Свечеченски народни сабор – први део

Аутор: Предраг Рајић, политички аналитичар

Дана 23. новембра 1990. године у Грозном је одржан Свечеченски народни сабор.

Сабор је потрајао два дана и на њему је формиран Извршни одбор Свечеченског народног сабора. Циљ Сабора је био да обједини све чеченске политичке снаге и кланове и креира јединствен став спрам националног питања и кризе у којој се СССР налазио. За лидера је изабран Џохар Дудајев, ваздухопловни генерал, а за његовог заменика Лечи Умхаев.

Дудајев је убрзо надвладао Умхаева, преузео извршна овлашћења и де факто, а потом и де јуре развластио свог заменика. Суштина сукоба два лица је била идеолошког карактера.

Дудајев је био присталица чеченске сепарације, чак и по цену оружаног сукоба, док је Умхаев био нешто умеренијих ставова. Дудајев је подршку за свој став нашао како код чеченских националиста, тако и међу исламистима. Ова интерна чеченска подела је у многоме одредила ток ратова деведесетих година прошлог века, ослабила сепаратистички покрет, ујединила руску јавност, довела до дубоких подела у чеченском друштву и о њој ће више речи бити у наставку.

На овом месту је важно истаћи чињеницу да је Дудајев желео да буде перципиран као свечеченски ујединитељ, онај који ће општи циљ успети да стави изнад интерних подела и оличи их у себи.

Претпоставља се да је Џохар Дудајев рођен 1944. године јер тачан датум његовог рођења није поуздано утврђен. Током депортације његове породице, као и других сународника у централну Азију (Казахстан), готово сви његови лични подаци су изгубљени, а Муса и Рабија Дудајев нису били сигурни у датум рођења сваког свог детета, с обзиром на чињеницу да је Џохар најмлађе, 13 дете породице Дудајев.

Противници Џохара Дудајева су неретко наводили како је Муса Дудајев, био сарадник НКВД, те да је породица Дудајев због тога имала привилегован положај у Казахстану. Поједини теоретичари завере су ишли тако далеко да су тврдили како је његова породица заправо била поштеђена прогона и депортације. Дудајев је рођен у месту које се данас налази на самој граници Чеченије и Ингушетије.

У овој области су и у време његовог рођења, поред Чечена живели и Ингуши, као и малобројни потомци Карабулакија. Заправо, породица Дудајев, која потиче из кавкаског клана Цечој, деценијама је била бројнија у Ингушетији, него у Чеченији. Сам клан Цечој се дели како на чеченске, тако и на ингушке некхове (фамилије).

Узрок овом степену међуповезаности је вероватно карабулакијско порекло клана Цечој. Угледни чеченски историчар Шарпудин Ахмадов је у свом капиталном делу Чеченија и Ингушетија у 18. и на почетку 19. века навео следеће податке о пореклу клана из ког потиче и фамилија Дудајев.

У складу са документарним изворима, седамдесетих и осамдесетих година 18. века, популација Карабулакија се сместила уз средњи ток река Аси и Фортанги и формирала на основу уједињења великих и утицајних карабулакијских кланова – Цечој, Мержој и Орстхој. Чеченски идентитет фамилије Дудајев ипак није упитан, као ни лични осећаји Џохара Дудајева у том смислу.

Ипак, припадност клану Цечој, који је као и други карабулакијски кланови тешко пострадао током руске „Пацификације Кавказа”, а потом свој идентитет нашао удружујући се са чеченским и ингушким клановима (отуда велики број Дудајевих и у Ингушетији) или одласком у Дагестан, нам може указати и на корен дубоке нити политичке русофобије у овој фамилији и клану, што је сасвим извесно утицало и на даљи развој будућег лидера чеченског сепаратизма. Мајка Џохара Дудајева потиче из једног од најбројнијих чеченских кланова Нашхој, што му је омогућило политичку препознатљивост и виши степен проходности у каснијим годинама.

Његова породица је била под снажним утицајем учења кадиријског суфизма у интерпретацији чеченског учењака Хаџи Вис Загијева, што је утицало и на Дудајевљев однос према сунитском исламу, упркос секуларном образовању и каријери у совјетској армији.

Дудајев је остварио ретко успешну војничку каријеру. Са високим оценама, а често и пре рока, окончавао је своје обавезе и након свега 15 година активне војне службе досегао је звање генерал-мајора авијације. Дудајев је пилотирао тешким бомбардерима, био на челу ваздухопловне базе у Естонији и учествовао у Авганистанском рату.

Иако је сам Дудајев одрицао своје учешће у овом оружаном сукобу, армијска документа указују на његово дејствовање 1988. године у областима западног Авганистана, када је управљао бомбардером Тупољев 22М3. Дужност пилота је у свакој армији веома одговорна и у озбиљним оружаним формацијама се никада не препушта непоузданим појединцима.

Стога је занимљиво сагледати и цитат Војне обавештајне службе СССР о Дудајеву, приликом креирања његовог психолошког профила: веома емотиван, темпераментан, високоморалан, пристојан, убеђени комуниста. Но, Дудајев је врло брзо након избијања совјетске кризе показао своја истинска, политичка убеђења.

Дудајев, који је био одлично позициониран у совјетској номенклатури, на ког су и у новој (Јељциновој) и у старој (Горбачовљевој) власти гледали као на угледну и утицајну фигуру која може бити од користи у увек ратоборној Чеченији, заузео је сепаратистички став.

Оставио је све привилегије статуса изграђеног у једном систему и вратио се у Чеченију у којој је заузео тврду позицију, у почетку вешто балансирајући међу скептицима, националистима и исламистима, креирајући ситуацију која ће обележити сверуску политику у последњој деценији прошлог века.

Будући на позицији командира ваздухопловне области Совјетске армије у Естонији, током велике литванске кризе и оружаног конфликта након проглашења независности ове републике, Дудајев је забранио ваздухопловне акције Совјетских оружаних снага у Естонији.

Занимљиво, приликом једне од визита Бориса Јељцина који је био отворени заговорник естонске независности од СССР, управо је Дудајев пружио заштиту и логистичку подршку руском председнику. Тада на истој, Борис и Џохар ће се веома брзо наћи на супротним странама.

Дудајев је и у време руско-чеченских ратова био радо виђено лице у естонским медијима, а у градовима ове балтичке државе и данас се налазе њему посвећене спомен плоче, монументи, као и улице које носе име овог совјетског генерала. Дудајевљева политичка каријера у Чеченији се кретала стреловито.