У оквиру 5. међународног уметничког симпозијума АРТ ЛИНКС групна изложба ПРЕ-ПИХ словеначких аутора чланова ДЛУЛ-а  биће отворена у уторак, 21. маја у 19 часова у клубу „Трибина младих“ КЦНС и трајаће до 31. маја. Изложба ће бити постављена како у клубу „Трибина младих“, тако и на ходницима Културног центра Новог Сада, а заступљени су следећи аутори: Борис Беја, Петар Варл, Борис Габершчик, Мојца Злокарник, Нина Кожељ, Иво Мршник, Наташа Сегулин, Зора Станчич, Чртомир Фрелих и Арвен Шакти Краљ Сзоми.

Реч је о визуелно интимном искуству и премда је савремена уметност подвргнута друштвеним променама, широкој доступности и технологији која се убрзано развија, она осигурава поетску мембрану кроз коју се са једне стране везује за реалност, а са друге стране остаје хипнотична и емотивна. Традиционално уметничко окружење заиста је превазишло границе и данас обухвата уметнике из других „не-ликовних подручја“, међутим, изложба десет одабраних ауторки и аутора, чланова Удружења ликовних уметника Љубљане, представља пре свега дела која свој извор налазе у класичним медијима и техникама изражавања. Кроз одабрану селекцију настоје се издвојити неке појаве и тенденције развоја уметности унутар удружења, које укључује скоро 400 чланица и чланова. Тако су у ходницима КЦНС-а представљена дела аутора, која кроз просторну инсталацију, објекат и вајарску поставку приказују део остварења која се ослањају на простор или узимају простор као градивни материјал или темељ рада који насељавају садржаји. Она нуде чулно путовање у свет материјала, облика, мисли и сензуалности. У клубу »Трибина младих«, радове представљају аутори који користе 2Д простор и путем медија графике и фотографије говоре о доживљају простора унутар њих и рефлектују друштвена збивања кроз унутрашњу призму стварајући естетску спознају лепоте.

Ширина селекције огледа се и у низу препознатљивих словеначких стваралаца, који потичу из различитих средина, генерација и визуалних израза и мотива. Уметнице и уметници у својим делима критички, често иронијски и разиграно, реагују на многе противречности и културне изазове којима су окружени. Нина Кожељ и Борис Беја кроз објекат показују онај део који одражава друштвени сегмент маргинализоване идеје. Кожељева улази у простор са неком врстом спомен-олтара који чине вештачки снешко, пластично цвеће и уоквирена фотографија скулптуре која није присутна на изложби, на тај начин алудирајући на вечну присутност, а истовремено и неистинитост бола. Беја се, међутим, ослања на образац кроз који се тематизују односи између интимног и друштвеног, између слободе и ропства, природе и друштва, док је »Object« такође место за борбу с боли и средство за проналажење истине о себи. Исто тако, путем реалне, али варљиве слике, Чртомир Фрелих са својим FoxBox-ом, непосредно обраћа посетиоцу, гледаоцу коме нуди кутију у замену за селфије. Са друге стране, Иво Мршник са својим записом/психограмом, како га сам назива, на рачунарском папиру ствара дијалог између изразито личне и експресивне линије, која одражава његово ментално расположење, и индустријски перфорираног носача.

У клубу „Трибина младих“ налазимо различите приступе: Зора Станчич, са штампаним компјутерски обрађеним фотографијама пратећи пут своје мртве мајке, суочава се с болом одласка и траговима које за собом остављају односи. Насупрот Петре Варл, где из празнине излази неодштампан папир који се савија тако да реагујући на светло у просторији ствара структуриране облике. Фотографије Наташе Сегулин представљају игру светлости и сенке, безвремену лепоту одражава капак на плафону у интими хотелске собе у Марсали на Сицилији. Ово је игра алузија, суптилности и сензибилности. Сличним садржајима бави се и Мојца Злокарник, осим што је њен медиј изражавања графика – линорез у боји. Она увек штампа сама, те су тактилност рељефне штампе и сензуално присуство боје њени темељни изрази. Тактилност и аналогност представљају саставни део и радова Бориса Габершчика, који је у својој фотографији посвећен префињеној мртвој природи, где са бескрајним стрпљењем изванредног посматрача бележи фине рефлексије и баршунасту таму. И последње, али не и најмање важно, фотографије Арвене Шакти Краљ Сзоми кроз заокружену серију црно-белих фотографија пружају својеврсне сликовне композиције које доносе причу о истраживању девојке на прелазу у одрасло доба.

Упркос бројним покушајима дефинисања, уметност у својој процесној природи избегава означавање и искушава нас: да ли је анализирати или се препустити доживљају и следити створену лепоту, која представља нову стварност. Ова изложба настоји да подстакне ово друго кроз искрену исповест: поверење у уметност данас. (Александра Сашка Груден, визуелна уметница)

Борис Беја је дипломирао на Природно-техничком факултету у Љубљани, а затим је усавршио графику и наставио студије на Академији ликовних уметности и дизајна, где је и дипломирао (2013). За свој рад добио је неколико награда и номинација.

Петра Варл је уметница која углавном ради у области цртања, графике и инсталације. Свој рад представила је на бројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству и за њега је добила бројне награде и признања. Као редовни професор предаје цртање и графику на Одсеку за ликовне уметности Педагошког факултета Универзитета у Марибору.

Борис Габершчик је биолог. Већ током студија интензивно се бавио фотографијом. 1986. године стекао је статус слободног радника у култури и постао члан Друштва дизајнера Словеније. Излагао се на бројним самосталним и групним изложбама у Словенији и иностранству, а за свој рад добио је више признања и награда. Његове фотографије налазе се у јавним и приватним колекцијама.

Мојца Злокарник је академски сликар и графичар, ванредни професор и уредник. Завршила је основне и постдипломске студије сликарства и магистрирала графику на АЛУО у Љубљани. Усавршавала се на студијским путовањима у иностранству. Номинована је за награду краљице Соње у Норвешкој за графику (2016). Од марта 2017. године председница је Удружења ликовних уметника Љубљане.

Нина Кожељ је визуелна уметница млађе генерације (рођена 1985), која ради на пољу скулптуре и графике. Излагала је на бројним групним и самосталним изложбама у Словенији и иностранству. Године 2010. добила је стипендију Швајцарске фондације Вордемберге-Гилдеварт, а 2014. године награђена је као најбољи аутор до 35 година, на 49. међународном такмичењу Ек-темпори у Пирану.

Иво Мршник је дипломирао сликарство на Академији ликовних уметности у Љубљани (1968), а затим је специјализирао сликарство и графику. Од 1978. године запослен је на Педагошком факултету у Љубљани, а од 2005. године је у пензији. Универзитет у Љубљани му је 2011. године доделио титулу заслужног професора.

Наташа Сегулин је дипломирала 1973. године на Филозофском факултету у Љубљани. Радила је као новинарка, уредница, главна уредница ТВ Koper-Capodistria, ТВ Словенија. Бавила се фотографијом док је студирала историју уметности, али није јој се озбиљније посвећивала све до свог пензионисања (2011). Излаже од 2013. године на бројним самосталним и групним изложбама у Словенији и иностранству.

Зора Станчич је визуелна уметница, дипломирала је на Академији ликовних уметности у Сарајеву и завршила постдипломске студије у АЛУО у Љубљани. Године 2012. добила је звање доцента за област ликовне графике на Универзитету у Љубљани. Многи радови јој се налазе у сталним збиркама светских музеја: Албертина (Беч), Фонд National d’Art Contemporian (Париз), The Jane Voorhees Zimmerli Art Museum Мусеум (Њу Џерзи).

Чртомир Фрелих је дипломирао на АЛУО у Љубљани (1985), а специјализирао графички дизајн (1990). На истој академији је положио магистарски рад из уметничке дидактике (1997). Редовни је професор графике и шеф Одсека за ликовно образовање на Универзитету у Љубљани.

Арвен Шакти Краљ Сзоми је дипломирала на Голдсмит колеџу, Универзитета у Лондону, из уметничке праксе и савремене критичке теорије. Академија ликовних уметности и дизајна Универзитета у Љубљани доделила јој је титулу “Универзитетски дизајнер визуелних комуникација”. На истој академији магистрирала је видео и фотографију. Ради у области ауторских фотографија, видеа, цртежа и просторних пројеката.