Одржана трибина „Политички портрет Николе Пашића, оца српског парламентаризмаˮ
Tрибина „Политички портрет Николе Пашића, оца српског парламентаризмаˮ одржанаје у петак 25. августа у Клубу „Трибина младихˮ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Срђан Граовац, историчар.
Нa почетку трибине Граовац је указао на то да сагледавајући прошлост модерне српске државе кроз биографије њених еминентних политичких делатника, ми истовремено проучавамо нашу историју и сведочимо о животима људи који су ту историју стварали. Међу свим тим великанима српске политике, данас се по препознатљивости, како у стручној-научној тако и оној широј јавности, посебно издваја једно име.
– Реч је о Николи Пашићу, политичару дипломати и државнику који је током свог вишедеценијског неуморног деловања оставио неизбрисив траг у колективном сећању свог народа – нагласио је Граовац .
Пашић (Зајечар, 1845 – Београд, 1826)је рођен у угледној породици. Његов деда био је пекар,а отац трговац.Никола Пашић се школовао у Неготину, Крагујевцу и у Београду,где је уписао Технички факултет. У то време, у Србији је постојало правило да се најдаровитији студенти са државним стипендијaма шаљу на високе школе у иностранство. Пашић се на тај начин ишколовао у Швајцарској, где је упознао Светозара Марковића и почео да следи његове политичке идеје.
Модерна српска историја је, иначе, прожета интензивним и динамичним друштвеним процесима и догађајима, а посебно је било турбулентно време на које је Пашић својим политичким радом оставио својеврстан печат.
Био је велики противник краља Милана Обреновића. После неуспешне Тимочке буне (1883), емигриграо је у Бугарску, а у Србију се вратио тек пошто је помилован после абдикације краља Милана. Пашић је обављао најважније државне функције, а њихов значај у многоме одређивали су Пашићево име и ауторитет.
-Био је народни посланик, председник Народне Скупштине, градоначелник Београда, председника владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1921 – 1924). Самим тим, директно је учествовао у доношењу одлука које су имале толико далекосежне последице по судбину српског народа да их и данас осећамо – набројао је Граовац.
Треба нагласити да је у својој богатој политичкој каријери Пашић до Првог светског рата био премијер Србије у четири наврата. Током његових мандата, Србија је изашла као победник у Царинском рату са Аустроугарском, затим у Балканским ратовима и у Првом светском рату. У својој политици ослањао се на Русију,а после Октобарске револуције и на Француску. Учествовао је у стварању југословенске државе коју је заступао на мировној конференцији у Версају.
Истовремено, Пашић је био и дугогодишњи председник Народне радикалне странке, дуго времена најмоћније политичке организације, не само у Краљевини Србији, већ вероватно на целокупном Балкану. Радикали су тада били препознатљиви по свом политичком активизму, односно деловању на терену међу самим гласачима.
Данас у свету то представља темељ успеха свих савремених и демократских политичких партија. Самим тим, радикали су у Србији формирали прву модерну политичку странку доследну у свом опортунизму монархистичкој аутократији последњих Обреновића, Милана и Александра, док је њихов неприкосновени вођа, Никола Пашић, био истински лучоноша демократских вредности у српској краљевини тог времена.
– Пашић је водио готово тридесетогодишњу борбу да се изгради парламентарни, демократски систем у Србији. Данас често слушамо тврдње да Србија није имала демократску традицију, што није истина. Имала ју је, али је она прекинута доласком на власт комуниста – закључио је Граовац на крају трибине.
Остави коментар