ПРОМЕНА КЛИМЕ И ГЕОПОЛИТИКА АРКТИКА

Аутор: др Растислав Стојсављевић, професор геополитике

Клима Арктика је веома специфична и важна за разумевање глобалних климатских промена. Арктик се налази на самом северу Земље и обухвата Арктички океан, као и делове Северне Америке, Европе и Азије. Клима овог региона је хладна и континентална, али са значајним сезонским и регионалним варијацијама. Климатске карактеристике Арктика имају дубок утицај на глобалну климу, укључујући температуре, временске узорке и морске струје.

Арктик се налази углавном у северном поларном региону и има изразито хладну климу. Средње температуре у Арктику су најниже на свету, а зима је дуга и изузетно хладна, са температурама које могу пасти и до -40°C и ниже. Лето је кратко, али у неким регионима може бити релативно топло, са температурама које се крећу од -10°C до 10°C.

У периоду од маја до августа Арктик је под сунчевом светлошћу 24 сата дневно. Ова појава се јавља унутар арктичког круга, где сунце не залази за време лета. Током зиме, од новембра до фебруара, Арктик је без сунца, што значи да су дан и ноћ потпуно црни у тим месецима. Ово се дешава због наклона Земље и њене орбите.

Температуре варирају у зависности од географске ширине и удаљености од мора. На пример, северна и источна Арктика имају оштре зиме са дугим периодима екстремних хладноћа, док западни и јужни делови Арктика имају умеренију климу. У близини обале море регулише температуру и чини климу нешто топлијом у односу на централне делове.

Током зиме, температуре у Арктику могу да падну испод -40°C, али у неким областима, као што је обала Аљаске или Шпицберген, температуре су нешто блаже. Међутим, централни Арктик, где нема значајних топлотних ефеката из океана, може да доживи екстремне температуре. Зими су падавине врло ретке, али снег и лед су стални. У овом периоду снег покрива готово све копнене површине, док лед на мору постаје веома дебео.

Летњи месеци су кратки, али могу донети температуре од 0°C до 10°C. У неким деловима, као што је северни обала Канаде или Шпицберген, температуре могу премашити 10°C, што омогућава рани почетак раста биљака. Летње падавине су више него зимске, али и даље су релативно ниске. Лето у Арктику карактерише сува клима, уз повремене кишне и магловите дане.

Велике области океана покривају ледени покривач који се проширује и сужава у зависности од годишњих доба. Летње отопљавање и зимско смрзавање мора значајно утичу на климу региона. Обалне области Арктика могу бити топлије него унутрашњи делови због утицаја морског топлотног ефекта. Лед на мору и континентални ледови се топе много брже него што се раније сматрало, што узрокује подизање нивоа мора и угрожава локације које се налазе на обали.  Повећана температура доводи до промена у биљним и животињским врстама које настањују Арктик. Многе врсте као што су поларни медведи и китови зависе од леда, што се све више угрожава.

Арктички регион је под утицајем неких од најјачих ветрова на Земљи. Зими су ови ветрови најјачи, а температура и брзина ветра могу створити осећај да је много хладније од стварне температуре. Ветрови могу изазвати велике снежне буре и изненадне промене у временским условима. Арктик има веома непредвидиво време. Температуре могу значајно да се разликују од дана до дана, а појаве као што су снежне олује и магле су честе. Ови екстремни временски услови чине живот и рад у Арктику изузетно тешким.

Геополитичка ситуација на Арктику постала је све важнија у последњим деценијама, с обзиром на растући интерес за природне ресурсе, као и стратешки значај овог региона. Арктик је регион који обухвата Северни пол и делове земаља као што су САД (Аљаска), Канада, Русија, Норвешка и Данска (Гренланд), а све већи број актера, укључујући нове земље и међународне организације, показује интерес за овај део света. За овај регион су карактеристични не само природни ресурси и његова географска позиција, већ и промене у климатским условима, које отварају нове морске путеве и повећавају приступност раније недоступних подручја.

Према проценама Арктик садржи око 13% нафтних резерви и 30% природног гаса. Велики делови подручја који су раније били недоступни због леда и екстремних временских услова сада постају приступачнији због климатских промена, што отвара нове могућности за експлоатацију. Поред нафте и гаса, Арктик има значајне резерве минерала као што су злато, дијаманти и ретки метали који су неопходни за модерне технологије. Арктички океан има велики риболовни потенцијал, нарочито у контексту глобалне потражње за морским плодовима.

Климатске промене су значајно утицале на Арктик, чинећи га важним стратешким регионом. Ледени покривач на мору је у великој мери смањен у последњих неколико деценија, што отвара нове могућности за пловидбу. Ова рута, која пролази дуж обале Русије и повезује Европу са Азијом, сада постаје доступна за пловидбу већим делом године. То смањује време путовања између Европе и Азије и има значајне економске импликације. Нове пловне руте такође омогућавају брже саобраћање са већим бродовима, што представља конкурентску предност у глобалној трговини.

Геополитички спорови у Арктику се често односе на територијална права и контролу над морским и копненим ресурсима. Најважнији актери у овим споровима су Русија, САД, Канада, Норвешка и Данска, али су укључене и друге земље.

Русија је највећи геополитички актер на Арктику. Она има највећи део арктичке територије и активно ради на њеном развоју. Русија је поднела захтеве Уједињеним нацијама за проширење својих континенталних платоа у Арктику, што би омогућило додатно искоришћавање природних ресурса. Руска армија је такође повећала своје присуство у овом региону, успостављајући војне базе и повећавајући капацитете за истраживање и експлоатацију ресурса. Русија је обновила и модернизовала своју војну инфраструктуру у Арктику, укључујући изградњу нових база и радарских станица, што указује на војну стратегију која укључује контролу над важним поморским путевима и ресурсима.

Канада има своје територијалне претензије у Арктику, посебно у вези са Арктичким архипелагом и Северозападним термиторијама. САД имају своје интересе у Арктику, посебно у контексту природних ресурса и безбедности, али такође и у сврху конкуренције са Русијом.

Норвешка је заинтересована за контролу риболовних ресурса у овом региону, као и за истраживање нафте и гаса. Као чланица НАТО Норвешка има важну улогу у стратешким распоредима у Арктику, укључујући заједничке војне вежбе са савезницима.

Постоје разне међународне организације које регулишу односе и сарадњу у Арктику. Арктички савез је организација која обухвата осам земаља (САД, Канаду, Русију, Норвешку, Шведску, Финску, Исланд и Данску) и служи као форум за сарадњу у области животне средине, безбедности, и одрживог развоја.

Уједињене нације су важан актер у регулисању територијалних спорова и увођењу међународних закона који се односе на морска права, укључујући Конвенцију о праву мора (UNCLOS), која омогућава државама да поднесу захтеве за проширење своје континенталне платформе.

Приватне компаније и велики енергетски гиганти такође играју важну улогу у геополитичким збивањима на Арктику. Компаније као што су ExxonMobil, Royal Dutch Shell, Rosneft и Gazprom активно истражују и експлоатишу ресурсе у Арктику. Ове компаније имају значајан утицај на политику и економију региона.

У светлу геополитичких околности морамо поменути значај Шпицбергских острва (Свалбард). Архипелаг је део Арктичког региона, који постаје све важнији због климатских промена које доводе до топљења леда и откривања нових руте пловидбе и ресурса. Отопљавање Арктика отвара нове поморске путеве који могу значајно скратити време транспортовања између Европе и Азије. Острва су стратешка за надзор и контролу ових рута. Са растућим интересовањем за Северни морски пут (Northern Sea Route), који постаје доступан захваљујући глобалном отопљавању, Свалбард може да игра важну улогу у обезбеђивању и контролисању безбедности ових поморских путева.

Северни морски пут (Northern Sea Route, НСР) представља поморски пут који пролази дуж северне обале Евроазије, од Баренцовог мора на западу до Беринговог мора на истоку. Ова рута, која повезује Европу и Азију, пролази кроз Арктички океан и обухвата воде око Русије. Северни морски пут је од посебног значаја због своје потенцијалне улоге у глобалној трговини и транспортним везама, нарочито у контексту климатских промена и растућег интересовања за искористивост Арктика.

Историјски гледано, Северни морски пут је био важан као експлоративна рута, али није био широко коришћен због ледених баријера и технолошких ограничења. Први успешни покушаји пловидбе дуж овог пута датирају из 16. и 17. века, али је Северни морски пут дуго био готово непроходан. У 20. веку руски поморци и научници су наставили истраживање ових вода, али тога није било све до последњих деценија када су климатске промене започеле да утичу на топљење арктичког леда, што је омогућило све већу доступност руте.

Данас Северни морски пут представља стратешки важну морску руту која све више привлачи интерес великих сила и корпорација које се баве трговином, транспортом и експлоатацијом природних ресурса. Ова рута пролази дуж руске обале и важи за најкраћи поморски пут између Европе и Азије јер скраћује време пловидбе за 10 до 15 дана у поређењу са традиционалним путем који пролази кроз Суецки канал.

Русија има велики интерес у контролисању Северног морског пута, јер она контролише обалу и воде које чине ову руту. Русија је започела велике инфраструктурне пројекте на Арктику, укључујући изградњу нових лука, ледених разбијача и других поморских објеката, како би олакшала пловидбу и економску активност на овом подручју. Кина је такође све више заинтересована за Северни морски пут. Кина види ову руту као потенцијалну алтернативу традиционалним поморским путевима који пролазе кроз Малаку и Суецки канал, а може значајно смањити време транзита за кључну трговину са Европом. Кина је активно инвестирала у развој инфраструктуре у овом региону и настоји да осигура приступ Арктику, а кроз иницијативу Појас и пут планира сарадњу са Русијом у овом региону. Сједињене Америчке Државе су више фокусиране на безбедносне аспекте и стратешки интерес за контролу морских путева. САД имају важну улогу у одржавању међународних закона који регулишу пловидбу у Арктику, али такође воде и дипломатске напоре у контексту конкуренције са Русијом и Кином.

Рат у Украјини је само искоришћен како би Шведска и Финска приступиле НАТО пакту. У ствари, циљ је ојачавање северног крила овог војног савеза за будући сукоб интереса на Арктику.