Tрибина „Наполеон и Русија – два погледа на свет“ биће одржана у уторак, 28. маја у 19 часовa, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је Милован Балабан, историчар.

Сложеност Наполеона као личности и времена у ком је живео наглашена је и самим тим што је на ову тему написано више десетина хиљада књига. Наполеон је изникао из идеја револуционарне Француске, која је, уставши против сталешких друштвених модела, срушила стари државни поредак, прокламовала слободу, једнакост и братство, али се на свом врхунцу претворила у своју супротност – диктатуру и владавину терора. Парадокс је да су француски револуционари прво пропагирали слободе које су ослобађале феудалних стега, пре свих буржоазију, али су на свом врхунцу дошли до реализације тоталитарне идеолошке државе, угрозивши темеље сопственог модела уређења друштва за који су се залагали.

У тренутку када су револуционарне тековине доведене у питање појавио се Наполеон. Преузео је власт у Француској, завео ред, успоставио јаку државу и каналисао огромну енергију коју је произвела револуционарна Француска. Рушећи и слабећи старе европске монархије Наполеон је доносио нови модел уређења државе и друштва, што је био сигнал за буђење великог дела европске буржоазије. Отуд се Наполеон доживљавао (а и данас се доживљава) не само као освајач, већ и као онај који руши анахроне друштвене системе и ослобађа од окова сталешког система огромне креативне енергије грађанства, што је био услов за просперитет Европе и њених држава.

Наполеон је уопштено доносио ново-стари поглед на свет, карактеристичан за католичко-протестанстки цивилизацијски круг, просторно ширење, „мисионарење“ европских вредности са овладавањем ресурсима и контролом света. У различитим варијантама то је модел који је остатку света стизао са запада још од крсташких ратова и колонијалног освајања света. Русија је у визури свих водећих западних империја доживљавана као страно тело, не као трећи свет, али свакако као неко кога треба потчинити и неко чије ресурсе треба експлоатисати. У томе се Наполеонов поглед на Русију не разликује од предходних, али и савремених перцепција велике словенске земље, која је вековима присутна на западу, што ће бити обрађено на трибини.

Но, Русија је и, како би рекао Достојевски, плашила запад својом мистичношћу и другачијим духовним профилом и концептом. То се видело и у време Наполеона. Француски цар је покушао да дисциплинује и покори Русију, али различит менталитетки образац руског народа, другачији духовни темељи православне цивилизације, произвели су огроман анимозитет према Наполеоновој кампањи у Русији. Руси (пре свега руски народ) су Наполеона једноставно прогласили за антихриста.

Како је дошло до тога, зашто је Неполеон на неки начин био оличење Запада, док је за Русе био антихрист, као и шта је то што одваја православну Русију од доминантног европског погледа на свет (како у прошлости тако и данас) биће обрађено на предавању.