Аутор: Жељко Ињац, новинар
Промена естаблишмента у САД, поновним доласком на власт Доналда Трампа донеће одређене геополитичке, економске, културне и другe изазовe за Србију. Са новом Трамповом администрацијом односи ће бити сложени, али и са новим могућностима за које је потребно бити спреман и искористити их. Уз прагматичан приступ и способност да балансира између великих сила, Србија би могла искористити нове околности да ојача своју позицију у региону, али и да заштити своје стратешке интересе. Кључни успех Србије био би у балансирању између сарадње с Русијом и Кином и одржавања добрих односа с Трамповом администрацијом.
Политичке импликације Трампове администрације на Србију и Косово
Трампов приступ спољној политици, заснован на прагматизму и склоности ка „диловима”, представља значајан отклон од традиционалног идеолошког оквира који је карактерисао претходне америчке администрације. На Западном Балкану, овакав приступ оставио је дубок траг, нарочито у контексту односа политичког Запада према Србији, а у вези Косова и Метохије. Основна карактеристика Трампове политике била је мањa усредсређеност на једностране захтеве, попут потпуног признања Косова од стране Србије, а више на економске теме и компромисна решења. Мада последњи договор који је постигнут између Србије и Израела посредством Трампа до данас није јасан ни Србији ни Израелу, јер је Трам у претходном мандату тражио да Израел призна КиМ у замену да Србија призна Јерусалим као главни град Израела. Све до тог „чувеног” дила, Израел је одбијао да призна Ким, упркос томе што је Србија у време председниковања Томислава Николића признала Палестину.
Ипак Трампов приступ проблему КиМ у његовом претходном мандату огледао се у смањеном притиску на Србију у погледу статуса Косова. За разлику од претходних администрација, које су често инсистирале на усклађивању спољне политике Србије са западним идеолошким ставовима, Трампова политика је ретко условљавала економску помоћ или политичку подршку реформама које су се директно тицале признања Косова. Уместо тога, Вашингтонски споразум из 2020. године истакнут је као пример новог приступа, фокусирајући се на економске мере као што су инфраструктурни пројекти и слободна трговина. Оваква оријентација омогућила је Србији већи маневарски простор у преговорима, док је питање статуса Косова остало релативно маргинализовано.
Поред тога, Трампова администрација отворила је могућност за компромисна решења. Разматрање опција попут аутономије за српске заједнице на Косову, или чак поделе територије представљало је потенцијално прихватљиве исходе у оквиру прагматичног приступа Трампове администрације. Иако је питање Косова за Американце, без обзира на то ко врши власт, завршено питање, Трампов прагматичан приступ омогућио је више простора за преговоре који би укључивали обе стране. Као део ширег геополитичког ангажмана, Трампова администрација је могла настојати да постигне брзо решење, представљајући га као сопствени дипломатски успех, нарочито у контексту конкуренције са Европском унијом.
Истовремено, Србија је под Трампом имала прилику да ојача билатералне односе са САД, нарочито кроз фокус на економску сарадњу и стратешке пројекте. У оквиру ширег америчког интереса за смањење руског утицаја у Европи, САД су подржале енергетске иницијативе усмерене на повећање енергетске независности Србије, или у преводу на српски веће енергетске зависности од Америке. Такве идеје су подразумевале изградњу гасовода који заобилази Русију, или улагања у обновљиве изворе енергије. Овај период такође је био обележен смањеним утицајем невладиних организација које се баве људским правима, наметањем лево-либералне идеологије и ЛГБТ питањима, што је српским властима омогућило више простора на фокусирање на сопствене приоритете.
На глобалном нивоу, амерички приступ Косову под Трампом био је више утемељен на економским и геополитичким интересима него на идеолошком инсистирању на независности. Овај приступ подразумевао је смањен притисак на Србију за признање Косова уколико то није било у директном интересу САД, као и мање ангажовање у региону, осим када је било повезано са америчким економским или војним пројектима. Додатно, маргинализација улоге Европске уније у преговорима била је још једна карактеристика Трампове администрације. Америчко посредовање постало је доминантно, потискујући ЕУ у споредну улогу и смањујући њену способност да утиче на регион.
Трампова администрација усвојила је приступ који наглашава економске и политичке компромисе уместо идеолошких притисака. Ово је омогућило Србији да повећа свој маневарски простор у преговорима о Косову, али је истовремено поставило већи терет одговорности на српске власти да искористе ову прилику за јачање свог међународног положаја и националних интереса. Уколико би се овакав приступ наставио у другом мандату Трампове администрације, регионална стабилност би у великој мери зависила од способности Србије да се ослони на Америку, односно да нађе заједничке интересе са Америком и уз америчко посредовање наметне своје стратешке интересе региону.
Економске импликације Трампове администрације на Србију и регион
Трампова спољна политика, у претходном мандату, према Западном Балкану одликовала се прагматизмом и економским фокусом, што је представљало значајно одступање од традиционалног идеолошког приступа претходних администрација. Такав модел политике могао би имати дубоке и дугорочне ефекте на регионалне односе, посебно у контексту Србије и региона.
Један од кључних елемената Трампове политике био је нагласак на економску нормализацију. У складу са тим, Вашингтонски споразум из 2020. године издвојио се као значајан пример усредсређености на инфраструктурне пројекте. Подршка овим иницијативама могла би се наставити уколико власт у Србији успостави добре односе са Трамповом долазећом администрацијом, уз веће укључивање приватних америчких компанија у регионалне инфраструктурне пројекте. Такође, значајан део пажње био би усмерен на алтернативне енергетске коридоре, са циљем смањења зависности региона од руског гаса и уопште од руских енергената, без чега реално нема озбиљних разговора са Американцима. То би укључивало могућност изградње терминала за течни природни гас у Јадранском мору и нових гасоводних коридора који би Србију повезали са изворима енергије из ЕУ и Блиског истока. Поред тога, улагање у обновљиве изворе енергије, као што су соларна и ветроенергија, могло би бити додатно подстакнуто, у складу са глобалним трендовима и америчким интересима.
Фокус на економску сарадњу представљао би и алтернативу традиционалним политичким притисцима. Уместо инсистирања на политичком решењу односа Србије и Косова, очекивало би се да се акценат стави на питања трговине, слободног кретања људи и робе, као и уклањање административних препрека за пословање. Америчке компаније могле би бити подстакнуте, као што је то и био Трампов план у претходном мандату, да улажу у регион, чиме би се економски раст користио као алат за подстицање политичке везаности за САД. Поред тога, Србија би могла имати користи од олакшане трговине са САД, укључујући могућност споразума о укидању царина за кључне производе.
Уз економске иницијативе, Трампова администрација ће сигурно ићи на изазивање промена у односима Србије и Европске уније. Његов критички став према ЕУ као економском конкуренту директно ће утицати на позицију Србије. У таквим условима, Србија би имала прилику да искористи слабљење ЕУ за успостављање директнијих односа с појединачним чланицама, нарочито са земљама попут Мађарске и Италије, које су склоне прагматичном приступу. Мађарска, у оквиру Вишеградске групе, има потенцијал да подржи економске иницијативе и смањи политичке притиске на Србију, док би Италија, као важан трговински партнер, могла играти значајну улогу у подршци регионалним пројектима.
Директна економска сарадња Србије и САД има потенцијал да се прошири. Повећање извоза српских производа на америчко тржиште и привлачење америчких инвестиција, посебно у области високих технологија и информационих технологија, представљали би значајну прилику за Србију. Међутим, овај модел сарадње доноси и изазове. Примера ради, Трампова политика обуздавања Кине сигурно ће довести до притисака на Србију да ограничи своје односе са кинеским инвеститорима, што поново доводи Србију у незгодну позицију. Веће ослањање на САД могло би смањити простор за независну економску политику Србије. У области енергетике, подршка обновљивим изворима енергије могла би бити дугорочно корисна, али би краткорочни изазови, попут транзиције и модернизације инфраструктуре, представљали економски терет.
Трампов повратак на власт сигурно ће донети значајне економске импликације за Србију, посебно у областима енергетике, инфраструктуре и трговине. Међутим, Србија ће морати пажљиво балансирати своје односе са великим силама, укључујући САД, Европску унију, Русију и Кину, како би искористила нове економске могућности, а да притом избегне потенцијалне изазове и замке. Од успеха у овом балансирању зависиће судбина Србије. Треба знати код кога су најјаче карте и правилно се поставити у новим геополитичким превирањима. Србија је до сада скупо плаћала погрешне процене, исхитрене политичке одлуке и инаћење великим силама.
Културне и социополитичке импликације Трампове администрације на Србију
Трампова администрација мења досадашњи наратив у Америци, али има настојање и да то учини и у остатку света, то ће се сасвим сигурно одразити на културни и социополитички пејзаж Србије. Њен прагматичан приступ и мања посвећеност подршци глобалистичким агендама променили би улогу невладиних организација (НВО), док би друштвени дискурс постао више усмерен на економска и национална питања.
Слабљење утицаја НВО сектора
Невладине организације, које су традиционално уживале подршку западних влада у промоцији лево-либералних вредности као што су људска права, родна равноправност и ЛГБТ и џендер идеологија, биће значајно погођене смањењем финансијске и логистичке подршке из САД. Трампова администрација, која се током првог мандата дистанцирала од промоције „глобалистичких” агенди, дефинитивно ће смањити ресурсе усмерене на лево-либералне пројекте. То би лако могло довести до маргинализације НВО сектора, слабљења њиховог утицаја на друштвени дискурс и померања пажње са тема као што су ЛГБТ права и сличне агенде на економске и националне интересе.
Слабљење НВО сектора омогућило би јачање конзервативних друштвених вредности. Српска православна црква и традиционалне институције добиле би доминантнију улогу у обликовању јавног живота. Наративи усмерени на очување породичних и националних вредности постали би централни у политичком и медијском простору. Истовремено, критике владајућих структура и захтеви за политичким реформама, које су често долазиле од стране НВО, биле би умањене, чиме би се смањио простор за грађанску опозицију и отворио простор за десну тј. националну опозицију, која је до сада практично таворила између власти и грађанске опозиције и била веома маргинализована.
Однос према протестима
Скоро традиционални протести у Србији, који су у прошлости представљали облик друштвеног отпора, али и притиска на власт, такође би били погођени смањењем међународне подршке. С обзиром на то да је Трампова администрација фаворизовала прагматичну сарадњу с ауторитарним властима уколико то одговара америчким интересима, покрети у Србији који организују протесте изгубили би подршку глобалних актера и медија. Без спољне подршке, њихова способност да изврше притисак на власт значајно би ослабила, а њихови захтеви за политичким променама остали би на маргинама јавног простора.
У овом контексту, покрети и странке у Србији који организују протесте би морали прилагодити своју реторику и активности. Уместо идеолошких и либералних тема, протестни дискурс би се померио ка економским питањима, као што су незапосленост и услови рада, или националним темама, што би могло привући ширу подршку у друштву. Поред тога, организатори протеста би могли покушати да се повежу са синдикалним и радничким покретима, чиме би своје активности усмерили ка решавању конкретних социјалних проблема.
Ипак, власт би, ослоњена на прагматичну политику Трампове администрације, била под мањим притиском да уважава протесте или спроводи политичке реформе. У том светлу и актуелни студентски протести би могли остати ограничени на симболичке акције, осим ако не постану део ширег друштвеног и економског покрета.
Културне и социополитичке промене које ће донети нови мандат Трампа на челу Америке значајно би утицале на улогу невладиних организација и других покрета у Србији. Маргинализација НВО сектора, уз јачање конзервативних друштвених вредности и доминацију традиционалних институција, променила би друштвени дискурс, док би студентски, еколошки и други покрети били приморани да се преоријентишу на економска, национална и социјална питања. Општа друштвена динамика све више би се одмакла од глобалних и лево-либералних вредности, усмеравајући енергију ка прагматичним, локалним темама и интересима.
Геополитички изазови за Србију
Србија се суочава са компликованим геополитичким изазовима у светлу промена које доноси нова Трампова администрација, обележена прагматичним приступом и мањим ослањањем на традиционалне идеолошке позиције Сједињених Држава. Овај приступ отвора нове могућности, али и додатне изазове у контексту односа Србије с великим силама и регионалних питања, посебно статуса Косова и Метохије.
Косово и Метохија
Под Трамповом администрацијом дошло је до одступања од безусловног америчког инсистирања на признању Косова. Уместо тога, фокус је пребачен на економску нормализацију, што је потврђено Вашингтонским споразумом из 2020. године. Овакав приступ омогућио је Србији да поново стави у први план питања заштите своје културне и верске баштине, као и да добије подршку за инфраструктурне и економске пројекте. Истовремено, отвореност за компромисна решења, укључујући специјални статус за српске општине или чак поделу територије, ојачала је преговарачку позицију Србије.
Ипак, прагматични приоритети Трампове администрације, усмерени на брзе резултате, постављају и изазове. Србија би се могла наћи под притиском да прихвати компромисе који укључују озбиљне уступке, док истовремено мора да смањи ослонац на традиционалне савезнике, попут Русије и Кине. У таквој консталацији односа Србија неће имати превише могућности за балансирање, а Трампова нова администрација би по одређеним питањима могла Србију ставити у много незгоднију позицију, него што је то чинила претходна Бајденова.
Однос са Русијом и Кином
Трампова администрација доноси одређени простор за слободнију сарадњу Србије са другим државама, али не и са Русијом и Кином. С обзиром на то да Трампова политика Русију мање перципира као егзистенцијалну претњу по интересе Сједињених Држава у поређењу са ранијим америчким администрацијама, Србија би могла наставити неки вид економске сарање с Русијом, али са доста ограниченом слободом у односу на досадашњу политику. Случај НИС-а није инцидент, него континуирана политика Америке у сузбијању руског енергетског утицаја у Европи. Истовремено, Русија је задржала кључну улогу заштитника српских интереса у Савету безбедности Уједињених нација, посебно у контексту блокирања признања Косова, због чега Србија не може тек тако да се одрекне пријатељства са Русијом.
Међутим, изазови су се појавили у области енергетике, где САД настоје да Србију усмере ка алтернативним изворима енергије и смањењу зависности од Русије. У том контексту, Србија би морала да балансира између одржавања традиционалних односа с Москвом и задовољавања америчких интереса.
Односи Србије са Кином, који су се развијали кроз иницијативу „Појас и пут” и инвестиције у инфраструктуру и технологију, били су под значајним утицајем Трампове политике усмерене на обуздавање кинеског утицаја. Амерички захтеви за ограничавање кинеских пројеката, као што су 5G мреже и Huawei, поставили су Србију у деликатан положај између два глобална економска гиганта. Иако Србија настоји да одржи добре односе с Кином, притисци из Вашингтона ће сигурно ограничити обим сарадње, посебно у стратешким секторима.
Изазови у балансирању између великих сила
Србија се нашла у позицији да мора пажљиво балансирати између традиционалних савезника, као што су Русија и Кина, и нових околности које ће диктирати Трампова нова администрација. Зависност од руских енергената и кинеских инвестиција представљала је значајан фактор економског развоја, али и потенцијалну препреку за ближе односе са Сједињеним Државама. Одржавање политичке и војне неутралности, као један од стубова српске спољне политике, постало је још изазовније у условима глобалних геополитичких трвења. Ипак Србија мора по сваку цену остати војно неутрална јер предстојеће геополитичке промене неће бити наклоњене малим нацијама, поготово европским.
Геополитички изазови за Србију у ери Трампове владавине донеће Србији истовремено и велике ризике и велике могућности. Прагматични приступ Сједињених Држава под Трампом може омогућити Србији више маневарског простора у преговорима око Косова и учвршћивању своје улоге у региону. Ипак, потреба за балансирањем односа са Русијом, Кином и САД захтева изузетну дипломатску вештину. Успех Србије зависи од њене способности да искористи новонастале околности, заштити своје националне интересе и обезбеди стабилан развој упркос сложеним геополитичким околностима, а глобалне околности ће се све више усложњавати и с тим треба рачунати.
У шта се претвара Америка и какве ће последице донети њена нова политика?
Трампов стил управљања и спољнополитички приступ често се пореде са раним Римским царством, наглашавајући аспекте популизма, централизације моћи и империјалистичког односа према свету. Ове карактеристике донеће велике промене у геополитичким односима у свету, како на глобалну геополитику, тако и на позицију Србије у том контексту.
Политички популизам: Личност лидера изнад институција
Један од кључних аспеката Трампове политике је популистички приступ који фаворизује личну харизму и директну комуникацију са бирачком базом, заобилазећи традиционалне институције као што су Конгрес и независни медији. Овај модел, инспирисан „царском реториком”, наглашава индивидуалну способност лидера да „обнови величину” нације, често на рачун институционалних процеса. За Србију, овај приступ значи да би спољна политика Сједињених Држава могла постати непредвидива, а одлуке у великој мери зависне од личних ставова америчког председника, односно будућих америчких председника. Смањење ослонца на мултилатералне организације попут Уједињених нација промениће процесе преговора Србије са САД, отварајући више простора за билатералне договоре, али уз повећан ризик од наглих промена.
Глобална доминација и империјалне тенденције
САД под Трампом демонстрирају хегемонистички приступ који подразумева постављање правила без обавезе да их саме поштују, као што су одлуке о повлачењу из Париског споразума или одређених трговинских споразума. Империјалистички наратив, попут идеја о куповини Гренланда, истиче економске и војне интересе изнад међународних норми. За Србију, овај модел представља озбиљан изазов, посебно у погледу заштите територијалног интегритета. Пример Косова, где су САД игнорисале међународно право, указује на потенцијалну рањивост мањих држава у глобалном поретку вођеном америчким интересима. Србија би се у том контексту могла суочити са регионалним притисцима, укључујући иницијативе које угрожавају њен суверенитет, попут питања Прешевске долине. Позивање на међународно право ни до сада није Србији донело никакве промене у односу на отимање Косова и Метохије, тек са новом америчком политиком позивање на међународно право неће имати никаквог посебног значаја. За националне интересе ће бити знајачније имати добре личне односе са „императором” Америке, професионалне лобисте, заједничке енергетске пројекте, и кључно Србија би могла бити значајан партнер Вишеградске групе, која је нека врста противтеже Бриселском централизму.
Империјално ширење утицаја
Трампово „Америка на првом месту” наглашава коришћење економских санкција, трговинских споразума и војних савеза као инструмената ширења америчког утицаја. Србија би у том контексту могла постати економски зависнија од САД уколико се наметну трговински услови који би је удаљили од Европске уније, Кине и Русије.
Ослабљена демократија у глобалном контексту
Трампов стил управљања, ослоњен на централизацију моћи у рукама лидера, подржавао је ауторитарне моделе широм света, уколико су они били кооперативни са америчким интересима. У Србији, овај модел би могао довести до учвршћивања постојећих структура власти, јер би одсуство америчког притиска за „демократизацију” омогућило владајућим структурама да јачају свој положај.
Последице за Србију
Србија би се у новом геополитичком контексту суочила са бројним изазовима и могућностима. С једне стране, прагматична политика САД могла би јој омогућити већи маневарски простор у спољној политици и економску сарадњу без значајних идеолошких притисака. С друге стране, притисци на односе са Русијом и Кином могли би створити економске губитке и ограничити опције за инфраструктурни развој. Србија би морала пажљиво да балансира између нових могућности које нуди Трампова администрација и изазова који проистичу из глобалног ривалства великих сила.
У ери „америчке империје” Србија ће морати да одржава баланс између притисака великих сила и очувања сопствених интереса. Од кључног значаја биће развој флексибилне и прагматичне спољне политике, која ће омогућити очување територијалног интегритета, економски развој и стабилност у условима сложених геополитичких околности. Ова стратегија ће подразумевати интензивирање сарадње са САД, с једне стране и очувања традиционалног пријатељства са другим глобалним силама, али без већег ослањања на њих, јачање домаћих институција и позиционирање Србије као регионалног играча способног да артикулише сопствене интересе у глобалним односима.
Остави коментар