У среду 27. новембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада, одржана је промоција збирке песама „Занатски дом“ Ђорђа Сладоја. Поред аутора, на промоцији књиге говорили су песници Иван Негришорац и Желидраг Никчевић. Модератор је био Недељко Мамула, организатор програма у говорној редакцији КЦНС.
Сладоје је на почетку промоције публику поздравио казивањем своје песме „Тужбалица за изумрлим занатима“ што је публика наградила дугим аплаузом. Затим је писац Желидраг Никчевић, осврнувши се на Сладојеву поезију, рекао да је он један од ретких аутора који су у стању да измене уобичајену представу о нашој савременој поезији.
-Сладоје је један од врло ретких писаца који ту лирску сцену заиста могу сваком новом књигом да узвисе, да је освеже и да је учине новом и плодотворном – казао је Никчевић додавши да је реч о песнику који својим стиховима унапређује и наше разумевање савремене српске поезије.
Никчевић је у наставку рекао да је Сладојева поезија ангажована и саучесничка, да позива врло дискретно на солидарност, бавећи се занатлијама са маргине друштва, снагом, свежином и проницљивошћу свог језика, те махинално ангажује читаоца, узнемирава га и води до неслућених дубина – душевних, психолошких, историјских, породичних и завичајних, његових херцеговачких.
Песник Иван Негришорац истакао је да је поезија Ђорђа Сладоја специфичан феномен савременог српског песништва. Сладоје, рекао је Негришорац, већ деценијама спада у врх најпопуларнијих песника и може да се поноси широким кругом својих поштовалаца.
– Мислим да можда само Матија Бећковић и Ђорђо Сладоје могу да се похвале чињеницом да их више воле људи који их слушају, него они што их читају. То не значи да у читању нема изазова на које рафинирани читаоци и критичари могу да одговоре, на ту сложену једноставност њихових стихова у којима они проналазе језичка решења која су блиска свима нама – рекао је Негришорац.
Он је за поезију Ђорђа Сладоја рекао да произилази директно из оног што је реални живот са свим ломовима у души савременог човека, а основна компонента је дубока укорењеност у свему што српска култура јесте – од највећих, прастарих, архајских дубина до данашњег времена.
У таквом амбијенту песник Сладоје пева борећи се да се очувају културолошки и језички корени.
Остави коментар