Трибина „Евроскептицизам у земљама Европске уније“ одржана је у уторак 31. октобра у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Јелена Тодоровић – Лазић, научни радник у Институту за политичке студије у Београду.
На почетку трибине, ауторка је казала да грађани Немачке, као оснивачи ЕУ, имају релативно високо мишљење о европским интеграцијама. Највећи оптимизам у Немачкој забележен је после уједињења 1990. године.
– Оно што се Немцима мање свиђа, почевши од 1995. године до данас, јесу неки економски параметри као и најезде миграната, што је све заједно утицало да спласне у одређеној мери оптимистично расположење. Њима се не допада ни чињеница што спасавање појединих чланица ЕУ финансира Немачка својим средствима. Због тога, а нарочито због либералног става према мигрантима, канцеларка Ангела Меркел изгубила је подршку од осам одсто на прошлим изборима – објаснила је Тодоровић – Лазић.
У наставку предавања, ауторка је подсетила да је Велика Британија испољавала велику дозу евроскептицизма од самог почетка, па је тако само две године после учлањења у ЕУ, Лабуристичка партија организовала референдум на којем су Британци рекли да желе да остану у Унији. Прошле године, међутим, Британци су изгласали излазак из Уније (БРЕГЗИТ).
– Излазак ће бити дуг и економски болан: буџет ЕУ биће мањи за 10 милијарди, Британија ће морати да плати свој излазак одређеном сумом новца. Британци су дуго били на највишем месту лествице евроскептицизма, а сада су то Пољска, Чешка и Мађарска – рекла је ауторка.
Говорећи о будућности ЕУ, Тодоровић – Лазић је казала да је реч о „шездесетогодишњаку чији су органи у јако лошем стању и потребно је подмладити тај организам“. Свесни тога, водећи челници су понудили неколико решења од којих је најизгледније оно које заговара „Европу у више брзина“. Реч је о томе да неке државе међусобно сарађују у појединим областима, упркос томе што неке чланице не желе сарадњу на том плану. На тај начин се, заправо, признаје до сада прећуткивана истина да је ЕУ – унија неједнаких.
– Говори се о томе да ће постојати кругови, те ће се у првом кругу наћи најјаче чланице. Врло је вероватно да територијално велика Пољска неће ући у први круг заједничког тржишта, него тек у други где ће је чекати, рецимо Хрватска. Ни економска политика чланица није свуда иста, јер у неким областима се појединим државама дозвољавају либералнији прописи. Тако се прописи према алкохолу и дувану у Данској и Шведској значајно разликују од оних у Грчкој – казала је Тодоровић – Лазић.
Ауторка се на крају осврнула на расположење грађана Србије према ЕУ, рекавши да је у том смислу Србија феномен. Када се погледају резултати истраживања у последњих пет година, око 48 одсто грађана подржава ЕУ, што значи да референдум код нас не би прошао. Феномен се састоји у томе да су грађани већи скептици према ЕУ него актуелни српски политичари, што није забележено ни у једној другој европској држави.
На крају трибине, публика се у разговор укључила питањима и својим виђењима евроскептицизма.
Остави коментар