„Olivera Nedeljković odlično je izabrala žanr za svoje pričice, misli, dijaloge, slike, anegdote, pejzaže, budući da pesma u prozi prihvata gotovo sve. U većini je načinila vizuelni i semantički rez i drugim, manjim pasusom ponudila komentar, razradu ili obrt onog prvog, tako i formalno sugerišući dramske elemente naracije i slikovnosti. Njene slike su bogate i neobične, a neki anegdotski prikazi dočarani dinamično kao u crtanom filmu. Kroz čitav rukopis provedena je simbolika reči, pričanja i prenošenja rečenog kao poverenog. Saznavanje sveta deteta praćeno je majčinim obnavljanjem naučenog, a osetnu sinkopu uzrokuje udeo iskonske nevinosti, koja se u suštini nikada ne može iznova dosegnuti.“ (iz pogovora Sonje Veselinović)

Olivera (Vuksanović) Nedeljković (1973, Čačak), diplomirala je na Grupi za srpskohrvatski jezik i jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Objavila je sledeće knjige:
Vodeni cvet (1996, poezija),
Pribor za čitanje (2002, poezija),
Suvlasnici beline (2006, poezija),
Pričino dete (2013, priče za decu).
Za knjigu Pričino dete dobila je Nagradu „Momčilo Tešić“.
Radi kao bibliotekar u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis“ u Čačku.