Утицај вируса COVID-19 на туристичку индустрију

Аутор: др Дуња Демировић Бајрами

Туристичка индустрија је једна од најтеже погођених индустрија након избијања пандемије вируса COVID-19. Процене многих организација показују да ће појава и ширење пандемије резултирати падом међународних долазака туриста за 20-30% ове године, што је губитак између 30 и 50 милијарди долара (27,5 до 46 милијарди евра). У Европи ће, на пример, због пандемије, авиокомпаније остварити губитак од 76 милијарди долара (70 милијарди евра) на годишњем нивоу. Опстанак око 75 милиона радних места широм света повезаних са туризмом је под знаком питања

Туризам је једна од грана која ће трпети највише губитака ове године. Најпопуларније туристичке дестинације остале су празне, а о томе сведоче сателитски снимци популарних туристичких атракција у Италији, Шпанији, Лас Вегасу, Дизниленду, познатa скијалишта, велики тргови и храмови су празни. У оквиру туризма, поред авио-превозника на удару се нашао велики број хотела, хостела, мотела и приватних апартмана. Број отказаних летова у свету сада се мери у хиљадама, а отказивање резервисаних смештајних капацитета и туристичких аранжмана је све више.

Неколико европских земаља се у својој привреди посебно ослањају на приходе од туризма. Италија, Шпанија и Француска – три државе чланице које је највише погодио вирус – заједно су имале половину укупних ноћења страних туриста у 2019. години.

Према Међународном монетарном фонду, светска економија је на путу да забележи једну од својих најгорих година од Велике депресије тридесетих година 20. века. Економије држава у Еврозони биће међу најтеже погођеним са комбинованим БДП-ом за 19 земаља за који се очекује да ће се смањити за 7,5 одсто. Три највише погођене земље ЕУ биће Италија, Шпанија и Француска, за које се очекује да ће остварити пад БДП-а за 9,1, 8,0% и 7,2%.

Милиони радних места у глобалној туристичкој индустрији могли би бити изгубљени због пандемије вируса COVID-19, која је утицала на путовања као ниједан други догађај у историји и због чега је 96 одсто свих дестинација широм света увело ограничења кретања као одговор на епидемију. Према истраживању и проценама Светске туристичке организације, појава вируса САРС 2003. године донела је смањење у туристичким токовима за око три милиона туриста, светска економска криза 37 милиона туриста мање, а предвиђа се да ће због ширења COVID-19 вируса, туристички сектор имати мање чак између 290 и 440 милиона туриста 2020. године.

Према истраживању спроведеном 6. априла, 96% свих светских дестинација увело је ограничења путовања као одговор на пандемију. Око 90 дестинација је за туристе у потпуности или делимично затворило границе, док је додатних 44 земље затворило своје границе само за одређене туристе у зависности од земље порекла. У Африци, Азији и Тихом океану и на Блиском Истоку, 100% дестинација прихватило је ограничење уласка у земљу, у Америци је 92% дестинација предузело сличне кораке, док је у Европи тај проценат 93%. Анализа је идентификовала следеће кључне врсте рестриктивних мера, а то су потпуно или делимично затварање граница за туристе, ограничења путовања за одређене дестинације, потпуно или делимично обустављање летова и друге различите мере и захтеве.

Поједине авиокомпаније, попут малезијске авиокомпаније Malaysia Airlines и буџетске авиокомпаније AirAsia Group најављују спајање, јер верују да ће их то спасити од банкрота или бар мало ублажити негативне последице пандемије. У Сингапуру се разматра могућност употребе усидрених крузера за привремени смештај страних радника који су се опоравили од COVID-19 и негативни су на вирус након неколико тестирања.

С обзиром да су владе многих земаља затвориле своје границе и људи широм света недељама остају кући како би спречили ширење вируса, бројне туристичке компаније се боре да преживе. Најмање три регионалне авиокомпаније поднеле су захтев за банкрот у Сједињеним Америчким Државама и Великој Британији. Да би спречили колапс, амерички авиопревозници су прихватили 58 милијарди долара зајма и грантова за платне спискове као део пакета подстицаја америчке владе. Пандемија је такође проузроковала банкроте и у индустрији крстарења, а репутација крстарења у будућности је доведена у питање.

У апсолутном броју, туризам у Сједињеним Америчким Државама ће доживети највеће губитке – великим делом због величине економије. Шест од десет најбољих светских земаља по приходима од туризма такође је сврстано у топ 10 земаља са највећим бројем случајева заражених новим вирусом, што сугерише снажну повезаност између стопе путовања и ширења инфекција. У Јапану је број долазака туриста из иностранства опао за чак 93% у марту, што је рекордни пад, јер је нови вирус путнике задржао код куће. Економисти предвиђају да ће број страних посетилаца у Јапану пасти за 80% током целе ове године, што је озбиљан проблем за јапанску владу. С одлагањем Олимпијских игара у Токију за следећу годину, и забрану путовања широм света, 2020. година се обликује као суморна година за туризам, наносећи снажан ударац јапанској и многим другим економијама.

Има и оних који су своје објекте прилагодили тренутној ситуацији, како би били друштвено одговорни и како не би у потпуности затварали објекте. Тако на пример, хотелијери претварају своје хотеле у привремене објекте како би сместили здравствене раднике или пружили услове за друге хитне службе током кризе корона вируса. Тим хотелског ланца Four Seasons провео је пет дана обучавајући особље и прилагођавајући хотеле како би примили лекаре и медицинске сестре који раде у оближњим болницама и којима је требало место да спавају између смена. Трансформација овог ланца хотела је само део растуће листе луксузних хотела који нуде услуге јавном сектору и здравственом особљу на првом месту током пандемије. Више од 16.000 хотела у Америци се пријавило за програм „Угоститељство и нада“ америчког удружења хотелијера који повезује хотелијере са јавним сектором и упознаје их са потенцијалним начинима коришћења њихових објеката за хитне здравствене ситуације.

У Србији и окружењу (Црна Гора, Хрватска, Босна и Херцеговина) надлежни се нису бавили детаљнијим предвиђањима утицаја вируса на туристичку индустрију, али се сви слажу да свака земља већ сад осећа негативне последице пандемије. Тако у Босни и Херцеговини, у једној бањи су отказани сви доласци за мај и јун, у Међугорју готово да неће бити туриста у наредним месецима, отказан је сајам привреде у Мостару и велика конференција у Неуму, а у Сарајеву је отказано 80% аранжмана и многи већ сматрају да сезону 2020. године треба означити као неуспешну. У Хрватској, туристички радници и држава већ настоје ублажити негативне последице пандемије на туризам, па је објављено како ће Хрватска својим грађанима дати 50% попуста на разне туристичке услуге како би подстакли домаћи туризам чим се за то створе услови. У Србији, власници агенција и хотела апелују на грађане да уплаћене аранжмане не отказују, већ да ће им се дати могућност да их искористе у неком другом термину или чак за путовање следеће године.

Сектор туризма јако зависи од психологије људи и веома је осетљив на аспекте сигурности и безбедности. У периоду опоравка, повратити поверење људи да поново путују након пандемије биће изузетно изазован задатак. Током периода опоравка, за разлику од других пословних сектора, туризму ће требати дуже време да се врати у нормалу јер ће туристи путовати само када буду сигурни да се ситуација смирила и да не постоје ризици по њихово здравље. Дакле, изгледи за опоравак туристичке индустрије у овој години зависиће од начина ширења вируса. Ако се вирус заустави у трећем и четвртом кварталу ове године, може се предвидети да ће се туристички сектор опоравити 2021. године, али не у потпуности.