Тема овог пројекта је разрада идеје проистекле недавном реализацијом  једне друге теме, која ми је омогућила да се као уметник искажем на другачији начин од до тада већ препознатњивог, као и да изразим своја најдубља осећа, уверења и ставове у вези са  самом темом групне изложбе одржане у Новом Саду. Експресија емоција, за мене до тада неистражених, догодила се пред новосадском публиком, поводом обележавања новосадске рације из јануара 1942. године. Током реализације рада за ту изложбу, суочила сам се са бројним питањима и одговорима на иста, те сам објашњавајући трагичне догађаје и страдање једног народа кроз ликовност свог рада, одговорила и на низ питања техничке изведбе самог рада. Тај рад је за мене представљао изазов у сваком смислу те речи – од саме идеје како би он требао да изгледа, до њене реализације, све из жеље да буде савремен и изазован, драматичан и уверљив данашњем посматрачу. Желела сам да трасферишем информацију из неког давног злог и тешког времена у данашње и да историју и многе текстове о том трагичног догађају, имлементирам у садашња друштвена дешавања. Настојала сам да ожиљавајући сећање, приђем данашњем посматрачу изложеном свакаквим мукама и да у њему побудим самоотрежњење и емпатију живих према настрадалим.

    Свесна страховите приче страдања, која се на мом раду неминовно ишчитава, сматрам да на истом постоје сегменти који указују и наводе да прошлост треба да остане прошлост. Мишљења сам да су овакве теме у уметности неопходне, јер упућују поруку незаборава и опомену да савремена идеологија било које нације не треба да почива на деструкцији и уништењу неке друге.

   Због дубине већ поменуте приче и емоције које она са собом носи, у мени су се неко врме рађала нова питања и изазови, која су ме све више интригирала и нагонила на то, да своја размишљања усемерим у једном другом правцу. Зато сам одлучила да свој нови пројекат, графички опус од петнаст графика, посветим управо трагичним догађајима који су се догодили на овим просторима и да на тај начин прво освестим саму себе, а онда и публику која ће имати прилику да то и види. Сматрам да један уметник у данашњем времену, има обавезу да едукује своје окружење како визуелним приступом, тако и чињеницама, историјским превасходно, и да на тај начин, помогне данашњем преображају друштва, као и да подигне сазнање и свест о томе што се годинама у назад дешавало. Таквим приступом уметник има прилику да постане активни учесник у дешавањима данас, како у културној свери тако и општој – друштвеној, кроз освешћивање човека (пре свега младих генерација којима и сама припадам) у било ком сегменту емоционалном, образовном, информативном…

   Живећи у данашњем времену, сведоци смо гнусних дешавања на котинентима целе наше планете, као и тога да човечанство не само да дозвољава, већ и активно учествује у сопственој егзекуцији, како заборавом геноцида који су се кроз историју дешавали и негирањем или минимизирањем броја жртава, тако и дешавањем нових под маском, која привидно не изгледа тако. Само сучавањем са реалним чињеницама и трагичним последицама које са собом разарања носе, можемо да се одупремо медијској, али и свим осталим силама којима смо немоновно иложени. Некада наспрам страхоте ужаса који се догађају широм целога света, човек као појединац, делује и осећа се јако малим и лимитираним, беспомоћним да било шта промени, али то је само погрешна перцепција стварности. Сматрам да је са свим оним што је крај 20. и почетак 21. век донео чевечанству, човек више изгубио него што је добио и то управо у оном најосновнијем и најхуиманијем делу самога себе – људскости, морала и кодекса уопште.

   Како, као јединка, не бих подлегла компарацији ,,мали-велики,, и препустила се идеологији силе, у својој уметности ја говорим о дешавањима која се тичу мог народа и његовој историје дајући себи потпуну слободу у приказу онога што сви јако добро знамо, и што нам се догађало и догађа у ,,нашој кући,,! Само тако, добро познавајући себе,  могуће је лакше и реалније сагледати  појаве и догађаје које долазе са мање или веће удаљености, али и променити и проширити угао посматрања на исте.

Управо на томе инсистирам на својим графикама. Путем јаког контраста и колорита, симбола, као и драме исписаног текста и чињеница у сегментима радова, упућујем и преносим јасну поруку прошлости ка садашњости и будућности. На тај начин желим да прикажем драму непобитних чињеница, а да применом штампане графике преко поменутих текстова, додатно укажем на чемер и јад, беду и пустош коју злочини са собом остављају.Такође оно што је јако битно,  у самом концепту ове изложбе, су и материјали које користим као додатак својим графикама, сједињавањем поменутих са отисцима, који на тај начин упутпуњавају причу, као и сама симболика мојих радова. Коришћењем провидне фолије у појединим деловима графика, желела сам да постигнем ефекат савременог начина изражавања. Такође, прозирност овог материјала упућује на лакоћу заборава и транспарентност самих прича, којих смо сведоци током толико година у назад. Отискивањем симбола на мојим отисцима, који се доводе у директуну везу са текстом који је у темељу сваког, а и њиховим интезитетом црвене боје, повећава се драма и интензитет страхота које су се догађале на просторима наше земље.

              Иако непобитно овај коцепт у себи носи страховиту причу разарања, патње и бола, ја као уметник желим  да код гледалаца побудим осећање емпатије, да овакве ствари не буду заборављене, да свима, садашњим и будућим генерацијама служе као опомена и упозорење, и да побудим, подржим и развијам најплеменита осећања опроста у жељи и нади да ће коначно људска снага морала и части бити испред било какве свирепости и националистичке иделогије.

     БИОГРАФИЈА

   Александра Грбовић родила се 02. новембра 1987 године у Београду, где и данас живи.  Године 2006, уписује основне студије на Акедемији уметности у Новом Саду –  департман ликовних уметности, одсек графике, у класи Зорана Тодовића. Студије завршава 2010. године, након којих, исте године уписује Академске дипломске студије код истог професора. Завршетком Академских дипломских-мастер студија, јуна 2012. године, постаје MАСТЕР ЛИКОВНИ УМЕТНИК. Досадашње графике излагала је на бројним колективним изложбама у земљи, као и на више самосталних у Новом Саду, Београду и Краљеву. Током предходне две године, уметница се представљала публици својим мастер радовима, који су настали током завршне године мастер студија. Од јануара 2013.  je Члан Савеза Удружења ликовних уметника Војводине.