Аутор: др Александра Колаковић, виши научни сарадник Института за политичке студије
Прво путовање Доналда Трампа, након победе 5. новембра на америчким председничким изборима, било је 7. децембра, поводом свечаног отварања рестауриране катедрале Нотр Дам у Паризу. Била је то прилика да се француски председник Емануел Макрон, као и други бројни светски лидери, сусретну са новим – старим америчким председником. Ово је била прилика и за сусрет Трампа са Зеленским, украјинским председником, чиме су могле да се уоче и будуће координате америчке политике према рату у Украјини. Пре тога знало се да је Трамп изузетно критичан у контексту новца који су САД дале за Украјину, као и недовољном финансијском доприносу европских савезника у погледу заједничке безбедности у оквиру НАТО-а. Ово је био важан сусрет за француског председника који је тада био и оптерећен проблемима пада владе, а не само историјом променљивих односа са новоизабраним америчким председником. Тада се у Француској у пратњи Доналда Трампа појавио и Елон Маск, чиме је, показаће се убрзо снажније наставио своје уплитање у европску политику. Већ тада су поједине изјаве америчког председника о емиграцији и увођењу царина највећим трговинским партнерима – Мексику, Кини и Канади указивале на међународну забринутост у контексту будуће америчке политике. Стога је и поред бројних важних и значајних унутрашњих питања, као што су на пример порези и побољшање животног стандарда у Француској, 20. јануара са посебном пажњом започели праћење првих потеза Доналда Трампа и његових најближих сарадника.
Након што је Доналд Трамп званично преузео дужност, прве оцене у Француској усмерене су ка оним аспектима које су Французи, али и Европска унија, препознали као битне на релацији САД – ЕУ, САД – Француска, САД – Немачка, дакле које се односе на аспект безбедности. Већа издавања за систем колективне безбедности – НАТО, као и економска питања царина и такси, иако веома важна и у фокусу оцена, нису бацила у други план утиске који су повезани са европским вредностима и схватањима људских права. Отуда је чувени „Шарли Ебдо” подстакнут променама које је Доналд Трамп назначио у контексту полова као и разговором који је имао Маск са Алис Вајдел из „Алтернативе за Немачку” објавио карикатуру на којој су голи Трамп и Маск. У француској јавности, изузимајући неке ултрадесничарске кругове Масков поздрав, који неки оправдавају Аспергерговим синдромом или случајношћу, директно је повезан са нацистичким. Долазак Трампа на власт дефинитивно је узбуркао политичку сцену Француске, као и суседне Немачке, у контексту места и улоге десничарских и/или ултрадесничарских странака, за које је Маск показао велике симпатије. Око две недеље након инаугурације Доналда Трампа у интервјуу за француску телевизију лидерка француске деснице Марин Ле Пен, навела је да Француска треба да следи пример Доналда Трампа према земљама које одбијају да прихвате депортоване особе. Ово подразумева да Француска предузме сличне мере према Алжиру, као оне које је Трамп предузео према Колумбији, при чему је сматрала да је пожељно да Француска примени тактику санкција и царина према бившим колонијама, попут Алжира, како би прихватила депортације. Овим се очито од стране француске деснице Трампова политика преузима као пожељан модел за решавање једног од вишедеценијских проблема Француске, као што је имиграција.
Међу левим и центристичким партијама у Француској оштрица критике према Трампу више скреће ка Илону Маску чији поздрав на свечаној церемонији се повезује са релативизацијом Хитлера, у разговору са Вајделовом и сматра наставком његових позива на антисемитизам и превласт белаца. Појединци су већ у претходном периоду демонстративно напуштали мрежу Икс, док су сада то почеле да раде и француске институције, а међу онима који су укинуле своје налоге на овој друштвеној мрежи је на пример и град Париз.
Међу интересантним оценама о првим данима и потезима Доналда Трампа на месту председника САД су и оне да покушава да успостави „империјално председништво” у САД. Оцене су да прве одлуке по доласку у Белу кућу показују његову жељу да се дистанцира од система контроле власти. Чињеница је да Трамп жели да смањи број особља и агенција што се повезује и са тежњом да смањи обим утицаја савезне државе и тестира границе извршне власти, како би је проширио. Један део ове мисије поверен је Илону Маску, предузетнику и лидеру Четврте индустријске револуције. Као аргументе у корист ових тврдњи наводе се први декрети које је амерички председник потписао, који се од стране дела јавности оцењују као кораци ка политизацији државне службе и повратку меритократије. Французима су иначе Трамп и Маск били у фокусу и током кампање, при чему су у француској јавности доминирале анализе које су некима биле у другом плану. Стога није било изненађење када је Доналд Трамп објавио и америчко повлачење из Париског пакта за климу. Ипак, иако негде раније назначене, изјаве о Гренланду изазвале су шок, али и очекиване одговоре у контексту одбране европских граница. Француски званичници су у комуникацији са Данцима разговарали чак и о слању француских трупа на Гренланд као одговор на претње председника САД. Европске границе су суверене, било да су Север, Југ, Исток или Запад… Нико себи не сме да дозволи да се петља око наших граница – рекао је Жан Ноел Баро, министар за Европу и спољне послове републике Француске. Иако је Баро, као и остали министри спољних послова у Бриселу пружио веома снажну подршку Данској, ипак сматра да не верује да ће САД напасти Гренланд. Француска ће, као и Европска унија, не само на пропорционалан начин одговорити на све царине које би Доналд Трамп увео, већ ће изнова у фокус озбиљних разматрања и дебата, вратити питање одбране и безбедности. Ово изнова враћа у фокус идеју „европске војске” коју је Макрон већ више, у неколико наврата покушавао да пласира, али не треба губити из вида и чињеницу да је три дана пре званичног ступања Доналда Трампа на место председника САД, војни буџет Француске увећан за 3,3 милијарде евра.
Долазак Доналда Трампа на чело САД је америчко-француске односе учинио комплексним и прекинуо један кратак период у коме је Емануел Макрон покушао и делом успео да их релаксира. Економски безбедносни изазови као и рат у Украјини и Гази, утицали су на то да Макрон успостави ближу сарадњу са Бајденом, али је долазак републиканског председника у тандему са такође непредвидивим лидером новог капитала, Маском, ове напоре на основу првих утисака учинио узалудним. Ипак, и поред свих разлика и сучељавања два вредносна система, француски председник, Емануел Макрон, пред француским амбасадорима говорећи о спољнополитичким приоритетима за 2025. годину, изјавио да је Француска „чврст савезник” Доналда Трампа, односно, како је нагласио: Ако одлучимо да будемо слаби и дефетистички, мале су шансе да нас поштују САД председника Трампа. Он се позвао и на то да је Француска у периоду од 2016. до 2020. успела да пронађе начине сарадње са Доналдом Трампом током његовог првог мандата те да ће изнова пронаћи нове начине сарадње, при чему је подсетио на значај европског суверенитета пред Вашингтоном. За сада поред такси, Украјине, безбедности и Гренланда, Макрон задржава отвореност према Трампу, док наставља критике ка Маску, због промовисања новог реакционарног међународног покрета преко своје платформе Икс и отворене подршке крајњој десници у Немачкој. Он види Масков утицај као велики дестабилизујући ризик за европске демократске вредности. Неконтролисана моћ у рукама технолошког милијардера утиче да Макрон позива на европско јединство и отпорност на спољне реметилачке факторе тог типа. Интересантно је да још један милијардер, овога пута Француз, Бернар Арно, који је присуствовао инаугурацији Доналда Трампа, тренутно ствара политичке тензије због пореза и прописа и неповољне климе за раст капитала након изненадног распуштања скупштине прошле године. Ово указује да ће се америчко-француски односи у мандату Доналда Трампа развијати у једној комплексној атмосфери и под снажним утицајем најбогатијих људи и нових технологија.
Остави коментар