Аутор: др Александра Колаковић, виши научни сарадник Института за политичке студије
Док су почетак 2025. године обележили долазак Доналда Трампа на власт и његове прве изјаве и иницијативе, које мењају САД, као и њене односе са другим државама, али и односе између држава, посебно оних у сукобу, Француска је припремала један од кључних догађаја – Самит о вештачкој интелигенцији. Српској јавности је већ познато, а посебно је о томе дискутовано приликом друге званичне посете Србији француског председника Емануела Макрона крајем августа 2024. године. Тада је истакнуто да је вештачка интелигенција један од фокуса савремене Француске и њених напора да кроз тзв. Четврту индустријску револуцију, развој и употребу вештачке интелигенције, пронађе нове путеве свог развоја и утицаја у савременом свету. Стога је Самит о вештачкој интелигенцији одржан 10. и 11. фебруара у Паризу не само важан у контексту иновација и развоја науке, већ и дипломатије и међународног дијалога о будућности вештачке интелигенције, њеним етичким, друштвеним и економским импликацијама, као и њеној регулативи на глобалном нивоу.
Самит је имао дипломатско-политичку, економску и научно-иновациону компоненту. Окупио је шефове држава, министре, дипломате, стручњаке за вештачку интелигенцију, научнике, истраживаче, правнике, пословне људе и компаније како би разговарали о томе како се вештачка интелигенција може развити одговорно и корисно за човечанство. Разговори о глобалним стандардима за регулисање вештачке интелигенције имали су за циљ да се осигура етичко и транспарентно коришћење вештачке интелигенције уз поштовање људских права. Оно што је овај Самит донео јесте и подстицање међународне сарадње на политичком и научном нивоу, као и кроз повезивање индустрија. Овим се отворило и важно питање омогућавања да се предности вештачке интелигенције равноправно деле на глобалном нивоу. Употреба вештачке интелигенције има утицај и на запошљавање и креирање нових школских програма за поједина занимања, процесе дошколовавања и обука. Имајући у виду ову технолошку трансформацију, Самит у Паризу је разматрао и утицај вештачке интелигенције на тржиште рада, али и на очекивања да она буде покретач иновација и одрживог економског раста.
Учешће на самиту за земље учеснице и њихове делегације имало је вишеструки значај, али је један од оних које бисмо препознали као значајније оснаживање својих научних и економских политика, као и глобалне конкурентности. Циљ који је Француска имала јесте да се потврди као лидер у области вештачке интелигенције, чиме јача и свој међународни углед, као и да се промовише француска визија развоја вештачке интелигенције и поставе основе за будуће међународне споразуме. У оквиру самита донета је и Декларација о инклузивној и одрживој вештачкој интелигенцији за људе и планету, коју је потписало 58 земаља, а која има за циљ промовисање инклузивне, етичке и одрживе вештачке интелигенције. Поменута Декларација истиче принципе као што су доступност и превазилажење дигиталне поделе, развој отворене, транспарентне, етичке, безбедне и поуздане вештачке интелигенције, избегавање концентрације тржишта у развоју вештачке интелигенције, позитивни исходи за тржишта рада, одрживост вештачке интелигенције и промоцију међународне сарадње и управљања. Стога је ово важан корак за будућност вештачке интелигенције, а посебно имајући предикције њеног утицаја и брзине развоја. Међу потписницама Декларације су Француска, Кина и Индија, док су изостали потписи САД и Велике Британије.
У оквиру Самита одржане су панел дискусије, радионице и састанци делегација, привредника, научника и експерата за вештачку интелигенцију. Ови пратећи догађаји су допринели дубљем разумевању глобалних изазова и могућности у области вештачке интелигенције. Обухваћени су различити аспекти вештачке интелигенције, укључујући етичке дилеме у њеној примени, безбедност података и одговорност у контексту људских права. Дискутовано је поред етичких дилема и о регулаторном оквиру. Здравство, образовање и јавна безбедност биле су у фокусу разматрања употребе вештачке интелигенције у јавном сектору, док су учесници Самита имали прилике да посете и презентације иновација, изложбе и догађаје умрежавања, посебно међу младим привредницима. Кључни догађаји су били и билатерални састанци лидера и представника држава учесница, који су усмерени на научну и економску сарадњу, а на основу којих се очекују нови пројекти, као и развој заједничких иницијатива које имају за циљ унапређење глобалних стандарда и етике у примени вештачке интелигенције.
Србија је једна од потписница Декларације, што је и у складу са стратегијом развоја вештачке интелигенције и досадашњој сарадњи са Француском у овој области. Стога су за Србију такође кључни и елементи француског приступа вештачкој интелигенцији. Француска наглашава етичке и правне аспекте вештачке интелигенције. Подржавају иницијативе као што је Европски акт о вештачкој интелигенцији, који поставља строге стандарде за употребу вештачке интелигенције, нарочито када су у питању високоризичне области као што су здравље, транспорт и јавна безбедност. Упоредо, Француска настоји да буде лидер у иновацијама и вештачкој интелигенцији, што се види и на основу новца који се издваја за ове области у буџету, као и подршком бројним иницијативама и заједничким пројектима научне билатералне и мултилатералне сарадње, као и школовању кадрова. Посебни фокус Француске усмерен је ка подстицању инвестиција у стартапе и нове технологије, као и развој програма који подржавају истраживање и развој вештачке интелигенције, као и стварање нових радних места. Ипак, значајно је да су за Француску важни социјални и радни изазови које доноси развој вештачке интелигенције. Француска је свесна изазова, посебно аутоматизације и губитка радних места, које вештачка интелигенција може донети као проблеме на тржишту рада. Отуда је једна од димензија политике Француске у контексту вештачке интелигенције и активан рад на креирању политика које ће омогућити радницима да се прилагоде новим технологијама кроз обуку и преквалификацију. На крају, али не мање важно од свега наведеног, јесте и активно учествовање Француске у међународним иницијативама и дискусијама о управљању вештачком интелигенцијом. Ово обухвата и међудржавне сарадње, које имају за циљ напредак у свим компонентама које су препознате као значајне, као и осигурање да развој вештачке интелигенције има позитиван утицај на друштва широм света.
Француски председник Емануел Макрон најавио је инвестицију од 109 милијарди евра за јачање позиције Француске и Европе у области вештачке интелигенције, као и стварање фондације која би финансирала пројекте вештачке интелигенције који су од јавног интереса. Поменута инвестиција од 109 милијарди евра има за циљ развој инфраструктуре, рачунарских кластера и подршку пројектима од јавног интереса. Такође, нагласио је предност Француске у чистој енергији, напомињући да ослањање земље на нуклеарну енергију помаже у задовољавању високих енергетских потреба вештачке интелигенције. Француски председник је упутио позив компанијама у области вештачке интелигенције да Европу сматрају привилегованом локацијом за своје пројекте вештачке интелигенције, наглашавајући потребу да се поједноставе европски прописи како би се стимулисале иновације уз поштовање европских вредности.
Француска је на Самиту у Паризу почетком фебруара потврдила да вештачку интелигенцију посматра као кључни елемент за будући развој економије и друштва. Увиђа и изазове које њена употреба доноси и отуда инсистира на одрживости, етици и регулативама. Француска је једна од водећих земаља када је у питању истраживање и развој вештачке интелигенције и стога је за Србију од посебног значаја сарадња са њом, као и трансфер технологија у овој области. Такође, поред технолошке и економске компоненте, за Србију је значајан и рад на регулативама, посебно у контексту Глобалног партнерства за вештачку интелигенцију и евроинтеграције, али и бољег позиционирања.
Остави коментар