Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Словачка има богато природно окружење и биодиверзитет, а шуме покривају 40% територије. Такође, она има богате водне ресурсе, 96% водне територије припада сливу реке Дунав, а остатак сливу реке Висле. Међутим, Словачка се и даље суочава са озбиљним недостатком у имплементацији у скоро свим секторима животне средине.
Који су то главни изазови са којима се Словачка суочава у области заштите животне средине? Има их више. Пре свега, актуелни економски модел Словачке у великој мери зависи од енергетски интензивних индустрија. Словачка је лошија у свим показатељима циркуларне економије. Одвајање економског раста од притиска на животну средину представља велики изазов за ову централноевропску државу. Такође, Словачка показује слаб учинак у управљању отпадом, уз снажну зависност од нестандардних (дивљих) депонија. Словачка је и даље у опасности да не испуни циљеве ЕУ за рециклажу. Биодиверзитет у мрежи Натура 2000 Словачке и даље је под притиском (нпр. неодрживи нивои сече шума). Словачка би требало да смањи емисије из сагоревања чврстог горива у кућама као и оне које долазе из пољопривреде, транспорта и индустрије. Стална кршења ограничења квалитета ваздуха за честице и даље изазивају озбиљне здравствене ризике. Чека се завршетак градске инфраструктуре за отпадне воде, а нејасно је да ли ће водна тела постићи добар статус воде до 2027. године до када је рок који је поставила ЕУ за то.
Када је реч о областима у којима је Словачка напредовала, треба поменути да је неколико мера укључено у национални План опоравка и отпорности, и оне могу помоћи у решавању закаснелих реформи у сектору отпада, заштите природе и сектору вода. Словачка је усвојила и ревидирани План управљања отпадом за 2021–2025, укључујући ажурирање Програма превенције отпада за 2019–2025. Такође, систем повраћаја депозита за паковање пића за једнократну употребу почео је са радом 2022. године. Још једна област у којој је напредовала је реформа националних паркова која је донета крајем 2021. године као први корак ка јединственом управљању националним парковима.
Треба поменути и примере најбоље праксе који нам долази из Словачке, то су пре свега два примера LIFE пројеката. Први је интегрисани пројекат LIFE за помоћ Словачкој да заврши своју мрежу Натура 2000. Ово укључује активности за обнављање тресетишта и побољшање станишта за веома угрожене врсте (нпр. западни дивљи голден, европска корњача).
Други пример добре праксе је интегрисани пројекат LIFE за унапређење имплементације Планова управљања квалитетом ваздуха у Словачкој са циљем јачања капацитета и надлежности регионалних и локалних власти и промовисања мера квалитета ваздуха.
У претходним Извештајима о спровођењу политике заштите животне средине у државама чланицама ЕУ главни изазови у примени еколошке политике и еколошких закона ЕУ за Финску били су:
- побољшање управљања отпадом, посебно повећањем рециклаже, увођењем одвојеног сакупљања отпада и смањењем одлагања отпада;
- комплетирање мреже Натура 2000 и да се смање притисак на природне екосистеме, посебно на шуме и водна тела;
- побољшање квалитета ваздуха у критичним регионима и квалитет мониторинга, и увођење шеме за замену кућних бојлера ради побољшања квалитета ваздуха;
- довршити инфраструктуру животне средине у секторима управљања водама и отпадним водама;
- постепено укидање еколошки штетних субвенција за мрки угаљ.
Циркуларна (кружна) употреба материјала у Словачкој била је 4,8% у 2014. и 6,4% у 2020. години, у поређењу са просеком ЕУ од 12,8% у 2020. Словачка је стога знатно испод просека ЕУ и темпо повећања њеног учинка је и даље спор. Са 1,34 евра произведених по килограму материјала потрошених 2020. године, продуктивност ресурса у Словачкој је знатно испод просека ЕУ од 2,09 евра по килограму.
Словачка је почела са интеграцијом принципа циркуларне економије у различите стратегије, при чему је прва свеобухватна Стратегија циркуларне економије коначно развијена 2022. године у сарадњи са ОЕЦД у оквиру Инструмента техничке подршке. Приоритетне области су храна и биоотпад, грађевински сектор, одржива производња и потрошња, а економски инструменти као хоризонтална област.
Словачка је направила прве кораке ка циркуларности. Накнада за лаке пластичне кесе уведена је 2018. године. Накнаде за депоније су постепено повећаване од 2019. године и планира се даље повећање накнада. Почетком 2022. године систем повраћаја депозита за паковање пића за једнократну употребу постао је оперативан и Словачка је међу првим државама чланицама ЕУ која га је увела.
Словачка је усвојила национални Акциони план за зелене јавне набавке (ЗЈН) који покрива период 2016–2020. Међутим, праћење је показало да стратешки циљ да се постигне 50% удела зелених уговора у 12 одабраних група производа које набављају јавне власти, укључујући жупаније и општине, још није испуњен. Нови концепт развоја и имплементације ЗЈН у Словачкој усвојила је Влада 2019. године, како би подстакла министарства и друге централне органе државне управе да интензивније користе ЗЈН. Стратегија „Зеленија Словачка“ поставља дугорочни циљ да се до 2030. године постигне 70% ЗЈН.
Слаб учинак у управљању отпадом, уз јаку зависност од одлагања комуналног отпада на депоније, остаје главна брига у сектору управљања отпадом. Иако је производња комуналног отпада у Словачкој остала испод просека ЕУ у 2020. години (433 кг/годишње/по становнику у односу на 505 кг/годишње/по становнику), дошло је до значајног повећања у односу на 2013. годину (304 кг/годишње/по становнику). Први Програм превенције отпада је усвојен је 2014. године, али није имао позитивне ефекте у смањењу нивоа комуналног отпада. Производња отпада у Словачкој генерално показује тренд раста (осим у перуиоду 2012–2014).
Иако је примећено извесно смањење (50% у 2020. у поређењу са 66% у 2016), Словачка и даље има једну од највиших стопа у ЕУ за одлагање комуналног отпада (просек ЕУ у 2020. године био је 23%), што потврђује да ефикасно управљање отпадом остаје важан изазов за ову централноевропску државу. Такође, иако је стопа спаљивања отпада ниска (око 8% у 2020), постоји забринутост да ће отпад једноставно бити пребачен са депонија у спалионице с обзиром да је развој нових постројења предвиђен у ажурираном Програму управљања отпадом за период 2021–2025.
На основу информација доступних Комисији, значајан број нерегуларних и нестандардних депонија ради у Словачкој и представља озбиљне ризике по здравље људи и животну средину. Студије и истраге које је покренула Европска комисија откриле су да, на свих 111 депонија које раде у Словачкој, отпад не подлеже одговарајућем третману јер оне немају довољно инсталација да би се обезбедила селекција различитих врста отпада. Такође, Словачка није правилно транспоновала обавезу претходног третмана у своје национално законодавство и мрежа инсталација за третман отпада је недовољна. Стога је у новембру 2021. године Комисија покренула поступак за повреду права против Словачке због непоштовања Директиве о депонијама и Оквирне директиве о отпаду.
Поступак за повреду права против Словачке је још увек у току у вези са депонијама које су биле отворене пре 2004. године а тренутно су још увек у функцији, али којима недостаје план кондиционирања, како то захтева Директива о депонијама. Поред тога, један број старих депонија које нису у функцији још увек нису затворене и саниране како то захтева Директива о депонијама. Такође, стара еколошка оптерећења захтевају значајна улагања. Чини се да рециклажа (укључујући компостирање) расте (42% наспрам просека ЕУ од 47% у 2020), међутим, нагло повећање стопе рециклаже у периоду 2014–2017. је углавном последица прилагођавања методологије статистичког извештавања, а не побољшања учинка. О чему је заправо реч? Словачка има веома велики број општина (око 3000) што доводи до фрагментације, неефикасности и недостатка економије обима у прикупљању и третману отпада.
Словачка треба да појача улагања у рециклажу како би испунила циљеве рециклирања ЕУ за 2025. годину. Комисија тренутно завршава анализу напретка у вези са препорукама из Извештаја о раном упозоравању за 2018. и напретка ка постизању циљева рециклирања отпада за 2025. годину.
Словачка има једну од највећих мрежа Натура 2000, али је биодиверзитет и даље под притиском. Још увек постоје празнине у одређивању локација и усвајању планова управљања. Закон о заштити природе и шумарству је измењен 2020. године, а реформа заштите природе је покренута 2022. године како би се решили негативни утицаји шумарства и сече у заштићеним подручјима – његова примена тек треба да се процени. Што се тиче статуса очуваности станишта и врста, није било већих промена за станишта. У међувремену, удео врста у добром и лошем статусу очуваности благо се повећао.
Славачка је домаћин 66 типова станишта и 195 врста обухваћених Директивом о стаништима. Земља такође има популације од 83 таксона птица наведених у Директиви о птицама, Анекс I.
До 2021. године, 29,8% територије Словачке било је покривено Натура 2000 локацијама (ЕУ 18,5%). Подручја посебне заштите класификована према Директиви о птицама покривала су 26,7% (ЕУ 12,8%), а подручја од значаја за заједницу одређена према Директиви о стаништима покривала су 12,5% територије Словачке (ЕУ 14,2%). Поред тога, Словачка није успела да постави детаљне циљеве очувања специфичне за локацију и неопходне мере очувања које би обезбедиле ефикасну заштиту и рестаурацију 473 локација. Из тог разлога Комисија је покренула поступак против Словачке у јулу 2019. и објавила образложено мишљење у фебруару 2022. године.
Квалитет ваздуха у Словачкој и даље изазива велику забринутост. Најновије доступне годишње процене Европске агенције за животну средину указују на око 4200 превремених смрти које се могу приписати концентрацији финих честица, 90 концентрацијама озона и 10 концентрацијама азот-диоксида.
Према последњим пројекцијама достављеним у складу са чланом 10 (став 2) Директиве о националним обавезама за смањење емисија, Словачка планира да постигне обавезе смањења емисија за све загађиваче ваздуха обухваћене Директивом за период од 2020. до 2029. године и за већину загађивача за период након 2030. године. Међутим, пројекције не показују постизање обавеза за смањење емисија НХ3 до 2030. године. Словачка је усвојила национални програм контроле загађења ваздуха 3. марта 2020. године.
За 2020. годину регистрована су прекорачења изнад граничних вредности утврђених Директивом о квалитету амбијенталног ваздуха за честице (ПМ10) у једној зони квалитета ваздуха (Банскобистрички крај). Штавише, за две зоне квалитета ваздуха нису испуњене циљне вредности концентрације озона. Мере квалитета ваздуха које је представила Словачка нису се показале као благовремене и ефикасне за смањење загађења у оквиру договорених граница.
Поступак за кршење права који је у току од 2017. године због недостатака у систему праћења квалитета ваздуха коначно је затворен 2022. године након што је овај систем побољшан средствима ЕУ у оквиру оперативног програма под називом Квалитет животне средине.
Упркос напретку постигнутом у постизању циљева Оквирне директиве о водама (ОДВ), из достављених информација није било јасно да ли је овај напредак довољан за испуњавање обавезе ОДВ за 2021. годину. Југозападни део земље је један од највећих извора воде за пиће у централној Европи и интензитет захвата слатке воде је релативно низак, али постоје утицаји старих еколошких оптерећења. Нерешене су притужбе везане за мале хидроелектране. Поред тога, чека се завршетак градске инфраструктуре за отпадне воде.
2020. године, 52,6% свих површинских водних тела у Словачкој достигло је добар еколошки статус, а 97,5% имао је добар хемијски статус. Што се тиче подземних вода, 10,8% није успело да постигне добар хемијски статус, а 2,9% било је у лошем квантитативном статусу (26,5% геотермалних тела подземних вода није било праћено).
Што се тиче Директиве о води за пиће, Словачка је последњи извештај о квалитету воде за пиће за период 2017–2019. пријавила у марту 2020. Квалитет воде за пиће у Словачкој није наведен као област која изазива забринутост, већ су проблематични притисци на изворе воде за пиће. Што се тиче Директиве о водама за купање, 2020. године, од 32 словачке воде за купање, 56,3% је било одличног квалитета.
Словачка је током година наилазила на потешкоће у испуњавању својих обавеза према Директиви о пречишћавању градских отпадних вода. Од 31. децембра 2015. године (како је утврђено у Уговору о приступању ЕУ из 2003. године), усаглашеност са захтевима Директиве је морала да се обезбеди за све словачке агломерације. Што се тиче међурокова (2004, 2008, 2010. и 2012), према анализама Комисије, 233 агломерације нису успеле да обезбеде систем сакупљања или да обезбеде да појединачни системи остваре исти ниво заштите животне средине као што је прописано Директивом. Још 32 агломерације нису успеле да обезбеде да градска отпадна вода која улази у системе за прикупљање подлеже секундарном или строжем третману пре испуштања. Што се тиче крајњег рока за 2015. годину, 17 агломерација није успело да обезбеди систем сакупљања и/или да обезбеди да се градска отпадна вода која улази у системе за прикупљање третира на одговарајући начин.
Стопа усклађености за агломерације пријављене према Директиви је 93%, што је више од просека ЕУ у 2018. години (76%). 7% градских отпадних вода у Словачкој се не сакупља и/или не испуњава захтеве за биолошки третман. Ипак, према ОЕЦД, само 65% словачког становништва има користи од прикључка на постројење за пречишћавање отпадних вода. Упркос побољшању усклађености током година, за шта је коришћење средстава ЕУ било фундаментално, непотпуна имплементација Директиве довела је до покретања поступка за кршење права против Словачке 2021. године.
Словачка има интегрисани национални енергетски и климатски план за период 2021–2030. Овај план ће захтевати ажурирање, с обзиром на повећане климатске амбиције ЕУ за 2030. годину. Словачка је у обавези да постигне климатску неутралност у складу са општим циљем ЕУ до 2050.
У свом националном Плану за опоравак и отпорност, Словачка издваја 45% предвиђених средстава за климатске циљеве. У њему су наведене кључне реформе и инвестиције у циљу даљег преласка на одрживију економију са ниском емисијом угљеника. Улаже се у транспорт и климатску адаптацију, реновирање великих зграда и обновљиве изворе енергије и декарбонизацију индустрије. Национални акциони план за прилагођавање климатским променама одобрен је 2021. године. У Словачкој не постоје правни аранжмани о прилагођавању климатским променама. Разрада закона о клими је један од нових задатака. Између 1990. и 2020. године, емисије гасова стаклене баште у привреди су смањене за 49%. Истовремено, интензитет гасова стаклене баште у привреди остаје знатно већи од просека ЕУ.
Словачка треба да добије 6,3 милијарде евра бесповратних средстава у оквиру свог Плана за опоравак и отпорност (РРП) у периоду 2021–2026 и 12,3 милијарде евра у оквиру кохезионе политике у периоду 2021-2027. Словачко финансирање инвестиција за животну средину достигло је 1,12% БДП (просек у ЕУ 0,7%) у периоду 2014–2020, ослањајући се и на финансирање ЕУ и на националне изворе. Процењује се да ће укупне потребе за улагањем у животну средину за 2021–2027. достићи најмање 1,46% БДП, што указује на потребу за додатним финансирањем (недостатак) од преко 0,33% БДП земље за имплементацију политике заштите животне средине.
Словачка мора да предузме хитне мере како би у потпуности применила мере из РРП и прекинула своје лоше резултате у апсорпцији фондова ЕУ. Приоритети укључују: реформу грађевинског отпада и отпада од рушења, шеме замене бојлера и реформа планирања пејзажа и заштите природе и управљања водама.
Оквир управљања животном средином и даље није стабилан. Иако су неки законодавни акти побољшали учешће јавности и приступ правди, чини се да се ова побољшања неће одржати.
Остави коментар