Kulturni centar iz Novog Sada objavio je nedavno Tomaševićev novi roman „Niko, nigde”. Radnja romana obuhvata protekli vek. Sudbine dvaju protagonista, oca i sina, ukazuju na izvesno ogledanje jedne u drugoj, na tragično ponavljanje sinovljevog životopisa u pravcu sličnog životnog puta kakvog je imao njegov otac. Vreme u kome se događa pripovest prvog protagoniste je period između Prvog svetskog rata do kraja Drugog svetskog rata, a vreme koje se odnosi na priču sina je doba posle Drugog svetskog rata, sve do kraja 20. veka. Obojica protagonista, inače ambiciozni i daroviti ljudi, završavaju svoj život u anonimnosti (bezimenosti), kao metafori jednog beketovskog Niko-čoveka, na simboličkom bezmestnom Nigde. (iz Politike, Zoran Radisavljević)

Boško Tomašević (1947, Bečej), pesnik, teoretičar književnosti, esejist i književni kritičar, Član je austrijskog i francuskog PEN-a i Francuskog društva pisaca (SGDL). Živi u Beču.

Objavljene knjige pesama (izbor): Plan povratka (1996), Leto moga jezika (2002), Nigde (2002), Nova uzaludnost (2005), Plodovi pohoda (2008), Pesme od lipovog i bagremovog drveta (2008), Arhiv (2009), Izabrane pesme (prvi i drugi tom 2012, 2013), Vedro znanje o porazima (2015), Zaborav koji postajemo (2015). Knjige studija (izbor): Pesništvo, književna teorija, egzistencija (2003), Galilejevska poetika (2004), Ogledi o književnoj teoriji (2011), Protiv književne teorije (2011), Mišljenje pisanja (2011), Knjiga o Reneu Šaru (2015). Roman: Zakasneli izveštaj jednoj akademiji (2004).