Трибина „Радикална странка у Војводини од настанка до 1918.“, одржана је у четвртак 30. новембра у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милош Савин, историчар.
Савин је на почетку казао да су радикали у Војводини формирани прилично рано, али радикални покрети и идеја постојали су далеко и пре тога у Француској, а залагали су се за опште право гласа и за корениту реформу која би одговарала што ширим слојевима друштва.
– Сам термин „радикалан“ на латинском значи „коренит“. Јован Јовановић Змај, који је у једном периоду свог живота постао радикал у Војводини, залагао се 1892. године да се назив СНРС промени у Српска народна коренита странка, али није било слуха за ту његову идеју – објаснио је Савин.
Уједињена омладина српска била је организација која се сматра једним од кључних темеља формирања националног либерализма у Војводини и у Србији из којег је никла и Милетићева странка. То је истовремено био и књижевни покрет у којем су велики писци размењивали своје погледе и идеје. Међутим, на Скупштини уједињене омладине српске у Вршцу 1881. године долази до изузетно јаког сукоба и раздора између Владислава Јовановића, највиђенијег члана Уједињене омладине и Светозара Марковића, српског социјалисте.
Нова омладина покушала је да 1880. године направи своју Скупштину и да усвоји свој Статут са намерама Јаше Томића и Лазара Нанчића да прерасту у политичку странку. Они су сматрали да странка Светозара Милетића, који је у то време био на робији, тоне у опортунизам и умереност. Било је то и време када је мађарска влада послала поруку да ће свако ко настави Милетићевим путем завршити као Милетић који је у затвору у тешким условима провео три и по године, што је трајно оставило трага на његово ментално здравље.
У Новом Саду, дакле, 1880. године, Нова омладина уприличила је своју Скупштину на којој је тражила да се устроји као социјалистичка организација. Њима је опонирао на том скупу Миша Димитријевић који је сматран једним од најталентованијих српских политичара тога времена, па Скупштина није дала резултат који су организатори очекивали.
Наредне године, Милетић је сазвао велики збор бирача Српске народне слободоумне странке у Новом Саду како би се, уочи предстојећих избора, учврстио према нотабилитетима у својим редовима. Милетић избацује са тог збора Јашу Томића и његове социјалисте који су потом направили пар брошура и критиковали га да је изгубио политички компас.
Диференцијација између радикала и либерала веома је била изражена 1885. године када су расписани избори за угарски сабор, а Змај као лични пријатељ Мише Димитријевића, али истовремено близак са радикалима, покушавао је да буде мост између две групе. Те године направили су у Сомбору Велики видовдански скуп који је окупио чак више од хиљаду људи. Говорници су били Димитријевић, Томић и Змај, испољено је јединство, али 1887. године поделе су поново продубљене.
Радикална странка 1912. године учествује на састанцима српских странака у Војводини, а крајем 1918. године има значајан утицај на догађаје који ће довести до присаједињења Војводине Србији. После уједињења, крај војвођанских радикала убрзали су радикали из Србије који су имали још радикалније методе, па је Никола Пашић успео да их наговори да уместо себе, у својим изборним јединицама, кандидују његове поверенике.
– Не може се рећи да су радикали имали искључиво негативно дејство. Напротив, учествовали су у описмењавању и у обједињавању народа, али су били и у сукобу са једним од првих српских критичких историчара Димитријем Руварцем. Међутим, то је био дух тог времена и дух овог простора у том времену – закључио је на крају предавања Савин.
Остави коментар