Амерички удар на Сирију, узроци и последице

Трибина „Амерички удар на Сирију, узроци и последице” одржана је у четвртак, 26. априла у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Немања Старовић, историчар.

Аутор је подсетио на догађај у ноћи између 13. и 14. априла када су Сједињене Америчке Државе, Велика Британија и Француска извршиле удар крстарећим ракетама на више локација под контролом сиријске владе, на којима се наводно производи хемијско оружје.

Непосредан узрок за бомбардовање, како је представљено у медијима, био је наводни напад хемијским оружјем 7. априла у градићу Дума. Судећи по каснијим информацијама, тог напада хемијским оружјем изгледа није ни било.

Бомбардовање од стране САД-a, Британије и Француске „новим, лепим и паметним ракетама”, како је председник Трамп написао на свом твитер налогу, трајало је непуних сат времена. Испаљено је више од стотину ракета, углавном на претходно евакуисане објекте. Људских жртава није било.

– Упркос жустрим упозорењима, руске снаге нису реаговале, будући да се на мети нису нашле базе у којима је присутан њихов војни персонал, а сиријска противваздушна одбрана је, по сопственим наводима, оборила око 70 процената испаљених ракета – рекао је Старовић и додао да је амерички министар одбране одмах после напада поручио да акција неће бити настављена, док је председник Трамп мисију прогласио успешном.

По Старовићевом виђењу, главна мотивација за овај напад на Сирију заправо је огроман притисак „дубоке државе” (конгломерат војно-индустријског комплекса утицајних људи из дипломатије, Стејт департмента и правосуђа) на Трампа. „Дубока држава” из сенке руководи најважнијим политичким и економским процесима у Америци.

Тај притисак огледа се на неколико начина, а један је истрага о наводном руском мешању у америчке изборе. Истрагу води специјални тужилац Роберт Малер, кога Трамп може да смени, али то неће учинити јер би тиме признао да има разлога за сумње.

Старовић је закључио да су САД незадовољне ситуацијом да Иран, Русија и Турска одлучују о судбини Сирије и овај напад је служио да се покажу „мишићи” Америке, која жели да учествује у доношењу коначног решења. За Француску је то била прилика да се наметне на светској политичкој сцени као спољни „мотор” ЕУ и амерички савезник.

Осврнувши се на понашање Русије током напада, Старовић је казао да су многи очекивали конкретнији руски одговор, али је подсетио да ни председник Путин, а ни министар одбране и премијер нису користили оштру реторику. Најоштрији је био руски амбасадор у Дамаску који је рекао да његова земља неће дозволити да буде угрожен њен персонал у Сирији.