СРБИЈА И ЕВРОПСКА УНИЈА –УЧИМО ЗАЈЕДНО О ПРЕГОВАРАЧКИМ ПОГЛАВЉИМА

СРБИЈА И ЕВРОПСКА УНИЈА –УЧИМО ЗАЈЕДНО О ПРЕГОВАРАЧКИМ ПОГЛАВЉИМА

Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић

Преговори о приступању Републике Србије са Европском унијом формално су отворени Међувладином конференцијом 21. јануара 2014. године у Бриселу. Процес аналитичког прегледа законодавства (скрининг) започео је 25. септембра 2013. када је у Бриселу одржан скрининг за Поглавље 23 посвећено Правосуђу и основним правима, а 24. марта 2015. године одржавањем билатералног скрининга за Поглавље 33 о финансијским и буџетским одредбама завршен је целокупан процес скрининга. До сада је укупно отворено шеснаест поглавља (Поглавље 5 – Јавне набавке, Поглавље 6 – Право привредних друштава, Поглавље 7 – Интелектуална својина, Поглавље 13 – Рибарство, Поглавље 17 – Економска и монетарна политика, Поглавље 18 – Статистика,  Поглавље 20 – Предузетништво и индустријска политика, Поглавље 23 – Правосуђе и основна права, Поглавље 24 – Правда, слобода и безбедност, Поглавље 25 – Наука и истраживање, Поглавље 26 – Образовање  и култура, Поглавље 29 – Царинска унија, Поглавље 30 – Економски односи са иностранством, Поглавље 32 – Финансијски надзор, Поглавље 33 – Финансијске и буџетске одредбе и Поглавље 35 – Остало), а Поглавље 25 (Наука и истраживање) и Поглавље 26 (Образовање и култура) привремено су и затворена.

ПОГЛАВЉЕ 5 ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Јавне набавке су важан сегмент функционисања привреде, а делотворан систем јавних набавки је неопходан за постизање циљева слободног тржишта. Правне тековине ЕУ о јавним набавкама утемељене су на општим начелима као што су: видљивост, равноправан третман, слободна конкуренција и недискриминација. Ова начела се примењују на све поступке јавних набавки. Уз стандардне поступке јавних набавки, систем јавних набавки у ЕУ чине и концесије и јавно-приватно партнерство. Усаглашеност са директивама о набавкама захтева адекватне административне капацитете за њихово спровођење, како би било обезбеђено функционисање система јавних набавки, креирање политике, функционисање оперативних средстава, служби за подршку, надзора и статистичких података, као и усклађене контроле за све области које се тичу јавних набавки. Правне тековине ЕУ такође садрже правила о поступку заштите и правним лековима у поступцима јавних набавки. У овом поглављу Србија је добила позив за подношење преговарачке позиције без мерила за отварање.

Унапређење система јавних набавки је предуслов за привредни раст и развој, а оно се пре свега огледа у поштовању основних начела, пружању међусобне стручне помоћи и едукацији у области јавних набавки, са посебним нагласком на спречавању и превенцији корупције у систему јавних набавки.

ПОГЛАВЉЕ 13 РИБАРСТВО

Заједничка политика рибарства Европске уније обухвата питања искоришћавања и управљања рибљим богатствима, питања уређења тржишта рибљим производима, питања структурне политике, надзора и контроле, као и међународну сарадњу у рибарству. Политика Европске уније у области рибарства реформише се сваких десет година, као одговор на промене које се односе на количину рибе, као и на опште привредне прилике у рибарству. Без обзира што Република Србија нема море, преговори у овом поглављу ће се одвијати као у свим претходним проширењима. У овом поглављу Србија је добила позив за подношење преговарачке позиције без мерила за отварање.

Резултат усклађивања Републике Србије са прописима Европске уније у области рибарства биће испуњеност захтева у погледу контроле нелегалног, непријављеног и нерегулисаног риболова, чиме ће се створити услови за пласман производа рибарства на тржиште ЕУ, уз очување националних водних ресурса.

ПОГЛАВЉЕ 25 НАУКА И ИСТРАЖИВАЊЕ

Циљ политике ЕУ у области науке и истраживања јесте стварање научног и технолошког система као једног од кључних чинилаца одрживог и привредног развоја. Правне тековине ЕУ у области науке и истраживања, у складу са УФЕУ, захтевају од држава чланица да предузму кораке и спроведу потребне активности да би се омогућило функционисање Европског истраживачког простора, као и да предузму неопходне мере да обезбеде примену Оквирног програма за истраживање и иновације – Хоризонт 2020. Начелно посматрано, правне тековине ЕУ на пољу науке и истраживања не захтевају транспозицију правила ЕУ у национални правни поредак. Успешно спровођење правних тековина ЕУ на овом подручју углавном подразумева испуњавање услова који су неопходни ради делотворног учешћа у програмима истраживања, ради интегрисања у Европски истраживачки простор и ради доприноса Унији иновација. Неопходни су добри административни капацитети, као и изврсност у науци, да би се успешно спроводили пројекти истраживања и иновација заједно са истраживачким субјектима из држава чланица ЕУ и међународним партнерима. Истраживачка политика у ЕУ има за циљ да ојача научне и технолошке основе Европске уније стварањем Европског истраживачког простора у коме се истраживачи, научна и технолошка сазнања слободно крећу и које подстичу конкурентност (укључујући ту и своје привреде), промовишући све неопходне истраживачке активности, обавезно укључујући ту и мере које се заснивају на другим политикама ЕУ. На путу ка Европском истраживачком простору важно је да земље кандидати у потпуности учествују у оквирним програмима истраживања. У овом поглављу Србија је добила позив за подношење преговарачке позиције без мерила за отварање.

Приступањем научном систему Европске уније, државама чланицама се отварају могућности пуноправног учешћа у програмима ЕУ за науку и истраживање, што омогућава укључивање њених научника у међународне пројекте и обезбеђивање додатних средстава за финансирање истраживања. На тај начин земље чланице ЕУ могу постизати боље заједничке резултате и виши ниво конкурентности на глобалном плану.

ПОГЛАВЉЕ 26 ОБРАЗОВАЊЕ И КУЛТУРА

Области образовања и обука, младих и културе првенствено су у надлежности земаља чланица Европске уније. УФЕУ предвиђа да Европска унија треба да поспешује сарадњу земаља чланица и да подржава и употпуњује њихов рад, уз пуно поштовање њихове одговорности за садржаје који се изучавају, организацију образовања и стручног усавршавања, као и њихове националне и регионалне културне разноликости. Полазећи од наведеног, правне тековине ЕУ у области образовања и културе састоје се пре свега од оквира за сарадњу, који чине програми ЕУ и отворени метод координације који треба да допринесе приближавању националних политика и остваривању заједничких циљева. У областима образовања и омладине државе чланице треба да обезбеде ваљано управљање децентрализованим програмима ЕУ. Правне тековине ЕУ такође налажу чланицама да омогуће образовање деце радника миграната који долазе из других чланица, као и да спрече дискриминацију држављана чланица ЕУ. Када је реч о области културе, Унескова Конвенција о заштити и подстицању разноликости културног израза из 2005. године, коју су чланице ЕУ ратификовале, представља главну компоненту правних тековина Европске уније. ЕУ такође помаже промовисање тема у вези за спортом у Европи. У овом поглављу Србија је добила позив за подношење преговарачке позиције без мерила за отварање.

Потребно је да све државе чланице успоставе националне агенције и да одреде национална тела за надзор над имплементацијом релевантних програма ЕУ, на пример тренутно „Еразмус +“. Поред достављања информација и саветовања корисника, ове националне агенције управљају већим делом програмских активности као финансијски посредници у име Европске комисије и одговорне су за пуно спровођење пројектног циклуса у активностима које се финансирају из ових програма. Када је реч о политикама у области културе, применом начела из члана 167 УФЕУ, омогућиће се развој, очување и промовисање културне разноликости.

ПОГЛАВЉЕ 29 ЦАРИНСКА УНИЈА

Правне тековине ЕУ у овом поглављу састоје се углавном од инструмената којима се обезбеђује функционисање царинске уније, као и ефикасна заштита и контрола спољних граница. Без царинске уније ЕУ, Заједничка трговинска политика и развој Европске уније, њено заједничко пољопривредно тржиште и ефикасна координација економских и монетарних политика – не би били могући. Појам царинска унија подразумева простор на коме не постоје унутрашње препреке кретању робе, а на робу која улази из трећих земаља примењују се заједничка правила, царине и квоте. Правне тековине ЕУ у овом сектору састоје се од законодавства које се директно примењује у државама чланицама и које укључује Царински кодекс ЕУ и пратеће одредбе о његовом спровођењу, Комбиновану номенклатуру ЕУ, Заједничку царинску тарифу са трговинским преференцијалима, тарифним квотама и тарифним суспензијама и другим царинским прописима ван опсега Царинског кодекса, као што су царинске контроле кривотворене и пиратске робе, прекурсора дрога и извоз културних добара. У овом поглављу Србија је добила позив за подношење преговарачке позиције без мерила за отварање.

Преговори у поглављу царинске уније су углавном концентрисани на усвајање правних тековина ЕУ. Држава кандидат мора да развије политике, системе, процедуре и инструменте технологије компатибилне са захтевима и стандардима ЕУ и да обезбеди неопходне капацитете за примену и спровођење.

ПОГЛАВЉЕ 30 ЕКОНОМСКИ ОДНОСИ СА ИНОСТРАНСТВОМ

Поглавље 30 се односи на прописе о Заједничкој трговинској политици, прописе који се примењују на спољну трговину – укључујући царине, обавезе из чланства у Светској трговинској организацији (СТО), све трговинске споразуме Европске уније са трећим државама – као и на развојну и хуманитарну помоћ коју ЕУ пружа земљама у развоју и најмање развијеним земљама. Заједничка трговинска политика има посебан политички значај као спољни аспект унутрашњег тржишта и она, у великој мери, произилази из уговора закључених у оквиру СТО. Чланство у СТО представља један од кључних корака интеграције земље у модерне међународне економске токове, а истовремено је и важан елемент подршке процесу унутрашњих економских реформи, као и неопходан корак за приступање Европској унији. Законодавство ЕУ у овој области се углавном директно примењује у државама чланицама, односно не захтева се преношење у домаће законодавство. Државе чланице су у потпуности препустиле Заједничку трговинску политику Европској унији, што значи да је за њу искључиво задужена Европска комисија. Ово законодавство је углавном настало из мултилатералних и билатералних трговинских обавеза ЕУ, као и из неколико аутономних преференцијалних трговинских мера. Међутим, у овој области постоји и неколико прописа из домена извозних кредита и робе са двоструком наменом и они захтевају преношење у домаће законодавство. Од држава кандидата за чланство у ЕУ се тражи да прогресивно усклађују своју политику према трећим земљама и позиције у међународним организацијама с политикама и позицијама усвојеним од стране ЕУ и њених држава чланица. На подручју развојне помоћи, државе чланице морају да се придржавају законодавства и међународних обавеза ЕУ и морају да обезбеде капацитете за учествовање у развојним и хуманитарним програмима и пројектима ЕУ. У овом поглављу Србија је добила позив за подношење преговарачке позиције без мерила за отварање.

Поглавље 30 спада у релативно лакша поглавља. Након приступања, Србија ће имати обавезу да поступа у складу са Заједничком трговинском политиком Европске уније. Србија ће бити део царинске уније и мораће да примењује све споразуме о слободној трговини, и све засебне (преференцијалне и непреференцијалне) трговинске режиме које ЕУ додели одређеним државама ван ЕУ, укључујући општи систем преференцијала. Србија ће даном приступања ЕУ почети да примењује уговоре које је ЕУ склопила са трећим земљама, што ће значити и ревизију свих уговора које Србија има са трећим земљама. То значи да ће Србија морати да раскине све постојеће споразуме о преференцијалној трговини са државама ван ЕУ (ЦЕФТА, ЕФТА, царинска унија Русија–Белорусија–Казахстан и Турска) и да усклади све друге споразуме, укључујући и непреференцијалне трговинске споразуме, са обавезама које проистичу из чланства у ЕУ. Примера ради, Србија ће морати да укине царине у трговини са Чилеом, јер ЕУ са том земљом има уговор о слободној трговини, док ће Босна и Херцеговина, са којом Србија има договорену нулту царинску стопу за већину робе, почети да наплаћује царине на одређене српске пољопривредне производе, као што наплаћује на одређену робу из Европске уније (које у том тренутку има на основу споразума са ЕУ). Потребно је да Србија оконча преговоре са СТО, који подразумевају доношење одређених закона којима би се отклониле препреке слободној трговини (пре свега Закон о генетички модификованим организмима који мора бити усклађен са правилима ЕУ у тој области, а што сада није случај), као и да заврши билатералне преговоре о висини царина и о приступу тржишту услуга са појединим земљама (пре свега са Русијом и Украјином, будући да се не преговара са свим земљама чланицама СТО, већ само са онима које то затраже). Србија је у процесу приступања СТО од 2006. године.

ПОГЛАВЉЕ 35 ОСТАЛА ПИТАЊА

Преговарачко поглавље 35 је специфично у случају преговора о приступању Србије. У другим преговорима о чланству са Европском унијом, обухватало је питања која не могу да се сврстају ни у једно друго преговарачко поглавље или за расправу о питањима која се појаве након што је одређено поглавље привремено затворено, како би се избегла потреба за поновним преговарањем тих поглавља. Због тога у овом поглављу нема унапред дефинисаних правних тековина ЕУ. У случају преговора са Србијом, осим наведених питања, Европска унија је искористила Поглавље 35 како би се преко њега пратио и напредак у дијалогу Београда и Приштине. Ово је утврђено Преговарачким оквиром ЕУ за вођење приступних преговора са Србијом, који каже да ће се „питање нормализације односа између Србије и Косова разматрати у оквиру Поглавља 35 – Остала питања као посебна ставка којом се треба бавити у раној фази преговора, као и током целог процеса преговарања, а у посебно оправданим случајевима и у оквиру других релевантних поглавља. Ово значи да се у оквиру Поглавља 35 неће водити расправа о темама које су предмет дијалога Београда и Приштине, већ о примени договора насталих у оквиру дијалога Београда и Приштине.

Имајући у виду значај дијалога Београда и Приштине, на Поглавље 35 ће се односити правила вођења приступних преговора утврђена у преговарачком оквиру ЕУ, а која се према новој методологији преговора примењују на поглавља 23 и 24.

У Извештају са скрининга, Високи представник за спољне послове и безбедносну политику и Европска комисија су предложиле отварање преговора без мерила за отварање. Будући да у овом поглављу нема правних тековина ЕУ о којима се у овом тренутку разговара, ово поглавље је отворено без подношења преговарачке позиције Републике Србије. Приликом отварања поглавља, Европска унија је утврдила 36 прелазних мерила за даље преговоре у овом поглављу.