Тротомна књига ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ У СРБИЈИ – XX ВЕК замишљена је као разрађена збирка студија о уметностима двадесетог века у Србији са јасним референцама према југословенским уметничким праксама, те регионалним, интернационалним и глобалним хоризонтом уметничких, културалних и друштвених теоријских пракси. Све три књиге чине аналитичке и интерпретативне студије којима се на интердисциплинаран начин повезују расправе ликовних уметности, архитектуре, фотографије, филма, театра, музике и свакодневног живота.
Реализација пројекта ИСТОРИЈА УМЕТНОСТИ У СРБИЈИ – XX ВЕК је био тимски пројект. Пројект је поставио и водио др Мишко Шуваковић. Прва екипа коуредника тротомног издања Историје (Мишко Шуваковић, Александар Игњатовић, Весна Микић, Јелена Новак, Ана Вујановић, Невена Даковић) трасирала је реализацију целокупног пројекта. Писци обимних и сложених расправа у трећем тому Историје су: Љиљана Благојевић, Мина Божанић, Мариела Цветић, Стефан Цветковић, Јасмина Чубрило, Никола Дедић, Јеша Денегри, Милош Ђорђевић, Андрија Филиповић, Александар Игњатовић, Ивана Илић, Милица Ивић, Алекснадр С. Јанковић, Саша Кесић, Ирена Кулетин Ћулафић, Амра Латифић, Бојана Матејић, Јулија Матејић, Јелена Матић, Ива Миливојевић Јастратијевић, Радош Митровић, Марко Николић, Санела Николић, Раде Пантић, Радован Поповић, Валентина Радоман, Ана Саравановић, Ана Сладојевић, Биљана Срећковић, Бојана Стојановић, Никола Шуица, Вања Терзин, Миланка Тодић, Јована Васић. Технички уредница издања је Душица Кнежевић са Дејаном Тасићем.
Све три књиге су исцрпно илустроване колор и документарним материјалима. У све три књиге је репрезентовано око 6000 илустрација. Истраживања у тротомном делу, зато, нису усмерена на постављање и развијање једне кохерентне националне историје тј. “велике метаисторије српске уметности”, већ, напротив, ка сложеним хибридним когнитивним мапама локалних мултикултуралних, спољашњих интернационалних те глобализацијских историзација уметности и културе повезаних са “српском културом” и њој преклапајућим, прожимајућим и конфронтираним микро- и макрокултурамама.
Остави коментар