Tрибина „Политика заштите животне средине ЕУ – најновији резултати“ одржана је у четвртак 16. јануара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Јелена Тодоровић Лазић.
Ауторка је на почетку подсетила на преглед спровођења политике заштите животне средине ЕУ (Environmental Implementation Review 2019). Овај документмапира главне изазове за сваку државу чланицу, али и истиче постојеће добре праксе.
Први Преглед спровођења политике животне средине у ЕУ усвојен је у фебруару 2017. године. Од тада, многе државе чланице су организовале националне дијалоге о приоритетним темама које су назначене у извештајима који се односе на њихову земљу. У ове дијалоге укључене су регионалне и локалне власти, али и сви остали заинтересовани актери.
– Превенција и управљање отпадом представљајуосновне чиниоце кружне економије с обзиром на то да, истовремено, помажу у спречавању негативног утицаја отпада на животну средину и здравље људи и усмеравајуга на ефикасну употребу -казала је Тодоровић Лазић.
Нови документ – Комуникација о одрживој биоекономији за Европу објављен је у октобру 2018. године с циљем јачања веза између економије, друштва и животне средине. Предлог да се смањи утицај одређене пластике на животну средину додатно илуструје заједничке напоре ЕУ да се ефикасније позабави еколошким проблемима.
На нивоу ЕУ стопе рециклирања су се повећале са 43.7 одсто у 2014. на 46.4 одсто у 2017. години, а количина комуналног отпада на депонијама смањила се за 20.6процената у периоду између 2013. и 2017. године.Међутим, према подацима који су достављени Комисији, само неколико држава чланица је већ достигло циљ рециклирања комуналног отпада од 50 процената до 2020.године. Број депонија које нису у складу са захтевима Директиве о депонијама и даље оставља разлог за забринутост.
Квалитет ваздуха у Европи се побољшао током последњих деценија захваљујући заједничким напорима ЕУ, националних, регионалних и локалних власти. Од 2000. године емисије главних загађивача ваздуха смањене су за између 10 и 70 процената.
Међутим, у већини држава чланица квалитет живота грађана и даље је отежан, јер се концентрација одређених загађивача ваздуха налази изнад стандарда које има ЕУ за квалитет ваздуха. Ситуација је посебно озбиљна у урбаним подручјима где живи већина Европљана.
Политика заштите воде у ЕУ има значајан потенцијал за ублажавање климатских промена, под условом да се сада предузму делотворне мере. Међутим, пут ка потпуној усклађености са циљевима Оквирне директиве о водама до 2027. године, у овој фази изгледа као тешко остварив.
– Остваривање циљева које поставља политика заштите животне средине ЕУ не зависи само од примене закона, већ захтева и да се питања заштите животне средине интегришу у друге политике – поручила је ауторка на крају предавања.
Остави коментар