Политика заштите животне средине – случај Луксембурга

Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић

На основу последњег Извештаја о спровођењу политике заштите животне средине у државама чланицама ЕУ, можемо закључити да се Луксембург суочава са неколико изазова. Први изазов је у сектору квалитета ваздуха – друмски саобраћај и прерађивачка индустрија црних метала и даље су жаришта загађења ваздуха у Луксембургу. Други изазов је у сектору заштите вода – све површинске воде и велики део подземних водних тела не успевају да постигну добар хемијски статус. Потребни су даљи напори да се смањи загађење нитратима тамо где је притисак пољопривреде значајан. Следећи изазов се односи на заштиту природе – губици биодиверзитета и загађење земљишта су и даље високи, што илуструје хитну потребу да се ова питања даље интегришу у друге политике. Коначно, Луксембург је једна од држава чланица са најнижим еколошким порезима у ЕУ у односу на национални БДП што представља још један у низу изазова.

Када је реч о областима у којима је Луксембург напредовао, треба најпре поменути да су емисије кључних загађивача ваздуха значајно смањене током последњих година. Иако су потребни стални напори, квалитет ваздуха је постао један од главних приоритета луксембуршких власти. Луксембург је забележио значајно смањење загађења воде тешким металима и укупним органским угљеником у последњој деценији. Такође, значајно је повећана стопа кружне употребе материјала и продуктивност ресурса.

Не смемо заборавити ни примере најбоље праксе који нам долази из Луксембурга.  Бесплатна услуга јавног превоза је водећа иницијатива, заједно са електрификацијом мреже јавног превоза. Подршка у Националном плану опоравка и отпорности природи и биодиверзитету за успостављање „Натурпакта” са општинама показује добру праксу пружања финансијске подршке за заштиту природе и спречавање губитка биодиверзитета. Луксембуршки национални еколошки портал пружа јасне и детаљне информације јавности, покривајући многе еколошке теме (стање природе, иницијативе за климу или биодиверзитет, законодавство о хемикалијама, и друго).

Главни изазови Луксембурга у спровођењу политике и закона ЕУ о животној средини идентификовани у претходним извештајима о спровођењу политике заштите животне средине били су:

1. побољшање концентрације нитрата у подземним водама и стање површинских вода;
2. предузимање краткорочних мера за смањење емисије издувних гасова возила;
3. праћење ризика од повећане емисије честица услед веће употребе биомасе за смањење емисије гасова стаклене баште;
4. праћење фрагментације станишта и губитак биодиверзитета.

Остварен је значајан напредак у кружној економији, уз значајно повећање стопе  кружне употребе материјала, продуктивности ресурса и еколошких иновација. Кружна (секундарна) стопа употребе материјала у Луксембургу била је 11,3% 2014. године, а 13,6% 2020. године (просек ЕУ 12,8%). Са 4,47 евра произведених по кг утрошеног материјала, продуктивност ресурса у Луксембургу је била знатно изнад просека ЕУ од 2,09 евра по кг у 2020. Овај позитиван учинак је додатно подржан континуираним повећањем продуктивности ресурса Луксембурга у последњих неколико година.

У фебруару 2021. Луксембург је усвојио нову Стратегију циркуларне економије. Стратегија је свеобухватна и циља на цео животни циклус производа. Стратегију су заједнички израдила четири министарства: Министарство енергетике и просторног планирања, Министарство привреде, Министарство животне средине, климе и одрживог развоја и Министарство финансија. Луксембург је креирао нову јединицу јавне управе, названу Национална координациона јединица. Она има за циљ да централизује праћење спровођења Стратегије. Стратегија укључује временски оквир имплементације и конкретне акције на изградњи. Ипак, Луксембург нема успостављене секторске стратегије за пластику и текстил.

Национални акциони план или национална стратегија за зелене јавне набавке тренутно не постоје у Луксембургу.  Домаћи закон о јавним набавкама формално подстиче органе да користе тендерске процедуре за промовисање одрживог развоја. Држава нема постављене циљеве, посебне мере или обавезне критеријуме за промовисање зелених јавних набавки.

Што се тиче управљања отпадом, остварен је само ограничен напредак. Производња отпада стагнира на високим нивоима, а стопа рециклаже није напредовала последњих година. Луксембург производи много више комуналног отпада од просека ЕУ од 505 кг годишње по становнику. Међутим, ово је делимично узроковано веома великим бројем прекограничних путника. Након континуираног опадајућег тренда и достигавши најнижу тачку (607 кг годишње по глави становника) у 2015. години, производња комуналног отпада у Луксембургу је значајно порасла и достигла 790 кг по глави становника 2020. године. Ово повећање се делимично може објаснити променама дефиниције комуналног отпада, што доводи до већег удела отпада који није кућни (са 12% на 35%).

Стопа рециклаже комуналног отпада је незнатно порасла последњих година, са 47%  2012. на 50% 2017. године. Учинак Луксембурга је стагнирао 2019. (49%), али се поново побољшао 2020. (53%). Луксембург треба да учини више да би достигао ЕУ циљеве рециклирања (55% до 2025. и 60% до 2030), посебно када је реч о укупном спаљивању, које остаје на високом нивоу – 47% комуналног отпада се спаљује у Луксембургу.

Луксембург је 2018. обавестио Комисију о свом ажурираном плану управљања отпадом. Комисија тренутно спроводи процену усаглашености како би проверила да ли план испуњава захтеве из члана 28 ревидиране Оквирне директиве о отпаду ЕУ.

У погледу биодиверзитета, постигнут је напредак, почевши од пуне имплементације планова управљања мрежом Натура 2000. Иако Луксембург има једну од највиших стопа заштићених копнених подручја у ЕУ, повећан је удео станишта и врста са лошим статусом очуваности.

У јануару 2017. Влада је одобрила Национални план за заштиту природе. Овај нови план идентификује циљеве за 2030. годину, који се огледају у више од 100 мера, свака са одговарајућим индикаторима, приоритетима, роковима, средствима верификације, алатима и одговорним субјектима. Комисија подстиче Луксембург да ажурира план како би био у складу са стратегијом ЕУ о биодиверзитету 2030.

Луксембург има 28 типова станишта и 60 врста обухваћених Директивом о стаништима. Земља такође има популације од 44 таксона птица наведених у Анексу I Директиве о птицама. До 2021. године, 27,1% територије Луксембурга било је покривено мрежом Натура 2000 (просек у ЕУ: 18,5%). Посебна заштићена подручја класификована према Директиви о птицама, покривала су 16,1% (просек у ЕУ: 12,8%), а посебне области очувања, према Директиви о стаништима, покривала су 16% (просек ЕУ: 14,2%) територије Луксембурга. Последња процена посебних области очувања Натура 2000 извршена је 2016. године, на основу базе података из 2014. године. У то време једина инсуфицијенција се односила на Coenagrion mercuriale. Луксембург је одредио локацију за ову врсту (локација Vallée de l’Attert de la frontière à Useldange).

Између 2014. и 2020. године, Луксембург је користио програм LIFE за суфинансирање пројеката као што су:

1. LIFE Bats & Birds – побољшање станишта за угрожене врсте;
2. глас за природу, подизање свести о животној средини, заштити природе и потреби решавања климатских промена.

Комисија је 2021. године примила жалбу против Луксембурга у вези са Директивом о стаништима и птицама. Жалба се односила на статус очувања: (1) сиве јаребице и других птица на пољопривредном земљишту; и (2) полуприродних травњака. Упркос мерама подршке које је предузео Луксембург, у земљи су преостала само четири пара јаребица, а статус заштите полуприродних травњака се погоршава. Губитак и пропадање су углавном узроковани штетним пољопривредним праксама. Хитно су потребна обавезујућа правила за очување ових врста и станишта, за заштиту и обнову полу-природних травњака.

Што се тиче квалитета ваздуха, постигнут је одређени напредак. Кључни загађивачи ваздуха су се последњих година смањили, иако у неким осетљивим областима и даље постоји забринутост због загађења ваздуха изазваног саобраћајем. Надлежни би требало да пажљиво прате ситуацију и по потреби прилагођавају мере, узимајући у обзир и загађење од приватних аутомобила.

Квалитет ваздуха у Луксембургу је генерално добар, са неким изузецима. Најновије доступне годишње процене Европске агенције за животну средину указују на око 200 превремених смрти које се могу приписати концентрацији финих честица, 10 које се могу приписати концентрацијама озона и 20 које се могу приписати концентрацији азот-диоксида.

Године 2020. Луксембург је испунио обавезе смањења емисија азотних оксида, неметанских испарљивих органских једињења, сумпор-диоксида (SО₂) и ПМ_2,5 али није испоштовао емисију обавеза смањења за амонијак – NH₃. Луксембург је поднео свој национални програм контроле загађења ваздуха (NAPCC) 8. фебруара 2021.

У 2020. години нису регистрована прекорачења граничних вредности утврђених Директивом о квалитету амбијенталног ваздуха. Међутим, за неколико зона квалитета ваздуха, циљне вредности концентрације озона нису испуњене.

Комисија је у јулу 2017. послала писмо званичног обавештења Луксембургу због тога што није стављена тачка на поновљена прекорачења граничних вредности NО₂ у граду Луксембургу. Град није међу највећим преступницима и мере су већ предузете (на пример, трамвај је заменио аутобусе, јавни превоз је постао бесплатан). Ипак, Луксембург и даље не успева да обезбеди пуну усклађеност. Ово је углавном због обима саобраћаја (такође повезано и са дизел аутомобилима, старијим аутобусима и великим уделом коришћења аутомобила за долазак на посао). Кампања мониторинга из 2018. сугерисала је прекорачење граничних вредности NО₂ у две друге зоне квалитета ваздуха (близу прометних улица).

Током 2020. године, само 2,7% свих површинских водних тела у Луксембургу достигло је добар еколошки статус, а сва површинска водна тела (100%) нису постигла добар хемијски статус. За тела подземних вода, 50% није постигло добар хемијски статус, а 100% има добар квантитативни статус.

Квалитет воде за пиће у Луксембургу није означен као тема која изазива забринутост. У 2020. години, од 17 луксембуршких вода за купање, 82,4% је било одличног квалитета. Према последњем извештају о примени Директиве о нитратима, Луксембург има велики број станица за праћење подземних вода са концентрацијом нитрата изнад 50 мг/л, а велики број станица за праћење има тренд раста. Утврђено је да је велики број површинских вода еутрофан. Потребан је даљи рад на смањењу загађења нитратима где је притисак пољопривреде значајан – 77% протока хранљивих материја долази из пољопривреде. Што се тиче Директиве о третману градских отпадних вода, Луксембург има стопу усклађености од 100%, што је знатно изнад просека ЕУ из 2018. године.

Луксембург има интегрисани национални енергетски и климатски план (NECP) за период 2021–2030. који је у складу са дугорочном стратегијом ЕУ за 2050. годину. Према Закону о клими, Луксембург има за циљ да постигне климатску неутралност до 2050. године. У складу са својим NECP, Луксембург такође има циљ да смањи емисије гасова са ефектом стаклене баште за 55% до 2030. (у поређењу са нивоом из 2005.) за секторе који нису обухваћени системом ЕУ за трговину емисијама (ЕТС). Ово је амбициозније од тренутног циља ЕУ за смањење од 40% до 2030. године. У свом Плану за опоравак и отпорност, Луксембург додељује скоро 61% ресурса за климатске циљеве. Такође, наводи кључне реформе и улагања за унапређење зелене транзиције. Луксембург је усвојио националну Стратегију прилагођавања климатским променама 2012. године и редовно је ажурира. Национални закон о клими је правни основ Стратегије. Закон о клими захтева од Владе да изради стратегију прилагођавања сваких 10 година. Емисије гасова са ефектом стаклене баште у земљи су се смањиле за 18% између 1990. и 2020. Иако је интензитет емисије у економији Луксембурга испод просека ЕУ, емисије по глави становника су више него двоструко веће од просека ЕУ.

Приоритетне акције у овој области су:

1. решавање све већег саобраћајног загушења, што је велики изазов у ​​Луксембургу са економским, социјалним, климатским и еколошким последицама. Наставити са улагањем у мреже и инфраструктуру јавног превоза;
2. предузети националне мере за подршку електрификацији друмског саобраћаја, подстицати куповину електричних возила и убрзати развој инфраструктуре за пуњење/допуну горива. Смањење продаје горива за транзитни друмски транспорт и померање Луксембурга ка електрификацији транспортног система могли би имати значајан утицај на буџет Луксембурга.

Спровођење политике заштите животне средине у Луксембургу и даље добија одређену подршку из финансирања ЕУ, али се 99% те политике финансира из националних извора. Од европских структурних и инвестиционих фондова, Луксембург је добио 4 милиона евра за покриће директних инвестиција у животну средину и управљање климом и ризиком у периоду 2014–2020. Луксембург би требало да добије преко 93 милиона евра кроз свој национални План опоравка и отпорности (РРП) (2021–2026) и 58,7 милиона евра за кохезиону политику (2021–2027). Укупно финансирање инвестиција у животну средину Луксембурга достигло је 0,49% БДП-а у периоду 2014–2020. У периоду од 2021. до 2027. године, процењује се да ће потребе Луксембурга за инвестицијама у животну средину достићи преко 0,77% БДП-а, што указује на недостатак финансирања заштите животне средине од најмање 0,27% БДП-а. Овај финансијски недостатак треба да се реши додатним мерама финансирања животне средине и прикупљањем финансијских средстава. Луксембуршки План за опоравак и отпорност показује добру праксу. Садржи директне инвестиције за подршку природи и биодиверзитету, укључујући заштиту подземних вода и враћање водотокова у њихово природно стање.