O аутору
Слободан Гавриловић, социолог, рођен je 1951. у Пријевору, код Чачка. Магистрирао je на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Ha привременом je боравку у Београду. Члан je Српског књижевног друштва. Првенствено je познат пo истраживањима делатности, живота и убиства Живојина Павловића, аутора Биланса совјетскоi термидора. Био je приређивач многих издања тог дела и пратеће грађе. Гавриловићев роман Џелат (Албатрос Плус, Београд, 2012) изазвао je велику пажњу читалаца и критичара, a исти издавач je објавио и зборник прилога о првом пишчевом роману.
О књизи
Живописан роман који дочарава део српске историје и изабране историјске личности. Гавриловићево дело, роман у седам слика, како писац објашњава, заправо говори о времену око Другог српског војевања. Лексика романа je аутентична, a динамичност дијалога доприноси приповедачком развијању сваке слике. Менталитет ликова, осенчен православним духом, пo много чему je део наше баштине у којој су разборитост и непоколебљивост прожете одлучношћу у достизању неизвесног циља и често зачињене зрном особене лудости. У Збегу ћемо открити какви смо били. Иако није провокативан као Џелат, овај роман je такође заснован на документима и казивањима, ношен извесним поетским ритмом, чија напетост достиже трагички врхунац у претпоследњој слици са скоком са стене триста невиних девојака у набујалу и мутну Мораву подно Каблара.
Описани збегови, праћени појединачним и колективним страдањима, као да артикулишу неки праузорни збег који постаје део човекове егзистенције. Живели смо и умирали у збеговима, пa je тако можда и данас.
У овом читљивом роману, машта писца стварала je с љубављу и преданим познавањем људи, догађаја и предања.
Остави коментар