Аутор: др Александра Колаковић
Док кампања избора чије резултате са нестрпљењем очекује цео свет улази у финалну фазу, при чему Трамп наглашава: „Не можете да водите Америку ако не волите Американце“, док се Харис ограђује од Бајденових коментара, поред америчке, као и већине светске, и француска јавност показује посебно интересовање. Историјско настојање Француске 70-их година 20. века, када је и падала и настојала да се одупре американизацији и очува идеју о француској посебности и њеној битној улози у међународним односима, и данас има основу на којој се граде погледи Француза на америчке председничке изборе 2024. године. Ипак, глобализовани свет који се суочава са сукобима у Украјини и Гази, кризама и новим изазовима, Француску као и остатак света враћа у предворје актуелних америчко-француских односа, који су комплексни и још увек рањиви, посебно након стварања АУКУС (безбедносног савеза САД, Велике Британије и Аустралије), када је и пропала куповина француских подморница. Тиме не само да је дошло до економског, већ и до геополитичког губитка Француске, јер се утицало и на њене интересе у Пацифику. Ипак, Емануел Макрон је у настојању да ојача економски развој Француске и Европске уније настојао и да релаксира односе две државе које су приближили и делом заједнички интереси произашли из потребе заједништва поводом рата у Украјини. Иако се и ту могу уочити разлике, ипак је током обележавања 80. годишњице искрцавања у Нормандији Емануел Макрон посебну пажњу посветио америчком председнику и тада још увек кандидату. Са друге стране, присутни су променљиви односи са Трампом који је 2018. године такође имао истакнуто место на једном другом, за Француску важном догађају – обележавању примирја у оквиру програма стогодишњице Великог рата и првог Париског мировног форума. Доналд Трамп интригира француску јавност, уосталом као и већину света који се налази у једном историјски важном периоду прекомпоновања и отуда се овај историјски тренутак избора намеће као једна од најприсутнијих тема и у Француској, која упоредо још сумира резултате својих изненадних избора и прве кораке дуго креиране владе најстаријег премијера Мишела Барнијеа.
САД се на веб-сајту Министарства за Европу и спољне послове Рапублике Француске перципирају као „традиционални” и „главни савезник Француске”, при чему се потенцира сарадња у готово свим областима, а посебно у одбрани и безбедности. Ово значајно обухвата сегмент неширења и борбе против тероризма. Званичници често истичу и конвергенцију ставова две државе о мултилатералним питањима, посебно о клими и здрављу. Дипломатска криза најаве стварања АУКУС-а превазиђена је „новим почетком” на основу заједничке председничке декларације у Риму од 29. октобра 2021. године. Значајно је да се од тада успоставио принцип реципрочних консултација о стратешким темама на обе стране, који афирмише подршку САД европској одбрани, заједничке операције у борби против тероризма и успостављање дијалога у стратешким областима као што су свемир и чиста енергија (нуклеарна енергија и технологија). Стога ставове који се граде о изборима у САД у Француској треба посматрати кроз овај званичан ниво односа, као и кроз од овог доба појачану културну размену и сарадњу и истицање историјских веза и заједничких вредности. Потписана је и „Француско-америчка мапа пута” између Емануела Макрона и Џозефа Бајдена, која је пут ка приближавању ставова о међународним питањима, мултилатералним питањима и приоритетима билатералне сарадње. На овим основама такође почива, и поред глобалног несумњивог значаја, и интересовање француске јавности и медија за америчке председничке изборе 2024. године.
Поред историје председничких камапања у САД, објашњавања изборног система и општих текстова о америчком политичком животу, оцена председничких кандидата у прошлости, актуелних предикционих анкета и детаљних изјава кандидата и вести из Сједињених Америчких Држава које из минута у минут стижу у Француску и постављају се на најчитаније и најпрестижније портале, ипак су анализе политика два кандидата оно што је у првом плану француских медија. Француско-амерички односи, односно њихов развој, јесу кључни за француске медије, али се традиционално француска перспектива поставља шире и настоји да се изгради слика улоге САД након избора у глобалном економском, политичком и културном поретку. Наравно да су ставови кандидата према рату у Украјини и Гази простор анализа и тумачења, али се посматра и могућност сарадње са будућим председником, док се камапање кандидата анализирају од крупних догађаја – покушаја атентата или изјава, до теорија завере, скандала, анализе подршке и очекивања америчких грађана, како у градским, тако и у руралним срединама.
Француски медији су посебну пажњу посветили анализи ставова председничких кандидата не само према спектру безбедносних питања која су у оквирима америчко-француских односа покренута као веома важна у последње три године, већ су се посветили и анализи односа према миграцијама. Ле Монд стога подсећа како су САД у протеклих неколико деценија прешле пут од „нације имиграната”, како је својевремено изјавио Џон Ф. Кенеди (1958) до историјског минимума броја становника рођених ван граница државе (4.7%). Регулисање имиграционих токова јесте један важан део кампање председничких кандидата који интригира француску јавност, јер док Доналд Трамп и његови савезници предлажу „велики раскид с овом политиком додавањем драстичног ограничења уласка, масовних скупова и протеривања” истовремено „обећава да ће протерати, ако буде изабран, милионе нерегуларних имиграната и да ће легалне имигранте учинити депортативним”, при чему мисли и на америчке држављане који су денатурализовани (деца рођена у Сједињеним Државама од родитеља без визе). Камала Харис, по оцени Француза, касни са изношењем својих чвршћих ставова иако су демократе за отварање путева за регулисање нерегуларних имиграната који су присутни већ дуже време. Питање имиграција, ограничавања нерегуларних улазака и законодавног оквира регулисања држављанства у контексту недавно донетог Закона о миграцијама у Француској јесте једна од важних тема за француско друштво. Није, дакле, само као реминисценција сећања на Трампове ставове и границу са Мексиком.
Фокус француске јавности и медија није само усмерен ка дипломатско-политичким питањима и будућем односу САД према сукобима и ратовима, као и према европским партнерима. Једна од будућих политика САД које су под лупом Француза су еколошке политике, иако оне нису кључне у контескту актуелне камапање. Стога, један од наслова у француском листу Ле Монд разматра како ће избор Трампа и Харис утицати на САД у крирању не само сопствених еколошких политика, већ и оних на глобалном нивоу које се тичу климе. Док изборе нагашавају као кључне у контексту климе, иако је она фактор који ће бити одлучујући за избор Американаца, јасно се оцењује да је „судбина света у њиховим рукама”, као и да би избор кандидата републиканаца био „сахрањивање очекивања да се ограничи загревање на 1.5 C”. САД су, као што је познато, водећи произвођач нафте и други највећи емитер гасова стаклене баште у свету, а француска јавна а и у значајном обиму политичка сцена су већ деценијама окренуте решавању климатских питања, загађења и биодиверзититета, па стога и овај, у први мах необичан, поглед на америчке изборе од стране Француза није без значаја.
Француска јавност, као и главни медији, у праћењу америчких председничких избора (очекивано за француску политичку културу) настоје да створе ширу слику, али опет ону која показује и доминантне теме у држави из које се посматра. Стога су од теорија завере, Илона Маска, питања да ли ће Камала Харис изаћи из Бајденове сенке и где је „омиљена ћерка” Доналда Трампа у кампањи овог председничког кандидата, у француској јавности присутне и теме безбедности, анализе путева потенцијалне сарадње Француске са САД, као и последица по америчко друштво и свет. Иако су ратови у Украјини и Гази призма кроз коју се посматрају изјаве кандидата и њихових политичких табора, традиционална тумачења на телевизији, новинама и радију пажњу поклањају историјским подацима, тумачењима, актуелним економским показатељима и темама које су у средишту кампање. Једна од таквих тема јесте и регулисање миграционих токова, али се француска јавност интересује и за теме које нису одређујуће за ову камапању и пролазе испод радара, као што су еколошке политике и однос према климатским променама САД након што нови амерички председник положи заклетву.
Остави коментар