Аутор: Др Јелена Тодоровић Лазић
Литванија има густу мрежу река и велике површине пољопривредног земљишта. Литванско законодавство је генерално посматрано добро усклађено са законодавством ЕУ о животној средини. Литванија је постигла значајан напредак у области управљања отпадом током последње деценије.
Који су то главни изазови са којима се ова балтичка држава суочава у области заштите животне средине? Најпре, ту је изазов у вези са кружном економијом. Литванија треба да појача активности у циљу већег коришћења секундарних материјала, будући да је тај проценат износио само 4,4% у 2020. години, скоро три пута испод просека ЕУ – 27 (12,8%).
Следећи изазов је биодиверзитет. У Литванији заштита диверзитета захтева више напора и улагања имајући у виду да је две трећине заштићених станишта у ЕУ у неповољном статусу очувања услед притисака шумарства, пољопривреде и инвазивних страних врста.
У непосредној вези са претходним изазовом је и наредни – Литванија још увек мора да заврши процес проглашења мрежа Натура 2000 и да постави јасно дефинисане циљеве и мере очувања специфичних за локације за сва подручја.
И на крају, ту је и изазов у вези са опорезивањем, тачније, пребацивање опорезивања са рада на животну средину, имајући у виду да је Литванија једна од држава чланица са најнижим еколошким порезима у ЕУ у односу на њен национални БДП.
Главни напредак забележен је у области рециклаже комуналног отпада – забележивши 45,1% у 2020. години, Литванија је била близу ЕУ циља за рециклажу за 2020. од 50% и сада ради на испуњавању циља од 55% за 2025. годину.
Напредак је остварен и у погледу смањења количине отпада која иде на депоније. Литванија је троструко смањила стопу одлагања отпада на депоније у последњој деценији – 22% износио је 2019. године (просек у ЕУ 24%).
Што се тиче квалитета воде, Литванија је усклађена са Директивом о води за пиће и Директивом о пречишћавању градских отпадних вода у погледу заједничког сакупљања и третмана.
Треба поменути и неке примере добре праксе који долазе из Литваније. Од 2023. године порез на депонију повећао се са петнаест на педесет евра по тони отпада. Други пример је идентификација и рестаурација осам хиљада хектара оштећених тресетишта према националном Плану за опоравак и отпорност.
У претходним Извештајима o спровођењу ЕУ политике заштите животне средине, главни изазови идентификовани за спровођење политике и закона ЕУ у области животне средине у Литванији били су:
1. ризик да би растући капацитети за спаљивање комуналног отпада и ниска такса на депоније могли да угрозе напредак у рециклажи;
2. ниска продуктивност ресурса;
3. непотпуно одређивање Натура 2000 подручја за заштиту угрожених врста и станишта.
Иако је Литванија постигла значајан напредак у свом систему управљања отпадом, још много тога треба да се уради за циркуларност њене привреде. Кружна (секундарна) употреба материјала у Литванији остала је близу 4% почев од 2010. године, али је у 2020. години забележила нешто јачи тренд раста на 4,4%. Међутим, она остаје скоро три пута нижа од просека ЕУ од 12,8% колико је забележено 2020. године. Са 0,83 евра произведених по кг материјала утрошеног 2020. године, продуктивност ресурса у Литванији је знатно испод просека ЕУ од 2,09 евра по кг.
Од 2021. године, у Литванији не постоји национална стратегија или акциони план за кружну економију. Истовремено, циљеви и задаци везани за кружну економију могу се наћи у: Стратегији одрживог развоја, Стратегији заштите животне средине, Стратегији националне политике управљања климатским променама до 2050. године и националном Програму за превенцију отпада.
Штавише, Литванија ради на побољшању циркуларности у текстилу, укључујући састанке са заинтересованим странама, подизање свести за друштво, промоцију поновне употребе, подршку мрежама поновне употребе и поправке, обезбеђивање контејнера за одвојено сакупљање текстилног отпада. Превенција отпада од текстила је такође обавезна кроз национални Програм за превенцију отпада. Литванија је припремила „Мапу пута за индустријску транзицију Литваније ка кружној економији“ као пилот пројекат Европске комисије.
Литванија је у свој План за опоравак и отпорност укључила реформу националног плана кружне економије. План ће се фокусирати на превенцију отпада, рециклажу, дизајн производа и употребу секундарних сировина, дигитализацију, промоцију зелених иновација, као и законске и фискалне мере које промовишу дугорочна циркуларна решења.
Литвански национални план напретка (усвојен 9. септембра 2020.) предвиђа да, као међуциљ, зелене јавне набавке (ЗЈН) треба да чине 50% вредности свих набавки у 2025. години, а 55% до 2030. као коначни циљ. Владин Програм поставља још амбициозније циљеве – да ЗЈН, почев од 2023. године, постане доминантна врста јавних набавки у јавном сектору. За тридесет две групе производа утврђени су еколошки критеријуми. Дефиниција ЗЈН сада укључује не само обавезне минималне критеријуме ЗЈН, већ се односи и на еко-ознаке, системе или стандарде управљања животном средином и друге еколошке критеријуме. У случајевима када критеријуми заштите животне средине нису утврђени, наручилац их може самостално одредити према утврђеним принципима. Статистичке податке о ЗЈН прикупља и прати Управа за јавне набавке (УЈН). Подаци се објављују на мрежи у табели јавних набавки. Сви уговорни ауторитети морају пријавити УЈН све о својим поступцима зелених набавки. Поред тога, постоје годишњи извештаји о напретку зелених јавних набавки. Повећање удела ЗЈН у укупним јавним набавкама је једна од мера у литванском Плану за опоравак и отпорност.
Производња комуналног отпада у Литванији расте. Он је достигао 481 кг годишње по становнику 2020. године, премда је и даље испод просека ЕУ од 502 кг/годишње по становнику.
Литванија је троструко смањила стопу одлагања отпада на депоније у последњој деценији, 22% током 2019. године и сада шаље мање комуналног отпада на депоније од просека ЕУ (24%). Међутим, она је и даље удаљена од циља од 10% до 2030. године. Компостирање је смањено на 22% почев од 2017. године, а Литванија је сада тек нешто изнад просека ЕУ који износи око 21%. Смањење употребе депонија делимично је постигнуто повећањем спаљивања са капацитетом за поврат енергије (друга најповољнија опција за третман отпада), који се сада користи за близу 15% (и даље испод просека ЕУ од 24%). Оваквви проценти ће се вероватно повећати у будућности пошто су почела са радом нова постројења за спаљивање у Каунасу и Вилњусу. Отприлике половина комуналног отпада се третира у постројењима за механичко-биолошки третман, а затим се отпад или спаљује или шаље на депонију јер је квалитет отпада, чак и након третмана, исувише низак за секундарну употребу. Стопа рециклаже комуналног отпада показала је стабилан раст до 2018. године, али је пала на 45% и 2020. године поново је била испод просека ЕУ од 47,8%. Влада Литваније је у новембру 2021. одобрила повећање пореза на депонију на педесет евра по тони од 2023. године, претходно је била једна од најнижих стопа у ЕУ (петнаест евра).
Заштита биодиверзитета захтева веће напоре и улагања јер две трећине заштићених станишта ЕУ у Литванији има неповољан статус очувања услед притисака шумарства, пољопривреде и инвазивних страних врста.
У априлу 2015. године, литвански парламент одобрио је националну Стратегију заштите животне средине која има за циљ да идентификује приоритетне области еколошке политике, дугорочне циљеве до 2030. и визију Литваније за животну средину до 2050. године. Дугорочни циљ за природу и биодиверзитет у Стратегији се односи на успостављање заштићених подручја. Циљ је да национална заштићена подручја и Натура 2000 подручја чине 17% копнене површине и 10% морског подручја земље.
Литванија има педесет четири типа станишта и деведесет осам врста обухваћених Директивом о стаништима. Земља има популацију од осамдесет три таксона птица наведених у Анексу I Директиве о птицама.
До 2021. године 12,6% територије Литваније било је покривено мрежом Натура 2000 (просек у ЕУ 18,5%) са посебним заштићеним подручјима класификованим према Директиви о птицама, која покривају 8,5% (просек ЕУ 12,8%), а локације од значаја за заједницу према Директиви о стаништима покривају 10% територије Литваније (просек ЕУ 14,2%).
Најновија процена локација од значаја за заједницу открива да постоје недостаци у означавању. Како би поправила ове недостатке, Комисија је у мају 2018. године предузела правне мере када је Литванији послала званично обавештење у складу са чланом 258 Уговора о функционисању Европске уније. Од тада, Литванија је одредила неколико нових локација и обавезала се да ће завршити процес означавања до краја 2022. Комисија помно прати напредак који је постигнут у правцу усклађивања.
Рок од шест година одређен Директивом о стаништима за одређивање локација од значаја за заједницу као и успостављање одговарајућих циљева и мера очувања, истекао је за 406 локација у Литванији. Ипак, 243 локације још увек нису означене. Поред тога, Литванија није успела да постави довољно детаљне и квантификоване циљеве очувања специфичних за локацију и уведе неопходне мере очувања за свих 406 локација. Штавише, квалитет постављених циљева и мера је недовољан. Из тог разлога, Комисија је послала Литванији писмо званичног обавештења у складу са чланом 258 Уговора о функционисању Европске уније у фебруару 2021. године. Као одговор, Литванија се обавезала да ће отклонити идентификоване недостатке.
Литванија тренутно спроводи LIFE интегрисани пројекат „Оптимизација управљања мрежом Натура 2000 у Литванији“. Пројекат, у који ће до 2027. године бити уложено 17,2 милиона евра, покренут је 2018. године. Подстицаће развој мреже Натура 2000 у земљи, промовисати еколошки прихватљиву пољопривреду и одрживо коришћење шума у Натура 2000 локацијама и подићи свест јавности о еколошким питањима. Између осталих иницијатива, интегрисани пројекат LIFE укључује агро-еколошке мере засноване на резултатима за очување и заштиту природних ливада богатих врстама.
Квалитет ваздуха у Литванији је генерално добар са неким изузецима. Најновије доступне годишње процене Европске агенције за животну средину указују на око две и по хиљаде превремених смрти које се могу приписати концентрацији финих честица и деведесет преурањених смрти захваљујући концентрацији озона.
Емисије кључних загађивача ваздуха значајно су смањене у Литванији последњих година. Према последњим пројекцијама, у складу са чланом 10 Директиве о националним обавезама за смањење емисија, Литванија очекује да ће испунити обавезе смањења емисија за CО2 и ПМ2.5 за период 2020–2029. и за СО2, NH3 и ПМ2.5 након 2030. године. Међутим, према пројекцијама, неће испунити своје обавезе за смањење емисија за период 2020–2029. за NOx, неметанска испарљива органска једињења (NMVOCs), NH3, нити обавезе за смањење емисија за NOx и NMVOC за период након 2030. године. Најновији подаци показују да је Литванија 2020. године испунила своје обавезе о смањењу емисија за СО2 и ПМ2.5, али не и обавезе о смањењу емисија за NOx, NVMOC и NH3.
Литванија је поднела свој национални програм контроле загађења ваздуха 2. јуна 2019. године. За 2020. годину нису регистрована прекорачења изнад граничних вредности утврђених Директивом о квалитету амбијенталног ваздуха. Међутим, за две зоне квалитета ваздуха нису испуњене циљне вредности концентрације озона.
Извештај из 2020. открива да у Литванији 51,9% свих површинских водних тела има добар еколошки статус, а 99% има добар хемијски статус (0,1% непознат). За подземне воде, 100% постиже и добар хемијски и квантитативни статус. Током последње деценије, Литванија је постигла смањење од 72,4% у ослобађању тешких метала као што су кадмијум, жива, никл и олово у води, и смањење за 86,4% укупног ослобађања органског угљеника.
Квалитет воде за пиће у Литванији није наведен као подручје забринутости. У 2020. години, од сто двадесет литванских вода за купање, 85,8% било је одличног квалитета.
Нажалост, Литванија није доставила информације о испуштању азота из пољопривреде у водену средину за период 2016–2019. Литванија има добро развијену мрежу станица за праћење. Квалитет подземних вода је добар, међутим, многе станице за праћење подземних вода откривају тренд раста. Утврђено је да је велики број површинских вода еутрофан. Еутрофикација утиче и на унутрашње и на морске воде (Балтичко море). Министри пољопривреде, рибарства и животне средине земаља чланица балтичког басена одговорили су на веома акутни проблем еутрофикације који погађа 97% Балтичког мора, када су се састали на „Балтичкој конференцији“ 28. септембра 2020. године. У заједничкој политичкој декларацији, они су се обавезали да ће појачати напоре да се осигура добар статус животне средине за Балтичко море смањењем кључних притисака, посебно оних који врше хранљиве материје.
Литванија је током година наишла на неколико потешкоћа у испуњавању својих обавеза према Директиви о пречишћавању градских отпадних вода (УВВТД). Према последњим доступним подацима, укупна стопа усклађености у Литванији је 99%, што је знатно више од просека ЕУ од 76% колико је забележено 2018. године. Литванија је испунила свој циљ за сакупљање, биолошки третман и биолошки третман азотом из градских отпадних вода и уклањање фосфора.
Упркос сталном побољшању усклађености током година, за шта је финансирање ЕУ било фундаментално, имплементација УВВТ Директиве још увек није потпуна. Литванија предузима кораке за решавање проблема у вези са коришћењем појединачних и других одговарајућих система широм земље и треба да провери усклађеност сада реконструисаног постројења за пречишћавање градских отпадних вода у једној агломерацији (Kėdainiai).
Литванија има интегрисани Национални енергетски и климатски план за период 2021–2030. Литванија је у обавези да постигне климатску неутралност у складу са општим циљем ЕУ. Њен национални циљ је да постане климатски неутрална до 2050. године.
Литванија је 2012. усвојила Стратегију за националну политику управљања климом 2013–2050. Ово је интегрисана Стратегија која покрива и прилагођавање климатским променама и њихово ублажавање. У циљу ажурирања политике климатских промена за период након 2020. године, 2021. године усвојена је национална агенда управљања климатским променама која замењује претходну стратегију из 2012. године. Агенда поставља циљеве за ублажавање климатских промена и прилагођавање – краткорочно (до 2030.), средњорочно (до 2040.) и дугорочно (до 2050. године). Циљеви агенде су: (а) формирање дугорочне визије за политику управљања климатским променама Литваније како би се постигла климатска неутралност до 2050. године; (б) да се осигура да су привреда и екосистеми Литваније отпорни на промене изазване климатским променама и да се, кроз одрживо финансирање и инвестиције, развије конкурентна, ниско-карбонска економија и створе нова зелена радна места; (в) имплементирати еко-иновативне технологије, повећати ефикасност производње и потрошње енергије и коришћење обновљивих извора енергије у свим секторима привреде земље (енергетика, индустрија, саобраћај, пољопривреда итд.).
У свом Плану за опоравак и отпорност (РРП), Литванија додељује 37,8% средстава за климатске циљеве и наводи кључне реформе и инвестиције за даљи прелазак на одрживију економију са ниском емисијом угљеника и отпорнију климу, укључујући обновљиву енергију, одрживи транспорт и реновирање зграда.
Литванија је смањила своје емисије гасова са ефектом стаклене баште за 58% између 1990. и 2020. године, што је знатно више од просека ЕУ.
Очекује се да ће средства ЕУ значајно допринети имплементацији еколошких стандарда ЕУ. Литванија би требало да добије преко 2,2 милијарде евра из свог РРП-а (2021–2026) и близу шест милијарди евра из кохезионе политике (2021–2027). Део овог финансирања биће усмерен на подршку годишњим потребама Литваније за улагања у животну средину, за које се процењује да износе најмање 1,68% БДП-а земље, што указује на потенцијални финансијски јаз од преко 0,5% БДП-а.
Чак и са предстојећим повећањем у 2023. години, порез на депоније у Литванији остаје међу најнижим у ЕУ, док су издвајања за субвенције за фосилна горива изнад просека ЕУ. У исто време, јаз у инвестицијама у животну средину од око 0,8% БДП-а мора се решити фокусирањем на три главна приоритета имплементације животне средине у земљи: побољшање циркуларности литванске привреде, заштита и обнављање њене природе и смањење загађења.
Остави коментар