Tрибина „Стварање Југославије – америчка улога“ одржана је у уторак 28. јануара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милован Балабан, историчар.
Балабан је предавање почео тезом да је Америка била готово једини творац Југославије. У уџбеницима се то, како аутор тврди, помиње, али се улога САД не наводи довољно прецизно.
Када је Америка ушла у Први светски рат, она је на неки начин изашла из своје интересне сфере, из модела функционисања Монроове доктрине „Америка – Американцима“ и покушавала да спречи мешање европских колонијалних сила у интересе САД. Америка је почетком 20. века силом прилика морала да изађе из тог концепта.
Почетак владе Вудроа Вилсона (демократа, први јужњак који је изабран за америчког председника) обележило је стварање федералних резерви у Америци која годину, две пре Великог рата упада у неку врсту рецесије. САД је још увек била земља кредитор у којој има европског капитала и дуга Европи.
По завршетку Првог светског рата, Вилсон као морална громада долази у Версај како би посредовао у склапању мира, дајући хуманији принцип у решавању те кризе који су чак и Немци прихватили. Вилсон поставља и питање решавања судбине нашег простора. Остале силе фаворизују опцију стварања Југославије од Србије, Црне Горе, БиХ и свих простора на којима живе Хрвати и Словенци. Ова опција је на крају и прихваћена.
Смисао Југославије виђен је у томе да та држава може колико-толико да одмени Угарску. Овај план се поклопио са разним струјањима из друге половине 19. века које су првенствено долазиле из Хрватске, а које су ишле на варијанту да се прво уједине Словени, а да се после анектира Србија. То је био циљ аустрогарске, бечке, али и лондонске дипломатије.
-Југославија је створена на таласу америчке експанзије на Европу. САД је пре тога то већ урадила у Латинској Америци, а затим је ушла инвестиционо у Европу да би после Другог светског рата 1949. године формирала НАТО, и практично и војно постала присутна у Европи. То је смисао америчког ангажовања, а и стварања Југославије која је требало да буде „санитарни кордон“ – закључио је Балабан.
Остави коментар