У оквиру програма Ледена тишина, а поводом обележавања 78 година од Новосадске рације, у уторак 28. јануара у клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада, одржана је трибина „Виктор Франкл као извор снаге и смисла“. Предавач је била проф. сц. логотерапеут Мирјана Зечевић. У име домаћина, присуствовала је Сунчица Марковић, помоћник директора КЦНС.
Зечевићева је на почетку предавања казала да је Виктор Франкл (1905 – 1997) био човек – извор снаге и смисла који је преживео Аушвиц и почасни грађанин Беча. Захвалила се Културном центру Новог Сада, јер је у овим „леденим данима“ дао прилику да се чује нешто више и о Виктору Франклу.
Осим по искуству холокауста, Франкл је познат и као оснивач логотерапије, Треће психотерапеутске школе у Бечу, односно,треће силе у психотерапији (прва је била чувена школа психоанализе Сигмунда Фројда, а друга Адлерова индивидуална психотерапија).
-Логотерапија је психотерапија смислом која нас увек пита и у којој се заправо ми питамо у чему је смисао овог тренутка и уопште нашег живота – рекла је Зечевић.
Франкл је логотерапију утемељио већ 1921. године, али наступило је време када у Аустрији није било једноставно бити Јеврејин. Све што је изнедрио у логотерапији, добио је од живота сурову прилику да то знање испроба у концентрационим логорима широм Европе – од Терезијаштата, преко Дахауа до Аушвица.
Његова позната књига тешког наслова „Зашто се нисте убили?“ говори о његовом логорашком искуству. После изласка из логора, писао ју је девет дана и девет ноћи уз помоћ три дактилографкиње којима је из душе диктирао своје искуство. Том књигом Франкл је послао поруку да је живот могућ и у немогућим условима. У питању је лична одлука.
Франкл је предавао на 209 универзитета широм света, шест година био је предавач на Харварду. Био је носилац 29 почасних доктората, а 30-ог доктората одрекао се у корист своје супруге Елеоноре која је била заслужна што су његова дела угледала светлост дана. Она је бележила све што је диктирао и била му је најоштрији критичар.
Његова дела носе снажну поруку да човек треба да изабере свој став, да има држање и свој властити пут. Носећи свој крст човек може да буде храбар и достојанствен или да заборави човечност.
Остави коментар