави релевантним темама. У контексту избора за Европски паралмент предикције на основу истраживања јавног мњења су се показале тачне. Било је негде очекивано да би Национално окупљање (Национални савез) могло да освоји и 30% гласова (2019. године освојили су 23%), док би Макронова Ренесанса освојила 16%, с тим да би и социјалистичко-центристичка група око Рафаела Глуксмана могла да угрози кампању коју за Макрона предводи Валери Ајер и ЕУ група Обновимо Европу. Стога је главни фокус кампање био циљ Макрона, о коме мање од трећине француских бирача има позитивно мишљење, да се покрене ентузијазам у корист његове политичке групације. Простор за дебату о Европи коју изнова отвара, Макрон види у подацима истраживања да је већина Француза проевропски оријентисана и противи се изласку Француске из Европске уније. Ипак, гласачи нису одговорили на ово и имали су друге поруке, а он је на њих одговорио новим изборима.
Поред унутрашњих и спољашњих оквира у којима посматра Европску унију, показује иницијативе од којих су у претходном периоду посебно важне и оне о Европској политичкој заједници и новој методологији за земље Западног Балкана, као и европској будућности Украјине. Овај његов европски контекст и стратешка безбедност су компоненте које га усмеравају и ка решавању балканских проблема и дијалога Београда и Приштине. Ово видимо и у Макроновим реченицама да Европа сада о себи размишља као о кохерентној целини после руске агресије, потврђујући да су Украјина и Молдавија део наше европске породице и да имају позив да се прикључе Унији, када за то дође време, попут Западног Балкана. Рекао сам то прошле године у Братислави, на нама је да осигурамо њихово европско учвршћивање, да сада подржимо неопходне реформе да се припремимо за овај пут који постоји само ако интегришу правне тековине Заједнице, и да истовремено реформишемо нашу Унију, која се може проширити само ако се дубински реформише и упрости. „Сорбона 2” је у фокусу контекста избора и трансформација које Европа доживљава и суштинских егзистенцијалних и безбедоносних питања, питања емиграција и суверенитета. Нагласио је и да либерална демократија није датост и да се мора наставити континуирана одбрана онога што чини владавину права: поделу власти, права опозиције и мањина, независну правду, слободну штампу, аутономне универзитете и академске слободе. То је негирано у превише европских земаља. Зато овде браним буџетске условљености везане за владавину права у плаћању фондова Уније. И то морамо додатно ојачати процедурама за пријављивање и санкционисање када дође до озбиљних прекршаја.
Говор Емануела Макрона заједно са оним из 2017. године имаће битан удео на перцепције и интерпретације његове улоге у европској и светској политици. Сигурно да је и Макронова идеја била да овим говором нагласи где је постигунут напредак у претходних седам година, али и да се пружи допринос стратешкој агенди Европске уније, као и да пред изборе позиционира Француску скицирањем нове мапе пута Европске уније у наредних пет година, а о којој ће се одлучивати крајем јуна. У говору од 25. априла доминира наратив да је његов циљ „Моћна Европа”, при чему мисли на нови привредни раст и развој технологија, али и стратешку одбрану и дипломатске стратегије. То је Европа Пакта за климу и Пакта о азилу и миграцијама, она која негује хуманизам и гарантује просперитет, бољу куповну моћ грађана и дели културне вредности, пропитује и развија своју демократију. Позивајући се на разне перцепције Европе он каже: бити Европљанин није само једноставно постојати на земљи, од Балтика до Медитерана или од Атлантика до Црног мора. То је одбрана одређене идеје човека која слободну, рационалну и просвећену индивидуу ставља изнад свега. И треба рећи да од Париза до Варшаве и од Лисабона до Одесе имамо јединствен однос са слободом и правдом. Одувек смо бирали да Човека у генеричком смислу ставимо изнад свега. А од ренесансе до просветитељства до краја тоталитаризма, то је оно што је чинило Европу. Европски интереси и оснаживање функционисања Европске уније су парадигма коју Макрон у континуитету наглашава као важну, чиме његов проевропски став постаје доминантан и водећи међу другим лидерима данашњице, а видећемо да ли ће бити простора за све ове реформе у Европској унији. Жовијалан говорник и брзореагујућа особа имао је спремну и тајну идеју и за вече европских избора, а историчари ће дати коначни суд његове државничке и политичке делатности.
Остави коментар