О аутору

Рођен 29.11. 1939. године у Сенти. Основну школу завршио у селу Веље Дубоко, ниже разреде гимназије у Колашину и Славонском Броду, а вишу гимназију са матуром у Ваљеву. Школске 1958/59, године уписао се на Филолошки факултет у Београду на групу за југословенску и општу књижевност.

Прву пјесму је штампао као гимназијалац 1957. у „Младој култури“.

Бећковићеви прозни и поетски текстови приређивани су за позориште и извођени на домаћим и страним сценама.

Написао је две телевизијске драме и две једночинке за дјецу.

Адаптирао је (са Бориславом Михајловићем Михизом) „Горски вијенац“.

Драмска поема „Че – трагедија која траје“ (са Душаном Радовићем) преведена је на њемачки језик (Che-tragodije, Frankfurt am Main 1969) и енглески (Che: Permanent tragedy, New York 1970).

Записи из књиге „О међувремену“ преведени су на енглески под називом „Random Targets“ 1970. године.

За своје пјесништво Бећковић је добио награде: Милан Ракић, Октобарску, Седмојулску, Змајеву, Дисово пролеће, Беловодску розету, Златни крст кнеза Лазара, Равногорску, Стефан Митров Љубиша, Велику Базјашку повељу, Одзиви Филипу Вишњићу, Библиос, Награду Вукове задужбине, Његошеву награду, Жичку хрисовуљу … За поему „Ћераћемо се још“ добио је награде: Типар, Златни бестселер, Јован Дучић и Лаза Костић.

Његова супруга се звала Вера Павладољска и са њом има ћерке Људмилу и Ољу.

Од 2009. године је Председник Фонда „Слободан Јовановић“ у Београду.

За дописног члана САНУ изабран је 1983. године, а за редовног 1991. године.

До сада је објавио следеће књиге:

Вера Павладољска, Метак луталица, Тако је говорио Матија, Др. Јанез Паћука о међувремену, О међувремену, Че – Трагедија која траје, Рече ми један чоек, Међа Вука Манитога, Леле и куку, Два света, Поеме, Служба Светом Сави, О Његошу, Кажа, Чији си ти мали?, Надкокот, Служба, Сабране песме, Косово – најскупља српска реч, Ћераћемо се још, Кад будем млађи…