Све ме обмањује у тој романси, не помажу суздржаност и опрез, толико је у тој Толнаијевој Морској шкољци знакова, слика, призора, трагања за самодефинишућим метафорама, за изгубљеним значењима, ризомских остатака, чворова, фрагмената, да ми одједном сви измичу. Обмањује ме целина у којој тражим тачку ослонца, уловљен сам у природно безоблично обличје организације текста, клопку фантазматског писања, ухваћен сам у замку тумачења, залутао сам у необичном споју лавиринта и музеја, симултаних значења различитих култура, у складиште, спремиште и сабиралиште, у локални музеј перманентних светских изложби који бива и јесте лавиринт. (Фрања Петриновић)

ОТО ТОЛНАИ је рођен је у Кањижи 1940. године. Песник, приповедач, драмски писац, есејиста. Студирао мађарски језик и књижевност у Новом Саду и филозофију у Загребу. Добитник свих најзначајнијих књижевних награда у бившој Југославији – два пута Хидове награде (1974, 1978), Сирмаијеве награде (1988), награде Тодор Манојловић (2007) и у Мађарској – награде Attila József (1991), Endre Ady (1995), Tibor Déry (1995) Milan Füst (1997), Sándor Weöres (1999), Miklós Radnóti (2000). За члана Мађарске академије књижевности и уметности изабран је 1998. године. Највеће мађарско државно признање, Кошутову награду, добио је 2007. године. Збирке песама: Homorú versek (Конкавне песме), 1963; Sirálymellcsont (Галебова грудњача), 1967; Valóban mi lesz velünk? (Заиста шта ће бити са нама, са Иштваном Домонкошем), 1968; MAO-POE, са Иштваном Домонкошем, 1968; Szeplötelen kis gépek, csöpp fejedelmi jelvények (Безгрешне мале машине, сићушне кнежевске инсигнације), 1968; Agyonvert csipke (Пребијена чипка), 1969; Legyek karfiol (Да будем карфиол), 1973; Versek (Песме), 1973; Világpor (Прах света), 1980; Vidéki Orfeusz (Провинцијски Орфеј), изабране песме, 1983;  (Ждерач корења), 1986; Versek könyve (Књига песама), 1992;  Wilhelm-dalok (Вилхелмове песме), 1992; Árvacsáth (Сиротанчат), 1992; Balkáni babér (Балкалнски ловор), 2001; Szög a nadirban  (Ексер у надиру), 2005; Ómama egy rotterdami gengszterfilmben   (Бака у једном ротердамском гангстерском филму, роман од песама), 2006. Збирке песама за децу: Elefántpuszi (Слоновска пуса), 1982; Рококо (Рококо), 1986. Романи: Rovarház  (Кућа инсеката), 1969; A tengeri kagyló  (Морска шкољка), 2011. Збирке новела: Gogol halála (Гогољева смрт), 1972; Virág utca 3 (Цвећарска број 3), 1983; Prózák konyve (Књига проза), 1987; Kékitögolyó (Плавило), 1994;  A pompeji szerelmesek (Љубавници из Помпеја) 2007; Grenadírmas (Гренадирмарш), 2008; Világítótorony eladó (Светионик на продају), 2010. Књиге есеја о ликовним уметностима: Sáfrány Imre (Имре Шафрањ), монографија, 1978; Meztelen bohóc (Голи кловн), 1992; Rothadt márvány (Трули мермер), 1997. Изведене су му драме: Végel(ö)adás (Распродаја), 1979; Вауеr-aspirin (Бајеров аспирин), 1982; Briliáns (Брилијант), 1985, 1991;Paripacitrom  (Коњска фушкија), 1991; на сцени будимпештанског Јурта Színháza Mamuttemetö  (Гробље мамута), 1988; збирка драмских текстова Végel(ö)adás (Распродаја – Последња представа), 1997. На српском језику: Герилске песме (песме, 1967); ЗОО (песме, двојезично, 1969); Кућа инсеката (роман, 1976); Приче из робне куће (новеле, 1986); Крик руже (песме, 1988); Русма или минијум можда (песме, 1990); Крволочна зечица (кратке прозе, 2006); Песник од свињске масти (роман-интервју, 2009) и Морска шкољка (роман, 2011)