Културна сарадња Србије и Америке

Концерт „Феликс арт квартета“ из Београда уз госта Роса Афтела из Сједињених Америчких Држава

одржаће се у недељу 22. марта од 20 сати на Трибини младих Културног центра Новог Сада.

Ради се о пројекту „РАМЕМ“, који треба да допринесе развоју савремене музике на нашој сцени, али и културној сарадњи између Србије и САД. Пројекат је подржала амбасада САД и ФДУ у Београду.

“РАМЕМ” пројекат

Пројекат је покренут са жељом да афирмише нове уметничке идеје кроз презентацију композиција писаних за овај састав. Циљ пројекта је допринос развоју савремене музике на српској музичкој сцени као и развоју културолошке сарадње музичара из Србије и Америке. Програм чине дела написана специјално за РАМЕМ пројекат од стране три америчка композитора савремене музике: Џени Бек, Метју Барб, Давид Рапенекер и српских композитора и извођача Ање Поповић и Милоша Ракића.

“РАМЕМ” пројекат чине: Рос Афтел (перкусије), Емилија Кортус (виолина), Ена Петковић (виолина), Милош Ракић (виола), Младен Арсеновић (виолончело).

О извођачима

Рос Афтел је у досадашњој каријери већ остварио запажене успехе наступајући са пијанистом еминентне Њујоршке филхармоније Ериком Хуебнер-ом и са добитником “Pulitzer” награде Роџером Рејнолдсом. На концерту посвећеном чувеном перкусионисти Јану Вилијамсу 2014.године одабран је за једног од најперспективних младих перкусиониста у извођењу модерне музике. Запажен наступ је имао и на глобалној ТЕДx конференцији на Бафало Универзитету.

За Афтела је један од највећих успеха у досадашњој каријери солистички наступ 2014. године у Њујорку где је премијерно извео последње написано дело чувеног светског композитора модерне музике Карлхајнца Стокхаузена.

Сарађивао је са кореографимаВилијам Евансом и Мелани Ацето на једним од престижних универзитета у Америци. Поред солистичке каријере бави се и педагошким радом. Радио је као гостујући предавач на „Хoward“ Универзитету и „ SUNY Brockport “ Универзитету у Њујорку.

2014. године у фебруару је солистички наступио на Факултету музичке уметности у Београду, што је подстакло покретање иницијативе РАМЕМ. Пројекат се реализује на иницијативу и залагање виолинисткиње Ене Петковић и перкусионисте Роса Афтела уз подршку професора Срђана Палачковића.

Емилија Кортус је запажена млада виолинисткиња на домаћој и европској музичкој сцени. Добитница је бројних награда на републичким и међународним такмичењима „Петар Тошков“ и „Петар Коњовић“. 2009. године, учествовала је на Првом националном такмичењу младих виолиниста „ Société General Serbia “ и освојила је прво место у категорији до 15 година. 2010.године освојила је прву награду по пети пут на Републичком такмичењу, и постала лауреат.У току 2011. године, учествовала је на интернационалном такмичењу “Jeunessess Musicales”. Усавршавала се код професора Дејвида Такена, Шербана Лупуа, Кристофа Венгжина, Матеје Маринковића, Немање Радуловића… Активно сарађује са оркестром „Гудачи Св. Ђорђа“.

Учествовала на интернационалном такмичењу „ Kloster Schöntal “ у Немачкој и такође је сарађивала са Кеном Аисом. У јануару 2012. је учествовала на манифестацији поводом духовног празника Свети Сава, у великој дворани Сава центар. У августу 2012. одржала је два концерта (у Бергену и Алкмаару) у Холандији, поводом курса за усавршавање. У 2013. одржала је концерт у галерији САНУ, као победник награде из фонда „Станојло Рајичић“. Концерт у САНУ проглашен концертом сезоне 2011-2012. У августу 2013. одржала је четири концерта у Холандији са поменутим пијанистом поводом летње академије, током које је радила са професорима Ђерђом Пауком и Јозефом Рисином. Тренутно је на мастер студијама на Факултету Музичке Уметности у Београду, у класи проф. Марије Шпенглер.

Ена Петковић је дипломирала на Академији уметности у Новом Саду у класи проф. Марка Јосифоског. Од 2008.године наступа у концертним салама и галеријама у Београду, Новом Саду, Зрењанину…У категорији камерне музике на Међународном фестивалу гудача у Сремској Митровици 2010. године осваја другу награду потом и прву награду 2011.године.Усавршавала се на мајсторском курсу код проф. Стефана Миленковића и Феликса Никела (Немачка). Похађала је мајсторски курс гудачког квартета и била полазник оркестарске академије у Бајројту (Немачка), радећи са туторима Немачке националне опере из Берлина.

Од 2011-2013.године је наступала као соло виолиниста у пројекту Камерног музичког друштва у Српском народном позоришту у Новом Саду. Учествовала је у пројекту камерног гудачког оркестра „ Camerata Academica “ у Новом Саду и пројекту Бањалучке филхармоније. Учествовала је у мултимедијалном пројекту „Разлике“ у Новом Саду као и у „World Music“ пројектима. За пројекат „Playing For Change “ је снимила две нумере за трећи по реду ЦД са гудачким триом „Нови Сад Стринг Трио“. 2013.године је учествовала у иновативном музичком пројекту “ Azalai- Labaratorie nomade “ и наступила на Егзит фестивалу. Од 2010.године наступа са гудачким квартетом “ Феликс Арт“ са којим је имала запажен наступ на ТЕДx конференцији у Новом Саду и на бројним културним фестивалима и дешавањима у Београду.

Милош Ракић је у току студија имао запажене наступе и остварио успехе на такмичењима на републичким и међународном плану. ФМУ у Београду у класи проф. Љубе Милановића.У оквиру факултета имао је прилику да похађа курс код проф. Давида Такена (Лондон) и проф. Рудолфа Хацена (САД). Био је полазник мајсторског курса на код проф. Кристјиана Еулера (Грац). Бави се и камерном музиком у различитим камерним саставима као виолиниста и као виолиста, са којима је остварио бројне концерте у Југословенском драмском позоришту, музичкој галерији и великој сали Коларчеве задужбине. Поред камерног музицирања, своје музичко образовање обогаћује и учествовањем у различитим оркестрима. 2006. је учествовао у извођењу Моцартовог „Реквијума“ . Као члан “Liebe und Arbeit orchester „, учествовао је у мултимедијалном програму „Музички холограм Никола Тесла“ у Гуарнериус-у. Члан је академског оркестра Факултета музичке уметности у Београду са којим остварује успешне концерте. Као хонорарни члан сарађује и са гудачким оркестром „Орфеј“. 2011 и 2012 је учествовао на пројекту Марибор интернационалног оркестра у оквиру МИО 2012, са којим остварује концерте по бившој Југославији, Италији, Аустрији… 2012.године је учествовао на пројекту симфонијског оркестра младих на Кипру. Члан је и познатог оркестра „Камерата Сербика“, а сарађује и са камерним гудачким оркестром Гудачи Светог Ђорђа. Од 2010.године наступа са гудачким квартетом “ Феликс Арт“ са којим је имао запажен наступ на ТЕДx конференцији у Новом Саду и на  бројним културним фестивалима и дешавањима у Београду.

Младен Арсеновић је рођен у Београду 1991.године. Музичко образовање стиче у класи проф. Милутина Младеновића прво у Музичкој школи ”Мокрањац” и затим у Музичкој школи „Ватрослав Лисински” у Београду, у чијој класи наставља студије на Факултету лепих уметности у Крагујевцу. Добитник је прве награде на Републичком такмичењу у категорији виолончела, као и у категорији за камерну музику. Као соло извођач, имао је успешне концерте у салама и галеријама као што су: Галерија фресака, Етнографски музеј, Синагога у Софији, на концертном подјуму сале Коларчеве задужбине, где је наступао као солиста уз оркестар МШ ”Ватрослав Лисински”. Остварио је успешну турнеју са камерним оркестром у Италији и Мађарској. Као активан оркестарски свирач осварио је бројне концерте са Бањалучком филхармонијом. 2011.године је учествовао на Фестивалу младих уметника у Бајројту, где се усавршавао на курсу симфонијског оркестра и гудачког квартета са туторима Сузан Калагер и Феликсом Никлеом .Усавршавао се на мајсторским курсевима код Стефана Попова, Марка Копеа, Станислава Аполина, Минеа Хајасија, Готијеа Каписона, Мартина Лера … Од 2010.године наступа са гудачким квартетом “ Феликс Арт“ са којим је имао запажен наступ на ТЕДx конференцији у Новом Саду, као и на културним фестивалима и дешавањима у Београду.

О композиторима:

Давид Рапенекер је амерички композитор и перкусиониста. Инспирисан повратком у родни град Барлингтон на западној обали Мисисипија ствара дело ” ”..from what they are”. “ По први пут спознајем живот одрасле особе након више од деценије одсуства из родног места, што ме је навело на спознају чињенице да је танка линија која раздваја особу која сам био од онога што сам данас. Нераскидиви део живота у овом граду је река Мисисипи од које сам увек црпео снагу и осећај стабилности.” Давид композицијом излази из система понављања и ригидности претходних дела и ствара дело које је више “органско” и интуитивно.Првобитна идеја је подела композиције у три одсека од које сваки осликава три агрегатна стања: гасовито, течно и чврсто. Процесом рада уплиће и неизоставни део своје личности, инспирисан реком Мисисипи и борбама са којима се свакодневно суочавамо, у којој покушавамо да својим крхким схватањем времена помиримо прошлост, садашњост и будућност. Назив дела је узет из песме “From what they are ”.

Милош Ракић је дипломирао на Факултету музичке уметности у Београду на инструменту виола, у класи проф. Љубе Милановића. Инспирацију за компоновање црпи из свакодневног живота и унутрашњој борби коју сви доживљавамо. Бавећи се аранжирањем и компоновањем композиција за различите ансамбле и оркестарска дела, Балада је прва у низу компонована за соло инструмент – виолу, клавир, камерни гудачки оркестар и перкусије. Првобитна верзија је доста мирнија и лиричнија за разлику од садашње верзије прекомпоноване за пројекат РАМЕМ. Већих промена у соло деоници виоле нема, али је оркестрација доста измењена што повећава динамичност садашње верзије. Балада је одраз људске унутрашње (не)складности. Соло деоница је доста уздржана и лирична. Призвук који се јавља у мелодији подсећа на ирску народну мелодију, а гудачки трио и вибрафон као контраст осликавају скривену страну људског несклада. Инспирацију за компоновање тражим у филмској музици, а Балада је чист пример. 2009. је настала првобитна верзија, 2014. је прекомпонована за соло виолу и клавир, а 2015. за овакав вид састава.

Ања Поповић је дипломирала на Факултету музичке уметности у Београду. У досадашњој изводјачкој каријери бележи бројне наступе у Србији и иностранству. Добитница је великог броја награда медју којима је најзначајније на такмичењу “Стефан Миленковић”, Бретонико у Италији. Усавршавала се на курсевима код стефана Миленковића, Владимира Владигерова, Дејана Михајловића, Данијела Драганова. Учествовала је на Фестивалу младих уметника у Бајројту (Немачка) и сарадјивала са бројним домачим и европским оркестрима. Поред виолинистичке каријере се бави и компоновањем, инспирисана делима Шостаковича, Прокофјева и Стравинског. Композиције Квартет и перкусије бр.3 и Квинтет бр. 1 су инспирисане константном потрагом младог човека у данашњем друштву. Присутан је страх, иронија и људска отудјеност настала као продукт модерног доба.

Џени Бек је похађала студије композиције на “Peabody” Конзерваторијуму и “Rutgers” Универзитету. Интензивно ради на обликовању и дестиловању музичког језика са циљем да истакне звачај сваког звука. Ствара сажето музичко “непце” са циљем да задржи чистоћу при преласку у драматику кроз оквир релативно ограничених материјала. Настаје звучни свет који је непрегледан, висцералан а у једној мери одмерен. “Протекле две године се мој процесс компоновања развија из уске повезаности са литературом и текстом. Дело “In Fine Surrender” је инспирисано текстом из песме Мариане Мо “You are Fire Eaters”. Користећи контролисано понављање подстичем своје музичке материјале на константно развијање. Дозвољавам да се материјали обликују, кроз строгу контролу нивоа активности евоцирам музички пејзаж који омогућава суптилне догађаје (осциловање, промене у тексту и артикулацији) да се појаве са одлучном али деликатном прецизношћу. Постављајући специфично ограничен домет могућности првлачим публику у захтевно и нијансирано звучно искуство.”

Метју Барби је композитор и перкусиониста из Северне Каролине, који након завршених мастер студија на “East Carolina” Универзитету започиње педагошки рад као професор на “Johnston Community College” и на “Mount Olive” Универзитету где тренутно предаје. Поред педагошког рада, активан је члан у више оркестара: Triangle Brass Band “”,Tar River Symphonic Band “” и North Carolina Symphony “”.

“Од првог читања ме је заинтригирао ритам текста, читајући изнова сам откривао нове детаље. Желео сам да Вилијамсове речи преточим у музику дајући јој мелодију и облик. Прича сеже од времена одрастања дечака у природи, запажања света око себе, великих промена у граду и друштвеном животу радничког места Патерсон, до зрелих година и старости коју писац посвећује реци. “Патерсон” осликава микрокосмос свакодневног живота и наговештај универзалног.”