У оквиру циклуса Зеленa дебатa, трибина „Суочавање са прошлошћу – Холандска Индија (1947)“, одржана је у уторак 17. децембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и модератор био је Данило Копривица.
Ова дебата посвећена је мрачном сведочанству из новије историје данашње Индонезије, највеће острвске државе на свету са преко 13 хиљада острва којом је Холандија управљала и коју је експлоатисала готово 350 година.
Аутор је на почетку изнео податке да Холандска Индија броји 260 милиона становника (по попису из 2016. године). Њен главни град је Џакарта. То је земља која је велики произвођач нафте, гаса и пиринча, и највећи je светски произвођач палминог уља и каучука.
У Холандској Индији доминатна религија је ислам ( 87 процената су Сунити, а Шиита има у занемарљивом проценту). Присутно је и хришћанство, пре свега католицизам и протестантизам, затим будизам, хиндуизам и конфучијанизам.
У наставку трибине, Копривица је рекао да је холандска источноиндијска компанија (ВОЦ) почела са освајањем и заузимањем територије Индонезије почетком 17. века. Године 1798. после финансијског слома компаније, територију преузима холандска држава.
Паралелно са холандском управом и бруталном експлоатацијом, почела је да јача свест међу локалним становништвом о потреби да се нешто мења. Њихов лидер био је Ахмет Сукарно, предводник националног покрета. Није био присталица теорије да се са Холанђанима може правити договор, већ да треба сачекати прави моменат и подићи велику побуну.
Када је избио Други светски рат, Холанђани су се повукли из Индонезије. Имали су намеру да са собом поведу Сукарна у Аустралију да му не би оставили простор за деловање, али сплетом ратних околности то се није десило. Јапан улази у Индонезију и окупира је. Холанђани не пружају отпор, беже из земље и Јапан наставља са експлоатацијом. За време јапанске окупације било је 4.000.000 жртава.
Јапан је капитулирао 15. августа 1945. године, а Индонезија је прогласила независност два дана касније. Јапан се није слагао са тиме, Холандија то није признала и дошло је до четворогодишњег рата за независност (1945 – 1949) који је однео 300.000 жртава.
Холандија је путем војних акција успела да сузбије део отпора и да поврати већи део територије. У оквиру тих акција починила је низ злочина (масовно стрељање становника и бораца и мучење). Међутим, изложена притиску САД као највећег холандског финансијског савезника, Холандија је признала независност Индонезије 27. децембра 1949. године.
Командант холандских снага тражио је да се процесуира официр одговоран за масакр у Равагеду на острву Јава, на којем је убијено 430 људи, али није било истраге. Холандија је 2008. године саопштила да „дубоко жали“ због тог догађаја, али да верује да је истекао рок за истрагу. Холандски суд је 2011. године пресудио да је Холандија одговорна за масакр у селу Равагеду. Холандска влада је у новембру 2011. отпочела преговоре о новчаној надокнади рођацима људи које су погубиле холандске снаге.
Остави коментар