ЗАСТУПЉЕНОСТ КЊИЖЕВНИЦА У НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА И ЧИТАНКАМА ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

Аутор: мср Владимир Папић

Распад СФРЈ и растакање српскохрватског језичког савеза у четири блиска и паралелна језичка и књижевна универзума, умногоме је утицао на формирање свести о књижевном канону. Потреба да се подручје наставе књижевности сведе на класике светске и класична и савремена дела засебних националних књижевности, довео је до тога да маргиналне локалне књижевне појаве постају центар наставног интересовања, док важне фигуре књижевности других јужнословенских народа „преко ноћи” нестану из програма и уџбеника (в. Папић 2022). Ипак, позиција ауторки у програмима матерњег језика и књижевности сваког појединачног народа показује да су оне још увек на маргини и када су њихова дела врхунска естетска достигнућа, некада и успешнија од оних, програмом прописаних, дела мушких аутора унутар исте наставне области. Родна сензитивност у настави књижевности стога доминантно бива презентована кроз анализу женских ликова и њихове позиције у друштву у делима мушких аутора, а не кроз књижевна дела самих ауторки.

Реформа наставних планова и програма за основне и средње школе у Црној Гори извршена је у периоду од 2000. до 2009. године. Први гимназијски програми за наставу Матерњег језика и књижевности објављени су 2005. године (Program 2005), затим Црногорског језика и књижевности 2011, а актуелни програм за Црногорски – српски, босански, хрватски језик и књижевност 2020. године (Program 2020). Иако се о жени унутар програма и уџбеника из ЦСБХ језика и књижевности говори од „Легенде о Владимиру и Косари” и „Тестамента” Ђурђа Црнојевића до литерарне обраде проживљеног развода у роману Приватна галерија Балше Брковића, женском ауторству припада незнатна позиција у њиховим оквирима.

Упркос томе што је простор културне и академске заједнице у Црној Гори скученији него у осталим бившим југословенским републикама, црногорске издавачке куће велику пажњу посвећују савременој књижевној продукцији, у којој ствара све већи број жена. Поред ЦИД-ове теоријске едиције Фемина, треба истаћи издавачке куће Нова књига Подгорица и ОКФ Цетиње, у чијим издањима је заступљен велики број савремених ауторки са подручја Црне Горе. У едицији Сфинга подгоричке Нове књиге објављена су, између осталих, дела Ксеније Поповић (Дјечак из воде и Успаванка за Вука Ничијег), Виде Огњеновић (Кућа мртвих мириса), Славице Перовић (Life Lift, Бетон блуз и Нова Нора), Лене Рут Стефановић (Шћер онога без ђеце), као и драме Наташе Нелевић, док су у едицији Ретровизор штампане драме Радмиле Војводић, као и антологија драмских текстова у Црној Гори од 1994. до 2005. Драмски транзит, у коју је приређивачица Наташа Нелевић уврстила драме Јегоров пут Виде Огњеновић и Montenegro Blues Радмиле Војводић. Издавачка кућа ОКФ Цетиње је, поред дела ауторки попут Босиљке Пушић, Драгане Кршенковић Брковић и Драгане Трипковић, објавила антологију Црногорске поетесе у којој је Богић Ракочевић представио женску поезију на тлу Црне Горе од Јелене Балшић до ауторки рођених на самом крају ХХ века. И у едицији Нова Луча (ФЦЈК и Завод за уџбенике Подгорица) тежило се презентовању дела ауторки пореклом из Црне Горе, међу којима се нашао и роман Пада Авала Биљане Јовановић. Посебну пажњу у регионалним књижевним круговима привукло је и прозно стваралаштво Јасенке Лаловић, чија је трилогија Брда од пелина доживела велику популарност и у Србији, у издању београдске Лагуне.

У самим наставним програмима и читанкама намењеним настави матерњег, односно ЦСБХ језика и књижевности на средњем нивоу образовања, за ауторке није било превише места. У првом разреду гимназије тумаче се 73 дела 53 аутора, међу којима су само два књижевна текста чије су ауторке жене – Одговор свом духовном учитељу Никону Јелене Балшић и Химна Афродити старогрчке песникиње Сапфо. У другом разреду се као изборно дело забавне књижевности нуди роман Ми деца са станице ЗОО Кристијане Ф., дело једине ауторке поред 42 мушкарца. У трећем разреду се тумаче одломци из дела Његошу, књига дубоке оданости Исидоре Секулићи и збирка Тражим помиловање Десанке Максимовић, док у наставни програм за четврти разред гимназије није уврштена ниједна жена.

У уџбеницима ЦСБХ језика и књижевности за гимназију (Čogurić i dr. 2017) налази  се  и  текст  Јефимијине Похвале  Светом  кнезу  Лазару,  као  пример средњовековне књижевности на тлу Србије, коју актуелни програм у потпуности изоставља. У уџбеницима  Матерњег  језика  и  књижевности  за  први  разред (Јелушић –  Бечановић 2007)  присутна  су  дела  Сапфо  („Љубавна  ватра”),  Јелене  Балшић,  Јефимије,  али  и римске песникиње Сулпиције („Венера је испунила обећање”), која није заступљена ни у једном другом уџбенику, нити наставном програму у региону. У Читанци за трећи разред гимназије (Raičević  i  dr.  2015) налази  се  и одељак Кратка  антологија  модерног  пјесништва,  у  који  су  уврштене  песме  Ане Ахматове  и  Марине  Цветајеве, док  су у сродни  одељак  читанке  за  матерњи  језик (Павловић – Јелушић  2008)  уврштене  песме  ових двеју ауторки,  као  и  Габријеле Мистрал и Едне Сен Винсент Милеј.

Ситуација у предметним програмима за основне школе је другачија, те се из те перспективе чини да у Црној Гори цвета књижевност за децу. Насупрот недостатку савремених ауторки у средњошколским програмима, у основној школи се тумаче дела Ђорђине Радивојевић, Благе Журић, Драгане Кршенковић Брковић, Босиљке Пушић и других класичних и савремених ауторки књижевности за децу у оквирима светске и јужнословенских књижевности. Из овога можемо закључити да је канонизација ауторки знатно лакша у оквирима дечје књижевности, док према њима постоји отклон у званичним књижевним токовима.

Иако сви програми прописују феминистичку критику као део теоријске наставе књижевности у четвртом разреду гимназије, њој је посвећена пажња само у теоријском делу читанке за Матерњи језик и књижевност (Jelušić – Pavlović 2010). Поред теоријских поставки о феминизму, његовим таласима и могућностима које пружа феминистичка критика, наведена су дела која се могу читати у овом кључу: од Софоклове Антигоне и Шекспировог Хамлета, до дела Добрице Ћосића, Александра Тишме и Десанке Максимовић. У речничкој одредници „Књижевност у покрету”, међу делима црногорских писаца наведено је само једно чији је аутор жена – збирка приповедака Ватра у Александрији Драгане Кршенковић Брковић.

Уџбеници за гимназију који настају према програму важећем од 2011. године (Vojinović i dr. 2017), не садрже многа дела аутора светске и српске књижевности која су била уврштена у читанке за матерњи језик. Тако је Читанка за четврти разред гимназије по програму Матерњег језика и књижевности дупло обимнија од оне написане према програму из 2011. године и подељена у три целине конципиране по угледу на речник – сама књижевна дела уврштена су према абецедном реду презимена аутора, након њих следе речник савремених књижевних теорија и преглед есејистичких текстова. У овој читанци налазе се текстови Матије Бећковића, Добрице Ћосића, Вилијема Фокнера, Ф. М. Достојевског, Бранка Миљковића, Милорада Павића, Миодрага Павловића и Александра Тишме, који се неће појављивати у уџбенику из 2011. године. Уместо њих је пажња посвећена делима црногорских аутора с почетка ХХI века – Љубомира Ђурковића, Андреја Николаидиса, Драгана Радуловића, Огњена Спахића и Балше Брковића, међу којима нема имена ни дела ниједне ауторке, док се у теоријске и идеолошке поставке црногорске књижевности у покрету савршено уклапају њихова остварења: на пример, део програма је могла постати Успаванка за Вука Ничијег Ксеније Поповић, роман завидне уметничке вредности у постјугословенским оквирима, који умногоме надмашује квалитет програмом прописаних књижевних текстова ХХI века.

Иако је у наставним програмима за гимназије и средње стручне школе у Црној Гори број ауторки незавидан (око 3,5% и то искључиво у изборном делу програма), приметни су позитивни трендови које налазимо у првим уџбеницима књижевности за средње стручне школе штампаним у Црној Гори. У овом тренутку су објављене читанке за први (Kalezić Radonjić i dr. 2020), други (Kalezić Radonjić i dr. 2021) и трећи разред (Kalezić Radonjić i dr. 2023) у којима се одустаје од наметања две нове графеме и ијекавског јотовања (што је карактеристика уџбеника за основне школе и гимназије), а број текстова надмашује гимназијске уџбенике и сам предметни програм – у њима можемо пронаћи дела Александра Гениса, Јосифа Бродског, Николе Куна, Душана Ковачевића, Зуке Џумхура, Румија, Торквата Таса, Волтера, Блејка, Леопардија, Поа, Халеда Хосеинија, Мака Диздара, али и песму „Мржња” Виславе Шимборске.

Ове читанке су обимније од гимназијских и у њима је посвећена знатно већа пажња најважнијим делима која се читају током школске године – Његошевом спеву Горски вијенац у другом и Андрићевом роману На Дрини ћуприја у трећем разреду. Тако тумачење Његошевог најпознатијег дела обухвата и потпоглавље читанке за други разред, названо Пјесници Његошу, у које је уврштена и песма „Зубља Његошева да светли са Ловћена” Исидоре Секулић. Читанка за трећи разред средњих стручних школа нуди преглед модерне и авангардне светске и јужнословенских књижевности, док њен интегрални део чини и додатак у виду поглавља Нулта величина: мала антологија модерног женског пјесништва, у које су уврштена поетска дела ауторки с краја ХIX и почетка ХХ века. Симболичан увод представља „Слово о песникињи” Радмиле Лазић, за којим следе песме Марије Крисинске („Симфонија у сивом”), Јелене Ј. Димитријевић („Чекање”), Елзе Ласкер Шилер („Али твоје обрве су непогоде”), Иване Брлић Мажуранић („Сутон”), Ејми Лоуел („Средње године”), Чиу Чин („Промишљања”), Акико Јосано („Боли порођајне”), Данице Марковић („Galium verum III”), Вирџиније Вулф („Таласи”), Анђелије Л. Лазаревић („Меланхолија”), Меријен Мур („Талисман”), Ане Ахматове („Песма последњег сусрета”), Габријел Мистрал („Одсутност”), Јелене Спиридоновић Савић („Жена”), Нели Закс („Ви посматрачи”), Анице Савић Ребац („Сафијска ода”), Алфонсине Сторни („Глас”), Марине Цветајеве („Са архангелске висине седла”), Хуане де Ибарбуру („Лето”), Јелисавете Багрјане („Нико те није заменио”), Јованке Хрваћанин („Пјесме невиђеном – Х”) и Милене Павловић Барили („Спалићемо месец”).

ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ:

1. Vojinović, V., Vojinović, S., Vuković, A. (2017). Čitanka za četvrti razred gimnazije. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
2. Јелушић, Б., Бечановић, Т. (2007). Читанка за први разред гимназије: II дио. Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства.
3. Jelušić, B., Pavlović, M. (2010). Čitanka za četvrti razred opšte gimnazije. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
4. Kalezić Radonjić, S., Jovetić Koprivica, S. Čečović, R. (2020). Čitanka s elementima teorije književnosti za prvi razred srednjih stručnih škola (I i II dio). Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
5. Kalezić Radonjić, S., Jovetić Koprivica, S. Čečović, R. (2021). Čitanka za drugi razred srednjih stručnih škola. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
6. Kalezić Radonjić, S., Jovetić Koprivica, S. Minić, M. (2023). Čitanka za treći razred srednjih stručnih škola. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
7. Павловић, М., Јелушић, Б. (2008). Читанка за трећи разред опште гимназије. Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства.
8. Папић, В. (2022). Канон српске књижевности у регионалним наставним програмима и уџбеницима за средње школе. ИнтерКулт 2021: 259–274.
9. Program (2005). Maternji jezik i književnost: srpski, crnogorski, bošnjački i hrvatski jezik i književnost I, II, III i IV razred opšte gimnazije. Podgorica: Zavod za školstvo.
10. Program (2020). Predmetni program Crnogorski – srpski, bosanski, hrvatski jezik i književnost: I, II, III i IV razred opšte gimnazije. Podgorica: Zavod za školstvo.
11. Raičević, A., Karadžić, J., Čogurić, D., Čogurić, A. (2015). Čitanka za treći razred gimnazije. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
12. Čogurić, A., Vukotić, M., Deletić Milačić, A. (2017). Čitanka za prvi razred gimnazije. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.