Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Финска се може се похвалити огромним природним богатством, посебно шумама које чине 78% њене копнене површине, језерима, рекама и са њима повезаним биљним и животињским врстама. Примена еколошких закона у Финској остаје на високом нивоу, али још увек има простора за побољшање у погледу коришћења природних ресурса.
Који су то главни изазови са којима се Финска суочава у области заштите животне средине? Најпре, у сегменту биодиверзитета налазе се најзначајнији изазови будући да је статус очувања многих станишта травњака и многих са њима повезаних врста и даље неповољан. Интензивирање пољопривреде и њена резултирајућа еутрофикација настављају да расту. Шумарство представља највећи притисак на Натура 2000 локације у Финској. Суд правде ЕУ је 2020. године донео пресуду против Финске због неиспуњавања законских обавеза ЕУ о очувању дивљих птица и за издавање одобрења за пролећни лов мужјака обичне јеве у регији Аланд. Следећи изазов са којим се Финска суочава је у области квалитета ваздуха. Иако је забележено извесно побољшање последњих година, посебно у урбаним срединама, ипак долази до прекорачења граничних вредности које је прописала ЕУ. На крају, када је реч о изазову у вези са квалитетом воде, потребне су одлучне мере за решавање дифузног загађења из пољопривреде до кога углавном долази услед постојања фосфата.
Када је реч о областима у којима је Финска напредовала, треба поменути да је ова држава заузела 2. место на табели резултата еко-иновација за 2021. годину чиме се квалификовала за титулу „лидера еко-иновације”. Поре тога, Финска је постигла напредак ка имплементацији циљева Уредбе о инвазивним страним врстама, као што је стварање кохерентног оквира на нивоу ЕУ и повећање свести о проблему инванзивних врста. На крају, напредак је и у томе што се чак 97% градских отпадних вода у Финској третира у складу са захтевима Директиве о третману градских отпадних вода, што је знатно изнад просека ЕУ.
Треба поменути и примере најбоље праксе који нам долази из Финске – усвојила је амбициозне климатске циљеве да до 2035. постане угљенично неутрална и прва држава благостања без фосилних горива. Такође, треба истаћи и посвећеност Финске да закључи национални споразум о нискоугљеничној кружној економији како би се подстакла рециклажа.
У претходним Извештајима о спровођењу политике заштите животне средине у државама чланицама ЕУ главни изазови у примени еколошке политике и еколошких закона ЕУ за Финску били су:
- завршити процес одређивања подручја Натура 2000 и боље интегрисати питања биодиверзитета у друге политике;
- бавити се загађењем ваздуха и/или воде које је повезано са емисијама из постројења у једном или више сектора: енергетика, интензиван узгој живине и свиња, активности третмана отпада и фабрике гвожђа и челика;
- побољшати праћење и процену свих релевантних елемената квалитета у свим категоријама вода у складу са Оквирном директивом о водама и осигурати да се загађење воде из пољопривреде, између осталих сектора, ефикасно решава у оквиру Оквирне директиве о нитратима и Оквирне директиве о водама.
У 2020. години циркуларна (кружна) употреба материјала у Финској износила је 6,2%. Овај проценат у поређењу са просеком ЕУ од 12,8% показује да је у последњих неколико година у Финској забележен прилично ограничени напредак. Са 1,29 евра произведених по кг материјала који се потроши 2020. године, продуктивност ресурса у Финској је знатно испод просека ЕУ од 2,09 евра по кг.
Финска влада је 2019. ажурирала своју Мапу пута о циркуларној економији, уводећи 30 нових акција, а у априлу 2021. усвојила је Резолуцију о промовисању циркуларне економије. Влада је припремила стратешки програм за промоцију циркуларне економије и трансформацију економије засноване на принципима циркуларне економије до 2035. године. Тиме ће се поставити национални оквирни програм и конкретни циљеви за потрошњу необновљивих природних ресурса, продуктивност ресурса и стопе коришћења циркуларног материјала све допуњено промоцијом добровољних секторских споразума између општина, предузећа и других заинтересованих страна, као и стварањем одрживог тржишта кружне економије кроз законодавство, економске инструменте и дигитализацију.
Ова визија ће бити вођена следећим корацима и циљевима: потрошња необновљивих природних ресурса ће се смањити, а одрживо коришћење обновљивих природних ресурса може се повећати до те мере да укупна потрошња примарних сировина у Финској 2035. године неће премашити ону из 2015. године.
Финска нема секторску стратегију за пластику, међутим, Мапа пута за пластику, која је објављена у септембру 2018. године, представља први корак ка новој, одрживој економији пластике. Са више од 100 предлога, Мапа пута сада представља скуп кључних акција за проналажење решења за изазове до којих доводи употреба пластике.
Финска није усвојила секторске стратегије о текстилном и грађевинском сектору, али Резолуција о промовисању циркуларне економије има потенцијал да утиче и на ова два сектора.
Прва стратегија зелених јавних набавки (ЗЈН) у Финској представљена је 2020. године, а чини је 27 циљева – иновативни, социјални, еколошки и финансијски. Стратегија не успоставља посебна правила за производе, али је развила критеријуме на пример за храну и угоститељство као и за зелене послове како би се осигурала успешна имплементација и постизање циљева стратегије, јединице за јавне набавке ће подржавати чланови Центра надлежног за одрживе и иновативне јавне набавке.
Након опадајућег тренда, производња комуналног отпада у Финској је почела да расте последњих година и достигла је 566 кг годишње по становнику у 2019. години, за разлику од просека ЕУ (502 кг). Финска је постигла значајан напредак у сузбијању стопе депоније током последњих година због значајног повећања стопе спаљивања. Стопа рециклаже комуналног отпада у 2019. години износила је 43,4% (од чега је 29,3% рециклирано, док је 14,1% компостирано), што је нешто мало испод просека ЕУ од 47,7% за исту годину. У извештају Комисије о раном упозорењу из 2018. Финска је наведена као једна од земаља у опасности да не оствари циљ ЕУ за 2020. и 2025. годину о рециклажи комуналног отпада. У марту 2022. Финска је усвојила ревидирани национални План управљања отпадом који важи до 2027. године. Овај план се односи само на копно и не покрива острва Аланд, што се сматра његовим великим недостатком.
Приоритетне акције у овој области у наредном периоду за Финску биће:
- Увести прогресивне и ефикасне економске инструменте за сузбијање стопе одлагања других токова отпада осим комуналног отпада. Усмерити те приходе ка мерама за побољшање управљања отпадом у складу са хијерархијом отпада.
- Увести нове политике у складу са хијерархијом отпада, тј. промовисати превенцију и учинити поновну употребу производа и рециклирање отпада економски атрактивнијом.
- Обезбедити да усвојени национални план управљања отпадом покрива целу територију, укључујући и Аландска острва.
Упркос свеобухватној Стратегији биодиверзитета Финске за период 2014–2020, губитак биодиверзитета се наставља и тренутно је нејасно да ли су мере наведене у Стратегији довољне да надокнаде интензивирање пољопривреде и резултирајућу еутрофикацију. Статус очувања многих станишта травњака и са њима повезаних врста је и даље неповољан.
Финска има 68 типова станишта и 128 врста обухваћених Директивом о стаништима. Земља такође има популацију од 81 таксона птица наведених у Анексу I Директиве о птицама. До 2021. године, 12,6% територије Финске било је покривено Натура 2000 мрежом (ЕУ просек 18,5%), са посебним заштићеним подручјима класификованим према Директиви о птицама које покривају 7,3% територије (ЕУ просек 12,8%) и локацијама од значаја за заједницу, према Директиви о стаништима које покривају 12,5% финске територије (просек у ЕУ 14,2%).
У априлу 2020. године, Суд правде ЕУ осудио је Финску због неиспуњавања обавеза према члану 7 (став 4) и члану 9 (став 1) Директиве 2009/147/ЕЗ о очувању дивљих птица и за периодично издавање одобрења за пролећни лов мужјака обичне јеве у провинцији Аланд почев од 2011. године. У току је још један случај пред Судом правде против Финске – случај летњег лова мужјака обичне јеве у континенталној Финској. У својој пресуди из октобра 2019. године, Суд правде ЕУ је поставио строге услове под којима је могуће одступање од забране намерног убијања врста заштићених Директивом о стаништима као што су вукови – може се одобрити лов у контексту сврхе управљања њиховом популацијом, наравно уколико се она драстично увећа.
Емисије бројних загађивача ваздуха значајно су смањене у Финској почев од 2014. године, настављајући претходни тренд пада. Квалитет ваздуха у Финској је генерално добар, са изузецима. Најновије доступне годишње процене Европске агенције за животну средину указују на око 1500 превремених смрти које се могу приписати концентрацији финих честица, а 90 концентрацијама озона. Према последњим пројекцијама достављеним у складу са чланом 10 (став 2) Директиве о националним обавезама за смањење емисија, Финска планира да постигне обавезе смањења емисија за све загађиваче ваздуха обухваћене овом Директивом за период 2020–2029. и од 2030. на даље.
Финска је поднела свој Национални програм контроле загађења ваздуха 29. марта 2019. године. За 2020. годину нису регистрована прекорачења изнад граничних вредности утврђених Директивом о квалитету амбијенталног ваздуха. Међутим, за једну зону квалитета ваздуха нису испуњене циљне вредности концентрације озона.
Што се тиче квалитета воде, постигнут је одређени напредак у смањењу загађења и мерама за шумарство, санацији водотокова, управљању хидроморфолошким притисцима и заштити подземних вода. Међутим, потребне су ефикасније мере за смањење хемијског и нутритивног загађења површинских вода. На пример, Финској се саветује да боље интегрише водне циљеве у друге области политике као што су пољопривреда, транспорт и енергетика.
У децембру 2021. године Комисија је објавила шести извештај о имплементацији, који оцењује имплементацију Оквирне директиве о водама (ОДВ) и Директиве о поплавама. Финска извештава да је постигнут добар напредак у смањењу загађења из дифузних извора у урбаним и индустријским секторима. Такође, остварен је напредак у активностима везаним за шумарство и аквакултуру. Потребно је више мера у третману сеоских отпадних вода и пољопривреде и делимично у аквакултури. Постоји кашњење у спровођењу пољопривредних мера због недовољних ресурса. Мере за постизање смањења загађења дифузних извора услед пољопривреде углавном се заснивају на добровољним споразумима са пољопривредницима.
Током 2020. године у Финској је забележено да 73,2% свих површинских водних тела (река, језера, прелазних, приобалних, територијалних) који имају добар еколошки статус (1,4% непознат статус), а само 49,5% има добар хемијски статус. Што се тиче подземних вода, 2,5% није постигло добар хемијски статус, а 98,3% је у добром квантитативном стању.
Квалитет воде за пиће у Финској није наведен као разлог за забринутост. У 2020. години 269 финских вода за купање, (88,8%) било је одличног квалитета, 20 вода (6,6%) доброг квалитета, 5 (1,7%) довољног квалитета, 4 (1,3%) лошег квалитета и 5 (1,7%) нису класификована.
Финска је једна од земаља која се суочава са највећим изазовима у борби против загађења нутријентима из пољопривреде, док је вишак азота и фосфора у Финској близу просека ЕУ. Према извештају Комисије, Финска се истиче по великом броју вода које су еутрофне. Такође, Финска бележи лош квалитет воде широм своје територије и суочава се са системским проблемом у управљању губицима хранљивих материја из пољопривреде.
У Финској 97% градских отпадних вода се третира у складу са захтевима Директиве о третману градских отпадних вода. Ово је изнад просека ЕУ од 76%. Коришћење средстава ЕУ било је од суштинског значаја за побољшање усклађености и имплементације ове директиве током година.
Финска је поднела свој интегрисани Национални енергетски и климатски план (НЕКП) за период 2021–2030. Он се заснива на дугорочним енергетским и климатским плановима и мапама пута, укључујући дугорочну стратегију за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште из 2020. године. Владин циљ је да до 2035. године постигне неутралност угљеника и да убрзо након тога постане угљенично негативна. Влада је одобрила предлог новог Закона о климатским променама како би се осигурало испуњење финског циља неутралности угљеника за 2035, али и других међународних и климатских циљева ЕУ. Поред циља неутралности угљеника, Закон поставља циљеве смањења емисија за 2030, 2040. и 2050. годину.
У свом Плану за опоравак и отпорност РРП, Финска додељује 50% средстава климатским циљевима и наводи кључне реформе и инвестиције за наставак транзиције са ниским емисијама угљеника, укључујући производњу чисте енергије и инфраструктуру.
Финска је била прва земља ЕУ која је усвојила националну стратегију прилагођавања климатским променама 2005. године која је касније ажурирана националним планом прилагођавања из 2022. године. Национални план адаптације за 2030. годину је тренутно у припреми. Поред своје националне стратегије и плана прилагођавања, Финска је развила и секторске планове прилагођавања.
Између 1990. и 2020. године, емисије гасова са ефектом стаклене баште у Финској су смањене за 32%. Интензитет емисије гасова стаклене баште у Финској је испод просека ЕУ, али емисије по глави становника остају знатно изнад просека ЕУ. У 2019. години друмски саобраћај у Финској чинио је 19% укупних емисија гасова стаклене баште. Емисије су смањене за 11% у односу на 2005. годину, а циљ који је постављен у владином програму за сектор саобраћаја је да се до 2030. године преполове његове емисије у односу на нивое из 2005. године.
Финансирање ЕУ наставља да пружа значајну подршку еколошким циљевима. Финска је добила 146,1 милион евра за покриће директних инвестиција у животну средину у периоду 2014–2020. из Европских структурних и инвестиционих фондова. Уз остала средства ЕУ и зајмове Европске инвестиционе банке, укупно финансирање ЕУ достигло је око 679 милиона евра у периоду 2014–2020.
Финска треба да добије преко 2,1 милијарду евра из националног Плана за опоравак и отпорност (РРП) (2021–2026) и 1,49 милијарди евра из кохезионе политике ЕУ (2021–2027). Инвестициони приоритети у Финској се јасно померају ка климатским, енергетским и транспортним политикама утврђеним у националном РРП-у.
Путем ових извора, важно је одржати и повећати ниво финансирања инвестиција у животну средину (око 0,42% БДП-а у 2014–2020) да би се покриле потребе за инвестирањем у периоду 2021–2027. (преко 0,96% БДП-а, што указује на финансијски јаз од 0,54% БДП-а).
Остави коментар