У речи „Urvidek““ чујете и прастарост и урбаност: то је „ла страда“ која води тврдим, утабаним стазама одметништва. Одметник је безосећајан, јер не сме волети оно што жртвује, нити дозволити да му недостаје оно што оставља. Слободан Тишма је једини истински десперадос српске прозе: од очајања је испекао хлеб, ни од кога га није добио. Много времена сам изгубио, каже он, и још увек спавам; тај сан новосадску урбану прозу брани и искупљује. (Владислава Гордић Петковић, одломак из поговора)

Слободан Тишма је рођен 1946. године у Старој Пазови. Живи у Новом Саду. У младости се бавио писањем поезије, концептуалном уметношћу и рок музиком. Неколико година је живео у Београду. До сада је објавио следеће књиге: Маринизми (поезија), 1995; Врт као то (поезија), 1997; Блуес диарy (песнички дневник), 2001; Urvidek (приче), 2005; Пјесме (поезија), 2007; Quattro stagioni (роман). Године 2011, објављује роман Бернардијева соба (издавач Културни центар Новог Сада), за који добија НИН-ову награду 2012.