Аутор: Лазар Слепчев, политички аналитичар и филозоф
Либерализмом смо се бавили у нашим приказима веома често, од његовог чистог идеолошког облика, преко либералних сударања и мешања са другим идеолошким концептима, па све до односа либерализма према другим, неевропским културама и цивилизацијама.
Дакле, либерализам у свом основу и јесте строго европски пројекат, и то, још прецизније, чедо европског протестантизма. Ова чињеница је од пресудног значаја за нашу тему, где, као и у претходном тексту, када смо разматрали однос либерализма и кинеске културе, ову идеологију постављамо у однос са још једном великом и значајном неевропском културом и цивилизацијом , а то је индијска култура.
Подсећања ради, либерализам је настао на крилима историјских процеса који су захватили Европу крајем средњовековне схоластичке доминације. Сумрак средњег века и настанак тзв. грађанске епохе, засноване на филозофским концептима рационализма и просвећености, у први план стављају разум као врховно начело поимања и делања. Захтев за рушењем старог поретка ноторна је снага грађанских револуција у Енглеској, Америци и Француској. Идеал слободе се намеће као водећа идеја и циљ.
И управо на идеалима слободе ствара се један нови идејни концепт који данас препознајемо као идеологију либерализма. Његове основне карактеристике су, дакле, слобода, правда, једнакост, индивидуалност, рационалност и др.
Покушајмо сада да у најкраћим цртама упознамо Индију, као носећу тему овог приказа, како бисмо лакше могли повлачити одређене паралеле са идеологијом либерализма, те сагледавати могућности евентуалних прожимања ова два културолошко-политичка концепта.
Као дом цивилизације долине Инда и област историјских трговачких путева и пространих царстава, Индијски потконтинент је током великог дела своје дуге историје био познат по свом привредном и културном богатству. У Индији настају четири значајне религије: хиндуизам, будизам, џаинизам и сикизам, док тзв. аврамске религије (јудаизам, хришћанство и ислам) у Индију стижу у 1. веку н. е. и значајно утичу на културу ове области.
Британска источноиндијска компанија је од раног 18. века постепено преузимала власт у Индији и средином 19. века постала је колонија британске Круне. Након борбе за независност коју је обележио распрострањен ненасилан отпор, који је водио Махатма Ганди, Индија је постала независна држава 1947. године. Први премијер модерне Индије био је Џавахарлал Нехру.
Модерна Индија је, по површини коју заузима, седма земља у свету, док је по броју становника, са 1,2–1,3 милијарде, друга, одмах иза Кине.
У политичком смислу, модерна Индија је по Уставу дефинисана као суверена, социјалистичка, секуларна и демократска република. Индија има федерално државно уређење, са парламентарним системом демократије. Парламент у Индији је дводоми. У њен састав улази 28 држава и 7 савезних територија.
Због ових параметара, Индија слови као најмногољуднија демократија на свету.
Главни град Индије је Њу Делхи, док је финансијски, културни и економски центар Мумбај (Бомбај).
Службени језици са највише говорника су хинди, бенгалски језик, тамилски језик, телугу, марати и урду.
Привреда Индије је по номиналној вредности БДП-а шеста по величини у свету. Индија је трећа у свету по бројности активне војске. Ипак, Индија и даље има проблема са сиромаштвом, неписменошћу, корупцијом, болестима и неухрањеношћу становништва. Индија поседује нуклеарно оружје и десета је земља у свету по улагању у одбрану. Поседује, такође, и свемирски програм. Индија је религијски плуралистичка, вишејезична и мултиетничка држава. Један је од најзначајнијих пољопривредних извозника у свету, док је у Азији трећа по снази економија, одмах иза Кине и Јапана.
Из свега наведеног, јасно је да је реч о једној веома комплексној држави.
Но, осврнимо се сада и на онај сегмент који у највећој мери обликује дух и свест једног народа, и најодлучније утиче на формирање његовог културног обрасца, а то је религиозност.
Као што рекосмо, Индија је вишерелигијска држава, а по броју следбеника сваке од присутних религија ствари стоје овако:
- Хиндуизам 80,46%
- Ислам 13,43%
- Хришћанство 2,34%
- Сикизам 1,87%
- Будизам 0,77%
- Џаинизам 0,41%
- остале религије 0,65%.
Хиндуизам је најраширенија религија у Индији, са око деветсто милиона следбеника. Настао је око 2500 година пре н. е. више као обичајносни начин живота, док је облик религије узео у скорије време. За разлику од других учења, нема свога оснивача, нити уређен теолошки систем ни централну црквену организацију. И данас, у свом модерном облику, делује као нека врста уређеног система обичајности.
Ислам је у Индију стигао у 8. веку, и у великој мери допринео културном обогаћењу Индије, нарочито на пољу музике, књижевности и архитектуре. Међутим, када знамо да је муслиманско становништво углавном данас сконцентрисано у Кашмиру, на граници са Пакистаном, оно је постало извор великог конфликтног потенцијала у индијском друштву.
Хришћанство у Индију стже у 1. веку преко апостола Томе. Углавном је реч о православним хришћанима и у Индији их зову сиријским хришћанима или хришћанима Св. Томе.
Када сагледамо све наведене карактеристике Индије, дакле, њен политички, економски и војни потенцијал, те њено историјско и културно наслеђе, јасно је да либерални концепт, чак и у свом модерном, глобалистичком облику, има озбиљан проблем да себи прилагоди и својим принципима уподоби индијског горостаса.
Наиме, уз сву агресивност са којом либерализам данас корача светском сценом, Индија је од њега преузела одређене елементе у области економије и државног устројства, а и то у мери која нимало не нарушава њен идентитет и културолошке темеље.
С друге стране, не смемо изгубити из вида ни чињеницу да је либерализам у историјском смислу прилично млада идеја, а да већ показује озбиљне знаке умора.
Индијска цивилизација је, међутим, хиљадама година уназад, увек изналазила решења за сваки историјски изазов, па се може очекивати да ће и са либералним концептом изаћи на крај. Наравно, преузевши и нека либерална начела, која, инкорпорирана у њен систем, Индију могу учинити само моћнијом.
Остави коментар