Аутор: Др Александра Колаковић, виши научни сарадник Института за политичке студије
Француска културна политика почива на принципу културне изузетности и снажног финансијског уплива који као подршка долази свим сферама културе од кинематографије, издаваштва, музике, сликарства до наравно музеја, о чему ће овде кроз пример Лувра, бити речи. Јасан правни оквир, систем субвенција и додатних улагања, претварања пројеката рестаурације здања и објеката као и укључивање музеја у националну мрежу под престижном ознаком “Музеји Француске” систематски се спроводе. Проблем у спровођењу културне политике и великих пројеката којима се музејска инфраструктура мења и оснажује, што је потреба не само културе већ и развоја туристичких капацитета, јесу веће финансијске интервенције које се мере милионима евра. Финансијска криза ограничава ове могућности и културне политике и стога поред садржинских компоненти, критикују се и са аспекта могућности Француске да подржи овакве инцијативе. Ипак, када су у питању симболи Француске, чувари културног блага и престижа, преовладавају традиционални погледи принципа културне изузетности и потребе, која се трансформише и у обавезу да се пронађу финансијски ресурси. Паралелно са овим, кључна је и подршка која долази од француског председника. Председник Француске Емануел Макрон, познат као љубитељ уметности, иницијативу за “новим” Лувром описао је као “нову ренесансу” за Лувр, истичући његову улогу централног места за историју уметности.
Musée du Louvre је почетком године постао једна од важних тема у француској јавности, али и међународној, јер су се прво појавиле информације о писму директорке музеја, Лоран де Кар, у коме се наводи да је овај изложбени простор од 73 хиљада квадратних метара у коме се чува 380 хиљада предмета у “забрињавајућем стању”. Рашида Дати, министарка културе обавештена је да су многе просторије запуштене, као и да постоје проблеми са изолацијом, влагом и поплавама, што угрожава уметничка дела. Нема ни довољно места за одмор, док су гастрономска понуда и санитарни чворови означени да су “испод међународног стандарда”. Лувр, као музеј који посети изузетан број туриста (подаци говоре за српске прилике о невероватном броју од 15 хиљада туриста дневно, а од чега је око 65% странаца), захтева реконструкцију и посебно “ново промишљање простора” у делу где се налази чувена Мона Лиза Леонарда да Винчија, која јесте мотив за већину поменутих посета.
Ипак, Лувр је много више од свега што је наведено. Palais du Louvre у којој је смештен музеј, грађена је од касног 12. века у доба владавине Филипа II о чему данас сведоче остаци тврђаве у подрумима музеја. Током векова ово дворско средиште грађено је изградњом нових делова при чему је добила данашњи изглед са три крила – Ришеље, Виши и Денон. Од 1682. године Луј XIV користи Версај као своју резиденцију, док је краљевска уметничка колекција изложена у Лувру. Десет година касније допуњена је збирком античких скулптура, а започела је са радом и Краљевска академија сликарства и скулптуре. Од 1791. године, на основу одлуке Народне скупштине Француске Лувр постаје музеј у коме ће се излагати национално благо Француске. Званично је музеј отворен 13. августа 1793. године, када је изложено 537 слика од којих је већина припадала цркви и краљевској породици. Након шест година, током којих је музеј због радова био затворен, под Наполеоном се увећава колекција и број артефаката, али и мења име у Musée Napoléon. Након епохе Наполеона, музеј се враћа првобитним коренима, иако је један део артефаката враћен власницима, упоредо су се колекције под Другим царством увећавале и достигле број од 20 хиљада нових експоната.
Донације и поклони су од доба Треће Републике константно увећавали трезоре музеја, што је упоредо уз развој музеологије утицало на структуру музеја и изложбених дела и предмета. Развојем културних политика Француске, Лувр је израстао у симбол Француске и Париза, али и простор у коме се трага за идентитетом, за историјом, уметношћу и културом. Стога је сада реаговао и француски председник и најавио велике промене у погледу музеја. Поред информација о реконструкцији и цени карата једног од најстаријих, највећих и најпознатијих музеја на свету, у француској јавности ово је подстакло живе дискусије. Анализирају се и културне политике Француске и делом критикује улагање огромних новчаних износа. Ипак, француски председници су увек у току својих мандата посебну пажњу усмерили на културу као референтну тачку француског друштва и полугу моћи Француске у међународним односима. Стога не чуди што је и други мандат Емануела Макрона богат примерима реновирања и отварања музеја, а међу новим великим подухватима је и Лувр – симбол Француске, као и светске баштине која обухвата око 35 хиљада изложених артефакта од праисторије, све до 19. века.
Француски председник Емануел Макрон свечано је најавио, 28. јануара 2025. године, имајући у виду француске културне и туристичке потребе, свеобухватан план реновирања и проширења музеја Лувр. Циљ је да се институција модернизује и побољша искуство будућих посетилаца имајући у виду баланс између жеља и потреба туриста, као и француских и ЕУ грађана. Планиране су изградња новог улаза и повећање капацитета, што би омогућило да музеј у будућности уместо 8,9 милиона посетилаца годишње, колико их је било по подацима из 2023. године, прими 12 милиона посетилаца. Нови улаз би се градио у близини Сене и обухватио би подземни простор чиме се очекује бржи и лакши приступ и проток посетилаца, што је један од уочених актуелних проблема. Очекивани новчани износ потребан за реконструкцију музеја процењен је на 700 до 800 милиона евра. Стратегија финансирања “новог” Лувра осмишљена је као финансирање од стране државе, али и кроз покровитељства, продају карата, при чему је акценат да неће бити додатних оптерећивања француских пореских обвезника, што је посебно важно у околностима када је веома комплексно састављање буџета и расхода државне касе.
Представљени план реновирања и проширења једног од најзначајнијих музеја обухвата нови наменски простор за Мона Лизу. Милиони туриста долазе у Париз с намером да можда само прођу поред вредних артефаката на путу ка Леонардовом делу, што је у прошлости водило ка издвајању слике у један централни, стаклени део просторије. Ипак, гужве су настављене, а слике које се налазе у истој просторији било је отежано сагледати. Стога се предвиђа да ће Мона Лиза бити премештена у нову просторију са сопственим улазом, што је у складу не само са практичним решењима већ и са новим правцима у развоју музеологије и излагања артефаката које омогућава фокусираније искуство. Планирано је и ново тарифирање улазница за Лувр, а које је у тесној вези са његовим новим изгледом. Од 2026. године, Лувр планира да уведе веће улазне таксе за посетиоце који нису из држава ЕУ како би се пронашли извори финансирања трошкова реновирања. Овим Лувр улази у једну нову етапу развоја и постојања, који је потребан музеју као чувару баштине и иницијатору културног израза у 21. веку.
Остави коментар