Трибина „Кнез Арсен Карађорђевић“ биће одржана у среду, 23. маја у 19 часова у Клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Срђан Граовац, историчар.

У октобру ове године навршава се тачно 80 година од смрти једног од најодликованијих српских официра у историји српског народа, док ћемо у априлу наредне године сведочити стошездесетогодишњици рођења најмлађег детета и сина кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде, рођене Ненадовић, тј. прослављеног и у историографији, али и у историјској свести српског етноса, помало запостављеног, Карађорђевог унука – кнеза Арсена Карађорђевића. Кнез Арсен Карађорђевић, најмлађи брат Краља Петра I, био је најодликованији српски официр и омиљен међу својим војницима. Овај српски и руски генерал и француски легионар, на бројним фронтовима, од Вијетнама до Балкана и од Варшаве до Африке, увек се одликовао неизмерном храброшћу и вештим командовањем. Време између ратова проводио је у салонским забавама и двобојима. Ово је прича о племићу и ратнику који је читав живот пркосио смрти. Можда би најпозваније речи о кнезу Арсену могли да пронађемо, управо у његовим мислима. У заоставштини кнеза Арсена Карађорђевића сачуван је текст једног његовог говора, који је намеравао да одржи својим ратним друговима из Коњичке дивизије Српске војске, на растанку, после Балканских ратова. Кнез је, услед неразјашњених околности отпутовао на пречац за Русију и овај говор никада није одржао. У тексту говора се између осталог каже: „Јунаци, кад је Србија огласила рат Турској, и ја сам, као и ви, одмах похитао да се као Србин ставим на расположење наше миле Отаџбине, и веома сам срећан био што ми је у део пало да командујем вама – дичним србским соколовима, и да са вама учествујем у стварању Велике Србије, и да са вама, у минула два рата делим свако добро и зло… Да јунаци, ви и ваши другови сте осветници Косова и Сливнице, ви сте творци велике Србије, заиста будите поносни и благо оној Отаџбини која је такве соколове одгојила… Пошто је рат завршен, то на растанку са вама јунаци, молим вас да и даље истрајете у вашем позиву, са пуно љубави и пожртвовања, и позивам вас да за срећу и напредак наше миле Србије узвикнемо: Да живи наш Врховни командант, Његово Величанство Краљ Петар I!“. Његов карактер откривамо и у некрологу који је кнезу Арсену објавио Коњички гласник, у броју IV/1938, у октобру 1938. године. О Карађорђевићу за кога се говорило да је највише био налик родоначелнику Династије, остале су записане следеће речи: „За личност Блаженоупокојеног Кнеза Арсена послужићемо се речима једног великог философа: Да се као кап издигла из океана вечности, блистала на сунцу за једну секунду, па је опет нестала. Али та секунда, за коју је србском народу заблистао Кнез Арсен на челу његове коњице у најсудбоноснијим данима, унела је толико светлости његовим победама и слави, да ће сва потоња југословенска поколења, када год се помене та секунда, захвално рећи: СЛАВА КНЕЗУ АРСЕНУ КАРАЂОРЂЕВИЋУ!“. Уверени смо да наведене мисли представљају пристојан предложак за разговоре о животном и делатничком профилу кнеза Арсена Карађорђевића, које организује Културни центар Новог Сада у оквиру „Трибине младих“.