Политика заштите животне средине у пракси – случај Холандије

 Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић

Холандија је густо насељена земља која ефикасно спроводи дугорочно планирање у еколошкој политици, увек спремна да истражи нове приступе у примени ЕУ закона у области заштите животне средине. Интензивне пољопривредне активности широм земље представљају главни узрок забринутости и изазова за Холандију.

У претходним Извештајима о спровођењу политике заштите животне средине главни изазови идентификовани за Холандију у вези са применом политике и закона ЕУ у области животне средине били су:

1. оптимизација доприноса националних еколошких мрежа у постизању повољног статуса очувања и смањењу фрагментације станишта и губитка биодиверзитета, таложења атмосферског азота, исушивања и ацидификације, уз истовремено решавање смањења броја птица на ливадама и обрадивим површинама;
2. смањење загађења ваздуха, посебно концентрације нивоа азотних оксида (NО_x – NО₂) у урбаним срединама и сектору саобраћаја применом мера као што су смањење емисија из саобраћаја, ограничења приступа возилима или фискални подстицаји;
3. решавање загађења воде узрокованог вишком азота из пољопривредних извора и утврђивање мера за постизање циљева Оквирне директиве о водама и Директиве о нитратима.

Који су то главни изазови са којима се Холандија суочава у области заштите животне средине према најновијем Извештају о спровођењу политике заштите животне средине? Најпре, Холандија би морала да ојача свој Акциони програм за нитрате кроз примену ефикасних мера како би испунила циљеве Оквирне директиве о водама. Готово сва холандска површинска водна тела су у лошем еколошком статусу, а само 40% има добар хемијски статус.

Затим, квалитет ваздуха је и даље разлог за забринутост у Холандији са пројекцијама које не показују усклађеност са обавезама смањења емисија за период од 2020. до 2029. године ако посматрамо све загађиваче. Потребни су додатни напори, посебно у погледу смањења емисија амонијака из пољопривреде.

Последњи међу изазовима, односи се на биодиверзитет – више од три четвртине заштићених станишта и врста остаје у неповољном статусу заштите и овде је разлог у вези са нитратима – услед таложења азота који долази из пољопривреде. Штавише, ситуација за шумска подручја је тешка, јер више од половине процена показује лош статус очувања.

Када је реч о областима у којима је Холандија напредовала, најпре треба поменути да ова држава има врло развијену кружну економију са дугорочном стратегијом. Холандска влада усвојила је Програм имплементације кружне економије који покрива мере имплементације за период 2019–2023.

Стопа рециклаже комуналног отпада у Холандији је око 57% што је изнад просека ЕУ. Међутим, укупна производња отпада по глави становника и проценат спаљивања отпада остају високи.

Холандија је покренула Програм јачања биодиверзитета 2020. године са више од 100 активности које се надограђују на Стратегију биодиверзитета 2030. и настоји да постигне 100% циљева Директиве о птицама и стаништима до 2050. године.

Треба поменути примере најбоље праксе који нам долазе из Холандије. Први пример –   Холандија је напредовала у процени екосистема и рачуноводству и има добре резултате у примени INSPIRE директиве. Што се тиче хемикалија, Холандија је осмислила и у потпуности применила стратегије спровођења директива REACH и CLP.

И на крају, последњи пример добре праксе односи се на холандски Закон о клими који поставља јасан пут за дефинисање циљева, праћење напретка и ажурирање мера. Уз њега, национални Споразум о клими допуњује Закон о клими тако што укључује широк спектар заинтересованих страна да кроз дијалог одаберу мере које ће се применити.

Холандија наставља да ефикасно користи средства ЕУ, посебно за подршку кружној економији. Земља је међу најбољима у ЕУ у погледу продуктивности ресурса, употребе секундарних материјала и управљања отпадом. Међутим, даљи напредак би се могао постићи увођењем нових економских инструмената за спречавање настанка отпада тако што се не би спаљивао отпад који се може поново користити или рециклирати.

Кружна (секундарна) употреба материјала у Холандији износила је 26,6%  2014. године, a 2020. достигла је 30,9%. Такве перформансе чине Холандију првом земљом у ЕУ по коришћењу секундарних материјала, знатно изнад просека ЕУ од 12,8%. Са 4,91 евра произведених по кг материјала утрошеног 2020. године, продуктивност ресурса у Холандији је, такође, знатно изнад просека ЕУ од 2,09 евра по кг.

Холандија  је  усвојила Стратегију кружне економије под називом „Кружна економија у Холандији до 2050. године”. Стратегија постоји од 2016. године, циљајући на цео животни циклус производа. Амбиција програма је да се постигне привремени циљ смањења употребе примарних сировина (минерала, фосилних материјала и метала) за 50% до 2030. године. Влада је 2019. усвојила Програм имплементације кружне економије –  који покрива мере имплементације за период 2019–2023. Сваке две године национална Агенција за процену стања животне средине објављује извештај о напретку имплементације, а земља се обавезала да ће ажурирати програм сваких пет година.

Холандија улаже додатне напоре у политику у вези са пластиком и текстилом. Штавише, пластика, грађевинарство, прерађивачка индустрија, роба широке потрошње, биомаса и храна укључени су у интегралну холандску стратегију кружне економије као приоритетни сектори или ланци.

Холандија има дугу традицију у политици одрживих јавних набавки. Евалуација је, показала широку подршку за зелене јавне набавке (ЗЈН), али и даље премало структурно прихватање. Да би се ово решило и значајно повећао утицај јавних набавки, 2021. године усвојен је нови национални план за ЗЈН. Овај план има за циљ да активира кључне доносиоце одлука у организацијама и створи већи утицај у кључним секторима.

Након опадајућег тренда, производња комуналног отпада у Холандији је почела да расте последњих година. Број је достигао 508 кг по становнику 2019. и 534 кг по становнику 2020. године, што је и даље изнад просека ЕУ (505 кг годишње по становнику). Стопа рециклаже комуналног отпада у Холандији је око 57%, што је знатно изнад просека ЕУ од око 48%, али и изнад циљева ЕУ за 2020. и 2025. од 50%, односно, 55%. Рециклирање остаје главни облик третмана комуналног отпада, док је одлагање на депоније са 3%, знатно испод просека ЕУ као резултат бројних такси и забрана. Ова релативно висока вредност илуструје да је ниво управљања отпадом у Холандији прилично висок. Међутим, постоји простор да се отпад који се може поново користити и рециклирати помери са третмана спаљивања, укључујући ту и увођење нових економских инструмената, како би се осигурало испуњење циљева рециклирања након 2020. године, посебно пластике. Ово ће посебно захтевати акцију за смањење спаљивања комуналног отпада.

Заштита биодиверзитета представља велики изазов јер више од три четвртине заштићених станишта и врста и даље има неповољан статус очувања. Један од главних разлога за пропадање станишта је континуирани значајан притисак пољопривреде, посебно због таложења азота који утиче на многа осетљива станишта од мочвара до шума и промена у водном режиму (дренажа).

Холандија је 2020. године покренула Програм јачања биодиверзитета који се надограђује на Стратегију биодиверзитета 2030. и настоји да постигне 100% циљева Директиве о птицама и стаништима до 2050. године. Нова Стратегија поставља циљеве за 2030. годину који се огледају у више од 100 мера, сваки са одговарајућим индикаторима, приоритетима, роковима, средствима верификације, алатима и одговорним субјектима.

Холандија је домаћин 52 типова станишта и 80 врста обухваћених Директивом о стаништима. Земља такође има популацију од 70 таксона птица наведених у Анексу I Директиве о птицама. До 2021. године, 14,7% националног копненог подручја Холандије било је покривено мрежом Натура 2000 (просек у ЕУ 18,5%), од тога је 12,8% посебних заштићених подручја класификованим према Директиви о птицама (покривеност ЕУ 12,8%), а посебна подручја очувања према Директиви о стаништима покривају 8,3% територије Холандије (просек у ЕУ 14,2%). Најновија процена посебних подручја очувања показује да постоје потенцијални недостаци у означавању пошто се нека станишта и врсте не појављују у уредбама о проглашењу за неке локације.

Холандија има највећу емисију гасова са ефектом стаклене баште по хектару пољопривредног земљишта, више од четири пута од просека ЕУ-27. Ово показује већи интензитет холандских пољопривредних активности.

Квалитет ваздуха у Холандији је генерално добар са изузецима. Најновије доступне годишње процене Европске агенције за животну средину указују на око 8900 превремених смрти које се могу приписати концентрацији финих честица, 380 превремених смрти услед концентрације озона и 1000 превремених смрти услед концентрације азот-диоксида.

Иако су емисије неколико загађивача ваздуха значајно смањене последњих година, предвиђања су таква да није извесно да ће Холандија испунити обавезе смањења емисија за период 2020–2029. за било који од загађивача.

Холандија је усвојила национални Програм контроле загађења ваздуха 1. априла 2019. године. Поред овог програма, Холандија предузима мере за трајно побољшање квалитета ваздуха путем Споразума о чистом ваздуху, који су у јануару 2020. потписале холандска Влада и велики број покрајина и општина. Он је на снази до 2030. године и има за циљ постизање ограничења за азот-диоксид и фине честице.

За 2020. годину нису регистрована прекорачења изнад граничних вредности утврђених Директивом о квалитету амбијенталног ваздуха. Међутим, за неколико зона квалитета ваздуха нису испуњене циљне вредности концентрације озона.

Таложење азота потиче углавном из пољопривреде и саобраћаја, а о конкретним мерама тек треба разговарати. Емисије амонијака су од посебног значаја за наставак дискусије и утврђивања приоритета. Борба против емисија амонијака је важна за амбицију Холандије да достигне нивое честица које је прописала Светска здравствена организација, пошто је амонијак претходник секундарних честица загађивача. Ове емисије су, такође, важне због укупне ситуације загађења азотом. Комисија је недавно препоручила Холандији да дâ приоритет мерама смањења амонијака као део свог новог националног стратешког плана. Холандија има висок удео интензивне пољопривреде са великом густином сточних јединица, као и енергетски интензивним инсталацијама у стакленицима. Утврђено је да емисије из узгоја стоке узрокују 11% здравствених ефеката који се могу приписати националном загађењу ваздуха према анализи Споразума о чистом ваздуху.

Што се тиче управљања водама, треба уложити напоре да се побољша координирана имплементација између политика вода, мора и природе.

До марта 2022. године, државе чланице морале су да пријаве трећу генерацију Планова управљања речним сливовима (РБМП) у складу са Оквирном директивом о водама. Холандија је недавно усвојила и пријавила свој трећи РБМП. Извештај о процени је показао да се мере предвиђене РБМП-ом спроводе и да су ефикасне у смислу да је постигнут напредак, али је темпо напретка такав да још много тога треба да се постигне у циклусу 2021–2027.

У Холандији 0,3% свих површинских водних тела не достиже добар еколошки статус (са непознатим статусом је 0,4% површинских вода), међутим само 39,2% има добар хемијски статус (са непознатим статусом је 9,0%). За подземне воде, 13% није успело да постигне добар хемијски статус, а 100% је у добром квантитативном стању. Квалитет воде за пиће у Холандији није означен као тема која изазива забринутост. Што се тиче Директиве о водама за купање, 2020. године, од 736 холандских вода за купање, 73,8% је било одличног квалитета.

Холандија показује одличне нивое усклађености са Директивом о третману градских отпадних вода. Свих 100% отпадних вода се сакупља и подвргава се строжем третману.

Холандија има интегрисани национални енергетски и климатски план за период 2021–2030. Холандија је у обавези да постигне климатску неутралност у складу са општим циљем ЕУ. Национални циљ је смањење емисија за 49% (у поређењу са 1990. годином) до 2030. и постати климатски неутралан до 2050. године. Холандија има усвојен Закон о клими, судску праксу Врховног суда и политички консензус који је везује за циљеве климатске политике.

Праћење националне Стратегије прилагођавања клими почело је у јесен 2021. године на основу плана израђеног у периоду 2019–2020. То подразумева праћење напретка програма имплементације, праћење степена у којем су мере адаптације на климу ефикасне у смањењу ризика и праћење развоја ризика од климатских промена за све секторе.

Између 1990. и 2020. године, емисије гасова стаклене баште у Холандији смањене су за 24%. Интензитет емисије гасова стаклене баште у земљи је мањи од просека у ЕУ, али емисије по глави становника остају високе.

Укупно финансирање животне средине достигло је око 0,87% БДП-а у периоду од 2014. до 2020. године (скоро искључиво на основу националних извора) које треба повећати да би се покриле потребе за инвестицијама у наредним годинама (најмање 1% БДП-а) што указује на потенцијални финансијски јаз од 0,13% БДП-а.