Нови Сад као позитивни пример развоја ИТ сектора

Нови Сад као позитивни пример развоја ИТ сектора

Аутор: Богдан Кукић

ИТ сектор у Србији је у сталном расту последњих година, и самим тим постаје најперспективнија и најатрактивнија привредна грана у Србији. У Србији према би према  речима Професора Факултета техничких наука у Новом Саду Војина Шенка, у овом тренутку могло да се запосли 10000 људи, који би попунили тренутну потражњу и опет кроз известан временски период би се створио геп и потреба за новим кадровима, док по истраживањима која је спровела Влада Србије тај број је још већи, односно тренутна потреба за програмерима у Србији износи преко 15000 програмера.

У ИТ сектору  млади се запошљавају одмах након завршеног факултета ( просечна плата од 1250 евра је из године у годину све ближа ЕУ просеку, а износи скоро троструку српску плату), јер  ИТ сектор у Србији запошљава високо обучен кадар, од чега је преко 85% са универзитетском дипломом и оно што треба издвојити као посебно битно, је то да ИТ сектор извози памет у иностранство, а увози новац, који људи који су запослени у тој индустрији троше у нашој земљи и са друге стране због свих услова који важе ИТ индустрији, ИТ сектор спречава одлив мозгова из земље, по чему смо нажалост међу водећим државама у свету.

Због тренутно огромне перспективе раста а на иницијативу премијера Александра Вучића, крајем претходне године је направљен Акциони план за ИТ, у оквиру министарског Савета за ИТ, након консултација са стручњацима из ИТ сектора. На челу министарског савета за ИТ је постављена министарка Ана Брнабић. Овом документу је дат највећи приоритет, а један је од три приоритетна пројекта Владе Србије у наредних пет година.

Прва тачка Акционог плана је подизање капацитета у ИТ индустрији и креирању ИТ кадрова који недостају. Тренутно не постоји довољно професора, али ни простора на техничким факултетима. Зато ускоро треба да започне изградња нове ламеле Електронског факултета у Нишу, почела је изградња НТ парка и додатног простора за Технички факултет у Новом Саду. Самим тим ће се паралелно  са проширењем простора ићи  и на повећање квота и броја студената на тим смеровима, јер је циљ да се број квалификованих ИТ стручњака  повећа, са садашњих око 1.500, на 7.000 ИТ ( овај број је сличан броју ИТ стручњака које Румунија произведе годишње) радника годишње како бисмо достигли извозне циљеве.

Такође, један од предлога у Акционом плану је да се људима из струке дозволи да предају на факултетима, чиме се надокнађује недостатак предавача и професора, јер је налажење нових професора веома велик проблем, јер је плата на програмерском тржишту далеко већа од професорске плате.

Генерални циљ је убрзање раста ИТ сектора, креирање недостајућих кадрова, што професорских, што будућих ИТ стручњака и на тај начин би неминовно дошло до пораста извоза из Србије, што је основни циљ и свакако, задржавање ИТ стручњака у Србији, јер је процена да заједно са иновативном индустријом они могу значајно да допринесу повећању конкурентности наше земље и убрзању економског раста.

Премијер Вучић, је дао задатак министарки Ани Брнабић, да извоз софтвера повећа са 410 милиона евра на више од две милијарде у року од две године, а да је то сасвим реално слажу се многи стручњаци из ИТ индустрије.По речима господина Милана Шолаја из војвођанског ИТ кластера, пре 5 година се ИТ такмичио у извозу са произвођачима малина, а данас већ сустиже и извоз кукуруза. Уколико се планови Владе Србије остваре, извоз српског софтвера би могао да надмаши и Железару и Фијат!

Сектор Информационих технологија се најбрже развија у односу на друге секторе у Србији, а Нови Сад предњачи у свему томе. Фактички Нови Сад је центар развоја ИТ индустрије у Србији. У њему ради око 4000 људи, двестотинак компанија, што домаћих, што страних. У овај број нису урачунати фрееланцери који сами себи налазе послове и раде директно за стране компаније из својих домова. Њихов број је изузетно тешко утврдити, јер он расте годинама уназад.

Управо из тог разлога јер је потреба за стручним кадром огромна, једна од мера коју су предложили министарка  Ана Брнабић, градоначелник Милош Вучевић и декан Факултета техничких наука, да се спроведе у Новом Саду је повећавање квота за упис на смерове ФТН-а на Универзитету у Новом Саду.

Том приликом је министарка Брнабић истакла;

“Окосница онога што је урађено у Новом Саду је укрштање привреде и образовања, а то веома недостаје Србији. Надам се да ће Привредна комора Србије, заједно са Владом и Министарство просвете и науке успети у намери да уведе дуално образовање, јер тим укрштањем се добијају добри резултати. Основни проблем, а уједно и приоритет, јесте повећање броја кадрова у овом сектору. Имамо велике потребе у привреди, али немамо довољно капацитета, тако да ће у наредном периоду акценат бити на образовању. “

А притом је градоначелник Милош Вучевић истакао:

„Не можемо више да производимо кадрове који немају где да се запосле, тако правимо двоструки проблем. Људи који заврше факултете, а не могу да нађу посао, осећају се фрустрирано, месеце и године проведу на тржишту рада, а ви имате неупотребљиве кадрове. Заиста је од великог значаја за нас да на Универзитету добијемо повећање квоте за школовање оних кадрова који могу да се запосле и за које привреда има потребе”.

Такође једна од мера која је предузета како би се повећао број запослених у ИТ сектору, је  пилот програм преквалификације који је лансирала министарка Брнабић. Наиме на програм преквалификације за почетак је предвиђено да крене 100 полазника, који програм плаћају 100 евра, а држава стипендира до 1500 евра. За ново занимање учиће у фирмама у Београду, Новом Саду и Нишу, а само током прва два дана конкурса пријавило се више од 1.300 кандидата који желе да постану јуниор програмери. Уколико овај пилот програм буде успешан још 900 полазника ће кренути до краја године, а циљ је да по завршетку програма добију почетну плату која неће бити мања од 40000 динара. Овај програм ће се фокусирати на преквалификацију људи за најтраженије видове програмирања. Највећа потреба према резултатима анкете влада за wеб програмерима и програмерима апликација, где се највише тражи познавање програмских језика Јава Сцрипт, Јава, Ц#, ПХП и МС СQЛ и програмских алата као што су Пхотосхоп и Унитy. На овај начин веома брзо уколико програм буде успешан  може да се смањи дефицит у ИТ сектору.

Како светско ИТ тржиште наставља да се развија, тако расту и потребе за оутсоурцинг пословима. Иностране компаније које размишљају о ширењу свог пословања треба свакако да имају Србију у виду, чије су кључне предности изузетан извор високо образованог кадра, атрактивне цене рада, одличне радне способности, добра комуникација, знање страних језика, итд.

Последњих година видљив је убрзан развој ИТ услуга, пре свега у области интернета и мобилних технологија, развој апликација, као и оутсоурцинг. На глобалном тржишту ИТ компаније из Србије су највише ангажоване на оутсоурцинг пословима, тестирању софтвера и креирању wеб сајтова, као и у ембеддед индустрији, а највећа тржишта за српску оутсоурцинг индустрију су Немачка, САД, Велика Британија и Холандија.

Иако је оутсоурцинга у српским  ИТ фирмама најзаступљенији и најважнији сегмент пословања, у последње време развијају и сопствене производе са високом извозним потенцијалом.

Такође се мора радити и на развијању финансијског тржишта како би се стартап и иновативним фирмама и инвестициони фондовима обезбедили извори финансирања адекватни за ту индустрију и који препознају све њене специфичности.

Међутим оно што треба имати у виду, јесте да је оутсоурцинг  пружање тренутне услуге станцима, а како долази до раста плате у ИТ сектору, због недостатка радне снаге, тако ће српско тржиште бити све мање занимљиво, што доводи до опасности да се онда тржиште оутсоурцинга пребаци ван Србије. Из тог разлога је јако битно оснивање инвестиционих фондова који би могли да финансирају домаће стартапе и на тај начин да лансирају целокупну ИТ индустрију али овај пут кроз производ!

Међутим ово са собом носи проблем са којим се суочава скоро свака држава Европе, а то је неефикасност државних фондова, бирократизација, корупција, па и постављање страначких људи у структуре фонда, што са собом за последицу има лосе инвестирање државног новца, а самим тим у крајњој линији врло мали број успешних стартапа.

Међутим у свету постоје и веома светли примери успешних државних инвестиционих фондова, кроз који су покренути стартапи који су веома развили ИТ сецтор.

Ако не рачунамо УСА, као земљу где је пословна филозофија о инвестиционим фондовима И осмишљена и постоји дуги низ година уназад, као добар пример за стартап послове може се навести Израел. Израел има одприлике исти број становника као и Србија и територију величине Војводине, с тим што је држава малтене у сталном рату од њеног оснивања. Али поред свих тих услова, Израел данас важи за државу са најбољим стартап програмом и други дом за најпрестижније ИТ компаније у свету. Израел се суочио са наведеним проблемима везано за државна инвестирања (непотизам, корупција, бирократизација) на један веома креативан начин. Наиме свака инвестициона компанија која финансира стартапе, могла је да рачуна на 40% државних пара у фонду, при чему је остатак, односно већина средстава из приватног власништва, односно 60%, па је самим тим и управљање фондом у рукама приватних инвеститора, што доводи до максимално ефикасне употребе државног капитала. На овај начин је ИТ сеткор и стартапи у Израелу буквално преко ноћи експлодирао! Ово можда може да буде рецепт и за српске стартапе, али је пре свега за то потребна веома јака политичка воља.

Тржиште ИT сектора у Новом Саду сваке године из иностранства донесе преко 100 милиона евра. У Новом Саду, као центру ИТ, ради између 100 и 200  ИТ фирми, а највећа је „Шнајдер електрик ДМС НС“. Њен АДМС софтвер за даљинско управљање дистрибутивним електроенергетским системима је у 2014. званично проглашен за најбољи на свету. Тим софтвером се управља снабдевањем електричном енергијом више од 250 милиона потрошача у Филаделфији, Остину, Северној Каролини, Торонту, Халифаксу, Мелбурну, Канбери и другим градовима широм планете, а годишња зарада премашује 40 милиона евра. Поред ДМС,  међу водећим ИТ фирмама је и РТ-РК, који се бави развојем софтвера за ТВ и телекомуникације, затим треба споменути сада већ чувени Леви 9, затим фирма Прозон, која развија софтвере за управљање инфраструктуром и сл… Велика већина људи запослених, па и сами власници ових компанија су професори и студенти школовани  на Факултету техничких наука у Новом Саду, који у својој научно-образовној области има изузетно висок углед.

НАУЧНИ ПАРК

Треба истаћи да се поред градоначелника Милоша Вучевића годинама уназад залагао за изградњу 3 технолошка парка у Новом Саду, Београду и Нишу и његов дугогодишњи саветник Мирослав Паровић.

Уколико се успе у реализацији изградње Научно-технолошког парка, он ће се простирати на 26000 м2, од чега ће 10000 м2 служити само за наставу, што ће веома помоћи повећавању броја ИТ стручњака.

Литература:

http://www.blic.rs/it-sektorhttp://www.blic.rs/vesti/ekonomija/blic-otkriva-ovaj-dokument-vlada-je-oznacila-kao-top-prioritet/f47ff5shttp://rs.n1info.com/a188946/Biznis/IT-sektor-u-Srbiji.htmlhttp://balkans.aljazeera.net/vijesti/snazan-razvoj-softverske-industrije-u-srbijihttp://www.mojnovisad.com/vesti/deficitaran-kadar-u-novom-sadu-ima-posla-za-jos-4.000-it-strucnjaka-id14192.htmlhttp://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/145179/Brnabic-Novi-Sad-je-centar-IT-sektora-ne-Beograd.htmlhttp://www.mojnovisad.com/vesti/u-aprilu-pocinju-programi-prekvalifikacije-u-it-sektoru-id14637.htmlhttp://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/126225/Novi-Sad-centar-IT-sektora-u-Srbiji-ali-i-dalje-nedostaju-programeri.htmlhttp://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:536874-Posla-napretek-u-IT-sektoru-a-manjak-strucnjakahttp://www.prozone.rs/http://serbia.levi9.jobs/open-positions/?utm_source=Adwords&utm_medium=display&utm_campaign=jalthttp://www.schneider-electric-dms.com/http://www.mojnovisad.com/vesti/nova-novosadska-kasta-kako-zive-it-inzenjeri-i-programeri-id3024.html