Tрибина „Црна Гора 1918. године – oкупација или уједињење“ биће одржана у петак 31. јануара у 18 часова у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач је мср Срђан Граовац, историчар.

На предстојећој трибини покушаћемо да сазнамо које су историјске околности и услови генерисали данашњу перцепцију значаја овог важног историјског догађаја, те да ли се исти данас може посматрати у анализама егзистенције и структуре националног идентитета већинског народа у Црној Гори. Говорити о националном идентитету Црногораца данас није нимало лако. Црна Гора је у својој историји називана српском Спартом, Пијемонтом српског народа, српске круне драгим камењем, буктињом српске слободе… како су је називали најумнији и највиђенији Срби, попут Лазе Лазаревића, Алексе Шантића, Симe Матавуља, Бранка Радичевића и др. Та и таква Црна Гора, земља светога Петра Цетињског и светога Василија Острошког, земља чојства и јунаштва, храбрости и поштења, данас у највећој мери живи само у сећањима, књигама и причама. Та и таква Црна Гора, достојанствена и достојна поштовања престала je да постоји након доласка комунистичког режима. Тада долази до покретања тзв. црногорског питања, а нова нација је рођена 1.5.1945. након објављивања текста „О црногорском националном питању“ у листу Борба, аутора Милована Ђиласа. Тим чином комунисти су само наставили оно што су започеле црногорске усташе Секула Дрљевић и Савић Марковић Штедимлија. Од тада па до данашњег дана, у континуитету, у Црној Гори траје акција убијања душе и националне свести Црногораца. Тада су то радили комунисти, а данас њихови идеолошки следбеници, који се, додуше, јесу преобукли у нова одела и заменили пароле, али је суштина остала иста. Та суштина се састоји у „десрбизацији“, стварању нове нације, брисању колективног памћења и свести. Начин рада је остао исти. Разорити народ у моралном, духовном и националном смислу, изазивајући раскол и поделе у становништву, спроводити атеизацију и аморализацију и као што је међу првим акцијама након Другог светског рата новонастали режим прво кренуо у уништавање цркве као чувара националне свести, тако се и данас у њиховој борби највише напада црква. Јер циљ је јасан – прво уништити народ у духовном смислу. Срби су у Црној Гори, уместо као државотворни народ, у јавном сервису (или боље рећи сервису партија на власти) често проглашавани као подстрекач вишедеценијског раздора, проповедници примитивизма и великосрпске милитантне политике у Црној Гори. И све то са јединим задатком – коначно стварање нове, црногорске нације, која нема ништа заједничко са српством. Такво фалсификовање историје наука, наравно, одбацује, али прихвата владајућа елита у Црној Гори, која те лажне историјске податке промовише кроз разне псеудорелигијске, паракултурне и квазинаучне организације. Такве организације, као што су Црногорска православна црква, Дукљанска академија наука и уметности, Матица црногорска… заправо су само разни услужни сервиси за различите потребе доминантног режима. Да се разумемо, нико не спори било којој социјалној заједници на Балкану или било где на свету да из сопствених редова генерише фундаменте свог националног идентитета. Тако, нико то не спори ни црногорским политичким елитама. Међутим, поставља се питање функционалности и сврсисходности националног идентитета, који се заснива на стварању фобије према сопственим прецима, што је пут који су одабрале бошњачке и хрватске политичке елите у генерисањима својих националних идентитета.